Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 104. POGLAVLJE

Da li su poverovali kada su čuli Božji glas?

Da li su poverovali kada su čuli Božji glas?

JOVAN 12:28-50

  • MNOGI ČUJU BOŽJI GLAS

  • TEMELJ ZA SUÐENJE

Bio je ponedeljak, 10. nisan, i Isus je u hramu govorio o smrti koja ga je čekala. Pošto se brinuo kako će njegova smrt uticati na ime njegovog Oca, rekao je: „Oče, proslavi svoje ime.“ S neba se tada začuo snažan glas kako kaže: „Proslavio sam ga i opet ću ga proslaviti“ (Jovan 12:27, 28).

Prisutni su bili zbunjeni. Neki su mislili da su čuli grmljavinu, dok su drugi rekli: „Anđeo mu je govorio“ (Jovan 12:29). Međutim, oni su upravo čuli Jehovu! Ovo nije bio prvi put da su ljudi čuli kako Bog nešto kaže o Isusu.

Tri i po godine ranije, kada se Isus krstio, Jovan Krstitelj je čuo kako Bog za Isusa kaže: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji.“ Kasnije, na Pashu 32. n. e., kada se Isus preobrazio pred Jakovom, Jovanom i Petrom, njih trojica su čula kako Bog kaže: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji! Njega slušajte!“ (Matej 3:17; 17:5). Ali sada, treći put, Jehovin glas su mnogi čuli.

Tada je Isus rekao: „Ovaj glas nije bio radi mene, nego radi vas“ (Jovan 12:30). Bio je to dokaz da je on zaista Božji Sin, prorečeni Mesija.

Pored toga, Isus je svojom vernošću pokazao kako ljudi treba da žive, a i potvrdio je da Satana Ðavo, vladar ovog sveta, zaslužuje da bude uništen. Isus je o tome rekao: „Sada je suđenje ovom svetu, sada će vladar ovog sveta biti izbačen.“ Isusova smrt neće biti poraz, već pobeda. Kako to? On je objasnio: „Kad budem podignut sa zemlje, privući ću k sebi sve vrste ljudi“ (Jovan 12:31, 32). Kada bude umro na stubu, Isus će mnoge privući k sebi tako što će im omogućiti večni život.

Kada su čuli da će Isus biti podignut, mnogi su uzviknuli: „Čuli smo iz Zakona da Hrist ostaje zauvek. Kako onda ti kažeš da Sin čovečji mora biti podignut? Ko je taj Sin čovečji?“ (Jovan 12:34). Većina nije prihvatila Isusa kao Sina čovečjeg i obećanog Mesiju, i pored toga što su imali mnogo dokaza i čak čuli Božji glas.

Kao što je to i ranije činio, Isus je na sebe ukazao kao na „svetlost“ (Jovan 8:12; 9:5). Zato je podstakao okupljeno mnoštvo: „Svetlost će još malo biti među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas tama ne nadjača [...] Dok imate svetlosti, iskazujte veru u svetlost, da budete sinovi svetlosti“ (Jovan 12:35, 36). Zatim se povukao, budući da je bio 10. nisan i još nije bilo vreme da umre. To će se dogoditi na Pashu 14. nisana, kada će biti „podignut“, to jest pribijen na stub (Galatima 3:13).

Isusova dotadašnja služba pokazala je da se ispunjava proročanstvo o tome kako Judejci neće verovati u njega. Isaija je govorio da će ljudi biti slepi i da će im srca biti tvrda tako da se neće obratiti i neće biti izlečeni (Isaija 6:10; Jovan 12:40). Većina Judejaca će tvrdoglavo odbiti dokaze da je Isus obećani Izbavitelj, to jest jedini put u život.

Nikodim, Josif iz Arimateje i mnogi drugi poglavari iz naroda, „poverovali su u njega [Isusa]“. Ali da li će pokazati veru ili će se pokolebati, bilo zbog straha da će biti izbačeni iz sinagoge, bilo zbog ljubavi prema ’slavi koja dolazi od ljudi‘? (Jovan 12:42, 43).

Isus  je objasnio šta znači verovati u njega: „Ko veruje u mene, ne veruje samo u mene nego i u onoga koji me je poslao. I ko gleda mene, gleda i onoga koji me je poslao.“ Pošto je istina koju je Isus objavljivao bila toliko važna, on je s pravom rekao: „Ko odbacuje mene i ne prima ono što ja kažem, ima svog sudiju. Reč koju sam govorio — ona će mu suditi u poslednji dan“ (Jovan 12:44, 45, 48).

Zatim je zaključio: „Ja nisam govorio sam od sebe, nego mi je sam Otac koji me je poslao dao zapovest šta da kažem i šta da govorim. I znam da njegova zapovest znači večni život“ (Jovan 12:49, 50). Isus je znao da će uskoro proliti svoju krv i tako žrtvovati život u korist onih koji veruju u njega (Rimljanima 5:8, 9).