Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 76. POGLAVLJE

Na obroku kod fariseja

Na obroku kod fariseja

LUKA 11:37-54

  • ISUS OSUÐUJE LICEMERNE FARISEJE

Dok je bio u Judeji, Isus je prihvatio poziv jednog fariseja da kod njega dođe na obrok. To verovatno nije bila večera nego obrok tokom dana (Luka 11:37, 38; uporediti s Lukom 14:12). Pre jela, fariseji su obredno prali ruke do laktova. Isus to nije uradio (Matej 15:1, 2). Oprati ruke na taj način ne bi bilo protiv Božjeg Zakona, ali to nije bilo nešto što je Bog zahtevao.

Farisej koji je pozvao Isusa bio je iznenađen što Isus nije sledio taj običaj. Isus je to primetio, pa je rekao: „Vi fariseji spolja čistite čašu i činiju, a iznutra ste puni grabeža i zloće. Nerazumni! Zar nije onaj koji je načinio ono što je spolja, načinio i ono što je unutra?“ (Luka 11:39, 40).

Problem nije bilo pranje ruku pre jela, nego religiozno licemerstvo. Fariseji i ostali koji su obredno prali ruke nisu očistili svoje srce od zla. Zato ih je Isus savetovao: „Kao milostinju dajte ono što je unutra, i sve će vam drugo biti čisto“ (Luka 11:41). Zaista istinito! Davanje treba da bude podstaknuto ljubavlju, a ne željom da se drugi zadive navodnom pravednošću.

Nije se radilo o tome da oni nisu davali. Isus je to istakao: „Dajete desetak od nane i rute i od svakog povrća, a ne marite za pravdu i ljubav prema Bogu! Ovo prvo bili ste dužni da činite, a ono drugo da ne zanemarite“ (Luka 11:42). Božji Zakon je zahtevao plaćanje desetka od useva (Ponovljeni zakoni 14:22). To je uključivalo nanu i rutu, to jest začinsko bilje. Fariseji su predano davali desetak od ovih biljaka, ali šta je bilo s važnijim zahtevima iz Božjeg Zakona, kao što su pravedno postupanje i skromnost pred Bogom? (Mihej 6:8).

Isus je nastavio: „Teško vama, fariseji, jer volite prva mesta u sinagogama i da vas pozdravljaju na trgovima! Teško vama, jer ste kao grobovi koji se ne primećuju, pa ljudi po njima hodaju, a da to i ne znaju!“ (Luka 11:43, 44). Dakle, ljudi su mogli da nagaze na takve grobove i postanu ceremonijalno nečisti. Isus je tu činjenicu iskoristio da bi naglasio da nečistoća fariseja nije bila lako uočljiva (Matej 23:27).

Jedan čovek, koji je dobro poznavao Božji Zakon, požalio se: „Učitelju, tim rečima i nas vređaš.“ Ipak, trebalo je da svi poznavaoci Zakona shvate da su izneverili narod time što im nisu pomagali. Isus je o tome rekao: „Teško i vama, poznavaoci Zakona, jer tovarite na ljude terete koji su teški za nošenje, a sami se nijednim prstom ne dotičete tih tereta! Teško vama, jer gradite grobnice prorocima, a vaši su ih praočevi ubili!“ (Luka 11:45-47).

Tereti koje je Isus pomenuo odnose se na usmena predanja i farisejska tumačenja Zakona. Ovi poznavaoci Zakona nisu olakšavali život narodu. Umesto toga, insistirali su da se svi pridržavaju onoga što su postali teški tereti. Njihovi praočevi su ubijali proroke, počev od Avelja. Sada su oni, koji su se pretvarali da poštuju proroke, podižući im grobnice, oponašali stavove i dela svojih predaka. Čak su tražili način da ubiju Božjeg najvećeg Proroka. Isus je rekao da će Bog taj naraštaj pozvati na odgovornost. To se i desilo 70. n. e., 38 godina kasnije.

 Isus je zatim nastavio: „Teško vama, poznavaoci Zakona, jer ste uzeli ključ znanja. Sami niste ušli, a one koji bi hteli da uđu sprečavate!“ (Luka 11:52). Njihov zadatak je bio da objašnjavaju Božju Reč, a oni su zapravo sprečavali druge da je upoznaju i razumeju.

Kako su reagovali fariseji i pismoznalci? Kad je Isus izašao odande, počeli su ljutito da mu se protive i da ga zasipaju pitanjima. Nisu to radili iz želje da nešto nauče. Želeli su da ga navedu da kaže nešto zbog čega bi mogli da ga uhvate.