Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 129. POGLAVLJE

„Evo čoveka!“

„Evo čoveka!“

MATEJ 27:15-17, 20-30; MARKO 15:6-19; LUKA 23:18-25; JOVAN 18:39–19:5

  • PILATOVI POKUŠAJI DA OSLOBODI ISUSA

  • JUDEJCI TRAŽE OSLOBOÐENJE VARAVE

  • ISUSA ISMEVAJU I ZLOSTAVLJAJU

Pilat je mnoštvu koje je tražilo Isusovu smrt rekao: „Nisam našao da je ovaj čovek kriv za ono za šta ga optužujete. A nije našao ni Irod“ (Luka 23:14, 15). Pilat je pokušavao da poštedi Isusa, pa je pribegao nečem drugom. Rekao je narodu: „Kod vas je običaj da vam na Pashu pustim nekoga. Hoćete li dakle da vam pustim judejskog kralja?“ (Jovan 18:39).

Znao je da je u zatvoru bio Varava, koji je bio poznat kao razbojnik, pobunjenik i ubica. Zato je upitao: „Koga hoćete da vam pustim, Varavu ili Isusa koga nazivaju Hristom?“ Sveštenički glavari su nahuškali ljude da traže Varavu, a ne Isusa. Nakon toga, Pilat je još jednom upitao: „Koga od ove dvojice hoćete da vam pustim?“ Mnoštvo je vikalo: „Varavu!“ (Matej 27:17, 21).

Tada je Pilat zapanjeno upitao: „Šta onda da učinim s Isusom koga nazivaju Hristom?“ Razjarena rulja je vikala: „Na stub s njim!“ (Matej 27:22). Sramno su tražili smrt nevinog čoveka. Međutim, Pilat je stao u njegovu odbranu: „Pa kakvo je zlo on učinio? Nisam našao na njemu ništa čime bi zaslužio smrt. Zato ću ga kazniti i pustiti“ (Luka 23:22).

I pored svih Pilatovih pokušaja, mnoštvo je još jače vikalo: „Na stub s njim!“ (Matej 27:23). Pod uticajem verskih vođa, pobesnelo su tražili krv. I to ne krv nekog zločinca, ubice, već nedužnog čoveka, koji je pre samo pet dana u Jerusalimu dočekan kao Kralj! Ako su se učenici nalazili među mnoštvom, bili su tihi i neprimetni.

Pilat je shvatio da ništa ne može postići. Metež je bivao sve veći, pa je uzeo vodu i oprao ruke pred mnoštvom. Nakon toga je rekao: „Nisam kriv za krv ovog čoveka. To je vaša stvar.“ Čak ni to ih nije zaustavilo. Umesto toga, rekli su: „Njegova krv neka padne na nas i na našu decu“ (Matej 27:24, 25).

Međutim, ovaj namesnik je više želeo da udovolji narodu nego da uradi ono što je ispravno. Zato je u skladu s njihovim zahtevima oslobodio Varavu. Naredio je da se Isusu skinu haljine i da se izbičuje.

Nakon tog užasnog bičevanja, vojnici su ga odveli u Pilatov dvor. Oko njega se okupila cela četa koja je nastavila da ga ponižava. Ispleli su mu venac od trnja i stavili mu na glavu. U desnu ruku su mu stavili trsku i ogrnuli ga skerletnim plaštem, kakav su nosili kraljevi. Zatim su mu se rugali: „Zdravo, judejski kralju!“ (Matej 27:28, 29). Pljuvali su ga i šamarali. Uzeli su trsku iz njegove ruke i udarali ga po glavi, zbog čega su mu se oštri trnovi „krune“ još dublje zarivali u kožu.

Isusovo izvanredno dostojanstvo i snaga ostavili su dubok utisak na Pilata, pa je on još jednom pokušao da se oslobodi krivice, rekavši: „Evo, izvodim vam ga da znate da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.“ Da li je možda mislio da će se narod sažaliti kada bude video Isusa u modricama i kako krvari? Dok je Isus stajao pred tim bezdušnim mnoštvom, Pilat je uzviknuo: „Evo čoveka!“ (Jovan 19:4, 5).

Iako je bio izmučen i u ranama, Isus je odražavao tiho dostojanstvo i mir, što je čak i Pilat morao da prizna, jer su se u njegovim rečima mogli videti poštovanje i sažaljenje.