Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 130. POGLAVLJE

Odveden na pogubljenje

Odveden na pogubljenje

MATEJ 27:31, 32; MARKO 15:20, 21; LUKA 23:24-31; JOVAN 19:6-17

  • PILATOVI DALJNJI POKUŠAJI DA OSLOBODI ISUSA

  • ISUS OSUÐEN I POSLAT NA POGUBLJENJE

I pored toga što je Isus bio nemilosrdno mučen i ismevan, Pilatovi pokušaji da ga oslobodi nisu uticali na svešteničke glavare i njihove saučesnike. Oni nisu dozvolili da išta spreči Isusovo pogubljenje. Nastavili su da viču: „Na stub s njim! Na stub s njim!“ A Pilat im je rekao: „Uzmite ga vi i pribijte na stub, jer ja na njemu ne nalazim nikakvu krivicu“ (Jovan 19:6).

Judejci nisu uspeli da uvere Pilata da je Isus zaslužio smrt na osnovu političkih optužbi. Zato su se ponovo vratili na optužbu na verskoj osnovi, naime, da je tokom suđenja pred Sinedrionom pohulio. „Mi imamo zakon“, rekli su, „i po našem zakonu on treba da umre, jer je za sebe tvrdio da je Božji sin“ (Jovan 19:7). Za Pilata je to bilo nešto novo.

Ponovo se vratio u dvor ne bi li pronašao način da oslobodi ovog čoveka, koji je podneo užasno mučenje i zbog kog je njegova žena imala loše snove (Matej 27:19). Šta da uradi povodom ove nove optužbe koju su Judejci izneli, a to je da je njegov zatvorenik „Božji sin“? Pilat je znao da je Isus iz Galileje (Luka 23:5-7). Pa ipak ga je upitao: „Odakle si ti?“ (Jovan 19:9). Da li se možda Pilat pitao da Isus nije već živeo i na neki način bio božanske prirode?

Ranije mu je Isus direktno rekao da jeste kralj, ali da njegovo Kraljevstvo nije deo ovog sveta. Pošto Isus nije imao šta da doda onom što je već rekao, nije ništa dodao. Njegovo odbijanje da odgovori povredilo je Pilatov ponos. Zato mu je Pilat ljutito rekao: „Zar meni ne odgovaraš? Zar ne znaš da imam vlast da te pustim i da imam vlast da te pribijem na stub?“ (Jovan 19:10).

Isus mu je jednostavno rekao: „Ne bi imao nikakvu vlast nada mnom da ti nije dato odozgo. Zato je veći greh onoga koji me je predao tebi“ (Jovan 19:11). Isus verovatno nije mislio ni na koga konkretno. Ono što je hteo da kaže jeste da Kajafa, njegovi saučesnici i Juda Iskariotski snose veću krivicu od Pilata.

Zadivljen Isusovim držanjem i rečima, ali i uplašen da Isus nije bio običan čovek, Pilat je ponovo pokušao da ga oslobodi. Međutim, Judejci su u njemu probudili još jedan strah, kada su rekli: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj caru! Svako ko se izdaje za kralja protivi se caru“ (Jovan 19:12).

Zato ga je Pilat ponovo izveo pred mnoštvo i obratio im se sa svoje sudske stolice: „Evo vašeg kralja!“ Međutim, Judejci nisu popustili. Vikali su: „Smakni ga! Smakni ga! Na stub s njim!“ Pilat ih je upitao: „Zar da vašeg kralja pribijem na stub?“ Judejci su se već dugo bunili protiv rimske vlasti, pa ipak, sveštenički glavari su odlučno rekli: „Mi nemamo kralja osim cara“ (Jovan 19:14, 15).

Pilat se kukavički povinovao upornim zahtevima Judejaca i predao Isusa da bude pogubljen. Vojnici su sa Isusa skinuli purpurni plašt i obukli mu njegove gornje haljine. Dok su ga odvodili, dali su mu da sam nosi svoj mučenički stub.

Još uvek je bio petak, 14. nisan, i jutro je već poodmaklo. Isus je bio budan od ranog jutra prethodnog dana i pretrpeo je strašno mučenje. Pod težinom mučeničkog stuba, snaga ga je izdala. Zato su vojnici prisilili jednog prolaznika, Simona iz Kirene u Africi, da ponese mučenički stub do mesta pogubljenja. Mnogi su ga sledili, udarali se u grudi od žalosti i oplakivali ga.

Isus se obratio uplakanim ženama: „Kćeri jerusalimske, ne plačite nada mnom, nego plačite nad sobom i nad svojom decom! Jer dolaze dani kad će se reći: ’Srećne su nerotkinje, utrobe koje nisu rađale i grudi koje nisu dojile!‘ Tada će govoriti gorama: ’Padnite na nas!‘ i bregovima: ’Pokrijte nas!‘ Jer ako ovo rade dok je drvo zeleno, šta li će tek biti kad bude suvo?“ (Luka 23:28-31).

Isus je govorio o judejskom narodu. Taj narod je bio poput drveta koje se sušilo, ali koje je u sebi imalo još malo vlage, jer su među njima bili Isus i Judejci koji su verovali u njega. Kada njih više ne bude, ostaće samo duhovno uvenuo narod, koji će podsećati na suvo drvo. Kada rimska vojska bude izvršila Božju presudu nad tim narodom, nastupiće vreme velike žalosti.