Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 66. POGLAVLJE

U Jerusalimu za vreme Praznika senica

U Jerusalimu za vreme Praznika senica

JOVAN 7:11-32

  • POUČAVANJE U HRAMU

Prošlo je neko vreme od Isusovog krštenja i mnogi su čuli za njega. Na hiljade Judejaca je videlo njegova čuda i vesti o njemu su se proširile po svim krajevima. Sada je bio u Jerusalimu, zbog Praznika senica, i mnogi su ga tražili.

Mišljenja o njemu su se veoma razlikovala. Neki su govorili: „On je dobar čovek“, dok su drugi tvrdili: „Nije, nego zavodi narod“ (Jovan 7:12). Ove tajne rasprave su se događale tokom prvih dana praznika. Ali niko se nije usudio da javno brani Isusa, jer su se svi plašili judejskih vođa.

Negde oko sredine praznika, Isus se pojavio u hramu. Mnogi su bili zadivljeni njegovim poučavanjem. Pošto nikada nije pohađao rabinske škole, Judejci su se pitali: „Kako ovaj poznaje knjige kad nije pohađao škole?“ (Jovan 7:15).

„Ono što naučavam nije moje“, rekao je on, „nego potiče od onoga koji me je poslao. Ako neko želi da vrši njegovu volju, on će znati da li je to učenje od Boga ili ja govorim sam od sebe“ (Jovan 7:16, 17). Isusovo poučavanje je bilo u skladu s Božjim Zakonom i trebalo je da svima bude jasno da on želi da proslavi Boga, a ne sebe.

Zatim je rekao: „Zar vam Mojsije nije dao Zakon? A niko od vas nije poslušan Zakonu. Zašto želite da me ubijete?“ Neki iz naroda, verovatno oni koji nisu bili iz Jerusalima, nisu znali za to. Za njih je bilo neshvatljivo da bi iko želeo da ubije učitelja poput Isusa. Zato su zaključili da nešto nije u redu s njim, čim tako nešto tvrdi, pa su rekli: „Opsednut si demonom. Ko želi da te ubije?“ (Jovan 7:19, 20).

Godinu i po dana ranije, kada je na sabat izlečio jednog čoveka, judejske vođe su gledale da ga ubiju. Sada je upotrebio logično rezonovanje kako bi pokazao koliko su nerazumni. Rekao je da se prema Zakonu svaki dečak morao obrezati osmog dana, čak i ako bi bio sabat. Zato ih je upitao: „Ako se čovek obrezuje na sabat da se ne bi prekršio Mojsijev zakon, zašto se gnevite na mene jer sam čoveka izlečio na sabat? Ne sudite po spoljašnjosti, nego sudite pravednim sudom“ (Jovan 7:23, 24).

Tada su Jerusalimljani koji su znali šta se dešava rekli: „Zar nije to onaj koga [poglavari] žele da ubiju? A evo, javno govori i ništa mu ne kažu. Da nisu i poglavari zaista spoznali da je on Hrist?“ Zašto ljudi ipak nisu verovali da je on Hrist? „Za njega [Isusa] znamo odakle je, a kad Hrist dođe, niko neće znati odakle je“, govorili su oni (Jovan 7:25-27).

Baš u hramu, Isus im je odgovorio: „Vi me poznajete i znate odakle sam. Ja nisam došao sam od sebe, nego zaista postoji onaj koji me je poslao, a vi ga ne poznajete. Ja ga poznajem, jer sam njegov zastupnik i on me je poslao“ (Jovan 7:28, 29). Nakon tako otvorene izjave, pokušali su da ga uhvate da bi ga strpali u zatvor ili ubili. Međutim, nisu uspeli jer još nije bilo došlo vreme da umre.

Pa ipak, mnogi su poverovali u njega, i za to su imali svaki razlog. On je hodao po vodi, umirio vetrove, s nekoliko hlebova i riba čudom nahranio mnoštvo, lečio bolesne i hrome, otvarao oči slepima, lečio gubave i čak uskrsavao mrtve. Dakle, s pravom su pitali: „Kad Hrist dođe, zar će činiti više čuda nego što ih ovaj čini?“ (Jovan 7:31).

Kada su fariseji to čuli, oni i sveštenički glavari su poslali stražare da uhvate Isusa.