Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 101. POGLAVLJE

Obrok kod Simona u Vitaniji

Obrok kod Simona u Vitaniji

MATEJ 26:6-13; MARKO 14:3-9; JOVAN 11:55–12:11

  • ISUS SE VRAĆA U VITANIJU, BLIZU JERUSALIMA

  • MARIJA IZLIVA MIRISNO ULJE NA ISUSA

Isus se iz Jerihona zaputio u Vitaniju. Taj put od oko 20 kilometara bio je strm i naporan. Jerihon se nalazio na oko 250 metara ispod nivoa mora, a Vitanija na oko 610 metara iznad nivoa mora. Lazar i njegove dve sestre su živeli u Vitaniji, selu koje se nalazilo na istočnom obronku Maslinske gore i koje je oko tri kilometra bilo udaljeno od Jerusalima.

Mnogi Judejci su već bili stigli u Jerusalim za Pashu. Došli su ranije da bi se ’obredno očistili‘, u slučaju da su dodirnuli nekog mrtvaca ili da su učinili nešto zbog čega su postali nečisti (Jovan 11:55; Brojevi 9:6-10). Neki od njih su se okupili u hramu. Pitali su se da li će se Isus pojaviti za Pashu (Jovan 11:56).

Postojala su oprečna mišljenja u vezi sa Isusovim dolaskom. Neke verske vođe su želele da ga uhvate i ubiju. Zapravo, oni su izdali naredbu da svako ko sazna gde je Isus mora to da im prijavi kako bi ga uhvatili (Jovan 11:57). To su već pokušali kada je Isus uskrsnuo Lazara (Jovan 11:49-53). Zato je razumljivo što su neki sumnjali da će se Isus uopšte pojaviti u javnosti.

On je u Vitaniju stigao u petak, „šest dana pre Pashe“ (Jovan 12:1). Novi dan (subota, 8. nisan) počinjao je nakon zalaska sunca u petak. Zato je on pre sabata prekinuo svoje putovanje. Nije mogao da iz Jerihona putuje na sabat — od petka veče do subote veče — budući da je tako nešto bilo zabranjeno jevrejskim zakonom. Zato je verovatno otišao kod Lazara.

Simon, koji je takođe živeo u Vitaniji, pozvao je Isusa i njegove saputnike, kao i Lazara, da dođu kod njega u subotu veče na obrok. Simona su zvali ’gubavac‘ možda zato što ga je Isus ranije izlečio od gube. Marta je kao i obično bila veoma vredna i brinula se oko gostiju. Marija je ponovo poklonila veliku pažnju Isusu, ovaj put na način koji je izazvao dosta polemike.

Uzela je jednu alabastarsku bočicu, u koju može stati ’libra skupocenog mirisnog ulja, pravog narda‘, izlila ga Isusu na glavu i noge, a zatim obrisala njegove noge svojom kosom (Jovan 12:3). To ulje je vredelo oko 300 denara, koliko je otprilike iznosila jedna godišnja plata! Miomiris je ispunio celu kuću.

Na to su učenici ljutito rekli: „Čemu ovo rasipanje mirisnog ulja?“ (Marko 14:4). Juda Iskariotski je prigovorio: „Zašto se ovo mirisno ulje nije prodalo za trista denara i to dalo siromašnima?“ (Jovan 12:5). Međutim, on nije iskreno brinuo za siromašne. Već neko vreme je krao iz kutije za novac koju su učenici imali.

Isus je stao u Marijinu odbranu i rekao: „Šta ste se okomili na tu ženu? Učinila je dobro delo na meni. Jer siromašne uvek imate pored sebe, ali mene nećete uvek imati. Kad je ona izlila ovo mirisno ulje na moje telo, pripremila me je za sahranu. Zaista, kažem vam, gde god se bude propovedala ova dobra vest, po celom svetu, govoriće se i to što je učinila ova žena, kao sećanje na nju“ (Matej 26:10-13).

Pošto je Isus u Vitaniji ostao duže od jednog dana, brzo se pročulo da je tu. Mnogi Judejci su došli u Simonovu kuću da vide njega, ali i Lazara, „koga je [Isus] podigao iz mrtvih“ (Jovan 12:9). Sveštenički glavari su većali da ubiju i Isusa i Lazara. Smatrali su da je Lazarevo uskrsenje razlog zašto su mnogi poverovali u Isusa. Zaista je neverovatno koliko su bili zli!