Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 127. POGLAVLJE

Suđenje pred Sinedrionom i pred Pilatom

Suđenje pred Sinedrionom i pred Pilatom

MATEJ 27:1-11; MARKO 15:1; LUKA 22:66–23:3; JOVAN 18:28-35

  • SUÐENJE PRED SINEDRIONOM U ZORU

  • POKUŠAJ JUDE ISKARIOTSKOG DA SE OBESI

  • ISUS PRED PILATOM

Noć se bližila kraju kada se Petar treći put odrekao Isusa. Sinedrion je završio svoje nezakonito suđenje i njegovi članovi su se razišli. U petak, sledećeg dana, ponovo su se okupili ranom zorom. Verovatno su želeli da na neki način ozakone suđenje koje se odvijalo prethodne noći. Tako je Isus ponovo bio izveden pred njih.

I ovog puta, sud je zahtevao: „Ako si Hrist, reci nam.“ Isus je odgovorio: „Čak i ako vam kažem, nećete verovati. I ako vas upitam, nećete odgovoriti.“ Međutim, hrabro im je rekao ko je on i da se na njemu ispunjava proročanstvo iz Danila 7:13. Rekao je: „Od sada će Sin čovečji sedeti pored moćne desnice Božje“ (Luka 22:67-69; Matej 26:63).

Članovi suda su insistirali: „Dakle, jesi li ti Sin Božji?“ Isus je odgovorio: „Vi sami kažete da jesam.“ Njima je to bilo dovoljno da ga zbog hule osude na smrt. „Zar nam treba još neko svedočanstvo?“, pitali su (Luka 22:70, 71; Marko 14:64). Zato su ga vezali i odveli rimskom namesniku, Pontiju Pilatu.

Juda Iskariotski je možda video kako ga odvode pred Pilata. Kada je shvatio da će Isus biti osuđen, u nekoj meri je osetio grižu savesti i očaj. Međutim, nije se obratio Bogu i iskreno tražio oproštaj, već je otišao da vrati 30 srebrnika. Rekao je svešteničkim glavarima: „Zgrešio sam kad sam izdao pravednu krv.“ A oni su mu hladno odgovorili: „Šta se to nas tiče? To je tvoja stvar!“ (Matej 27:4).

Tada je Juda bacio 30 srebrnika u hram i otišao. Na sve svoje grehe dodao je još jedan, budući da je pokušao da se ubije. Želeo je da se obesi, ali se grana na koju je vezao konopac slomila. Pao je na kamenje i „sva mu se utroba prosula“ (Dela apostolska 1:17, 18).

Još  je bilo rano jutro kada je Isus doveden u Pilatov dvor. Judejci koji su ga doveli nisu želeli da uđu kako zbog kontakta s neznabošcima ne bi postali nečisti. U tom slučaju ne bi mogli da uzmu obrok 15. nisana, prvog dana Praznika beskvasnih hlebova, koji se smatrao delom Pashe.

Pilat je izašao i upitao: „Kakvu optužbu iznosite protiv ovog čoveka?“ Odgovorili su mu: „Da ovaj nije zločinac, ne bismo ga predali tebi.“ Možda je Pilat osećao da oni nastoje da izvrše pritisak na njega, pa je rekao: „Uzmite ga vi i sudite mu po svom zakonu.“ Judejci su tada otkrili da žele da ga pogube, jer su rekli: „Mi ne smemo nikoga da pogubimo“ (Jovan 18:29-31).

Zapravo, da su ubili Isusa za vreme Pashe, verovatno bi izazvali veliki metež među narodom. Ali ako bi ga Rimljani pogubili na osnovu političkih optužbi, na šta su imali pravo, to bi ove Judejce pred narodom oslobodilo odgovornosti za Isusovu smrt.

Verske vođe nisu želele da kažu Pilatu da su proglasile Isusa krivim za hulu. Njemu su izneli drugačije optužbe: „Ovoga smo našli kako [1] zavodi naš narod i [2] zabranjuje da se plaća porez caru i [3] govori za sebe da je Hrist, kralj“ (Luka 23:2).

Kao predstavnik Rima, Pilat je imao razloga da se zabrine zbog optužbe da je Isus tvrdio da je kralj. Zato je ušao u svoj dvor, pozvao Isusa i upitao ga: „Jesi li ti judejski kralj?“ Drugim rečima: ’Jesi li prekršio carski zakon tvrdeći da si kralj i suprotstavio se caru?‘ Isus je možda želeo da sazna šta je Pilat čuo o njemu, pa ga je upitao: „Govoriš li to sam od sebe ili su ti drugi pričali o meni?“ (Jovan 18:33, 34).

Tvrdeći da ne zna mnogo o Isusu, ali da želi da čuje, Pilat ga je upitao: „Zar sam ja Judejac?“ Zatim je dodao: „Tvoj narod i sveštenički glavari predali su te meni. Šta si učinio?“ (Jovan 18:35).

Isus nije pokušao da zaobiđe glavnu temu, a to je njegova kraljevska vlast. Način na koji je odgovorio bez sumnje je veoma iznenadio namesnika Pilata.