Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 123. POGLAVLJE

Molitva u velikoj teskobi

Molitva u velikoj teskobi

MATEJ 26:30, 36-46; MARKO 14:26, 32-42; LUKA 22:39-46; JOVAN 18:1

  • ISUS U GETSIMANSKOM VRTU

  • ZNOJ POPUT KAPI KRVI

Isus se upravo pomolio sa svojim vernim apostolima. Zatim, nakon što su „otpevali hvalospeve, izašli su na Maslinsku goru“ (Marko 14:26). Krenuli su na istok, u Getsimanski vrt, gde je Isus imao običaj da odlazi.

Kad su stigli na to prelepo mesto okruženo maslinama, Isus je tu ostavio osmoricu apostola. Možda je to bilo u blizini ulaza u vrt, budući da im je rekao: „Sedite ovde dok ja odem tamo i pomolim se.“ Sa sobom je poveo trojicu apostola — Petra, Jakova i Jovana — pa otišao dublje u vrt. Obuzeli su ga nemir i teskoba, pa je rekao toj trojici: „Duša je moja na smrt žalosna. Ostanite ovde i bdite sa mnom“ (Matej 26:36-38).

Nakon toga se udaljio od njih, „pao [...] na zemlju i počeo da se moli“. Za šta se u tim teškim trenucima molio? „Oče, tebi je sve moguće. Ukloni ovu čašu od mene. Ali neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš“, molio je svog Oca (Marko 14:35, 36). Šta je time želeo da kaže? Da ne želi da bude Otkupitelj? Ni u kom slučaju!

Dok je bio na nebu, mogao je da vidi kako su Rimljani na okrutan način ubijali osuđenike. Sada je bio čovek i mogao je da oseti fizičku bol. Zato mu nije bilo svejedno kada je razmišljao o onome što ga čeka. Što je još važnije, bilo mu je veoma teško što će umreti kao zločinac i time možda naneti sramotu Očevom imenu. Za nekoliko sati će biti pribijen na stub pod optužbom da je hulio protiv Boga.

Nakon što se duže molio, vratio se i zatekao trojicu apostola kako spavaju. Zato se obratio Petru: „Zar niste mogli ni jedan sat da bdite sa mnom? Bdite i molite se, da ne dođete u iskušenje.“ Isus je razumeo da su i apostoli bili pod velikim pritiskom i da je noć već poodmakla. Zato je dodao: „Duh je, doduše, srčan, ali je telo slabo“ (Matej 26:40, 41).

Zatim je drugi put otišao da se moli Bogu da ’ukloni od njega čašu‘. Nakon toga je ponovo zatekao učenike kako spavaju, iako je trebalo da se mole da ne bi došli u iskušenje. Kada im se obratio, „nisu znali šta da mu odgovore“ (Marko 14:40). On je i treći put otišao, pao ničice i molio se.

Bio je veoma zabrinut zbog toga što će umreti kao zločinac i tako možda naneti sramotu svom Ocu, Jehovi. Međutim, Jehova je čuo molitve svog Sina i poslao mu anđela da ga ojača. Pa ipak, Isus nije prestao da se moli svom Ocu, već se molio „još usrdnije“. Bio je pod ogromnim emocionalnim pritiskom. Na njemu je ležala velika odgovornost. U pitanju su bili njegov večni život i večni život svih vernih ljudi. Na kraju mu je znoj „postao kao kapi krvi koje su padale na zemlju“ (Luka 22:44).

Kada se Isus treći put vratio kod apostola, opet su spavali. „U ovakvom trenutku spavate i počivate“, rekao je. „Evo, približio se čas da Sin čovečji bude izdat i predat u ruke grešnicima. Ustanite, pođimo. Moj izdajnik se približio“ (Matej 26:45, 46).