Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 63. POGLAVLJE

Saveti o spoticanju i grehu

Saveti o spoticanju i grehu

MATEJ 18:6-20; MARKO 9:38-50; LUKA 9:49, 50

  • SAVETI O SPOTICANJU

  • AKO NEKO POČINI GREH

Isus je svojim učenicima upravo bio dao savet da na sebe gledaju kao da su deca — da budu ponizni i da im nije važan položaj. Trebalo je da ’primaju takvu decu u njegovo ime, i tako će primiti i njega‘ (Matej 18:5).

Pošto su se apostoli pre toga raspravljali ko je najveći, možda su ove Isusove reči doživeli kao prekor. Sada je apostol Jovan spomenuo nešto što se upravo dogodilo: „Videli smo kako jedan čovek isteruje demone u tvoje ime, pa smo mu branili, jer ne ide s nama“ (Luka 9:49).

Da li je Jovan smatrao da su samo apostoli opunomoćeni da leče ljude i isteruju demone? Ako je bilo tako, kako je onda taj Judejac mogao da isteruje zle duhove? Izgleda da je Jovan smatrao da taj čovek ne treba da čini čuda budući da nije bio sa Isusom i apostolima.

Na Jovanovo iznenađenje, Isus je rekao: „Ne branite mu, jer niko ko učini neko moćno delo u moje ime neće moći odmah zatim zlo govoriti o meni. Jer ko nije protiv nas, za nas je. Jer ko vam pruži čašu vode zato što pripadate Hristu, zaista, kažem vam, neće izgubiti svoju platu“ (Marko 9:39-41).

U to vreme nije bilo neophodno da pomenuti čovek prati Hrista da bi bio na njegovoj strani. Hrišćanska skupština još nije bila osnovana, tako da to što on nije putovao sa Isusom nije značilo da je bio protivnik ili da se zalagao za drugu religiju. Očigledno je verovao u Isusa, a ono što je Isus rekao pokazalo je da taj čovek neće ostati bez nagrade.

S druge strane, bio bi ozbiljan prestup ako bi se taj čovek spotakao zbog reči ili dela apostola. Isus je o tome rekao: „Ali ko pokoleba u veri jednog od ovih malih koji veruju, bolje bi mu bilo da mu se oko vrata obesi mlinski kamen koji okreće magarac i da bude bačen u more“ (Marko 9:42). Nadalje, Isus je zatim rekao da njegovi sledbenici treba da odstrane sve što ih navodi na spoticanje, makar to bilo nešto tako dragoceno kao što su ruka, noga ili oko. Bolje je da ostanu bez nečeg toliko važnog i uđu u Božje Kraljevstvo, nego da to zadrže i završe u geheni (dolini Hinom). Apostoli su verovatno videli ovu dolinu blizu Jerusalima, gde se spaljivalo smeće, tako da su razumeli da ona predstavlja večno uništenje.

Isus je takođe upozorio: „Pazite da ne prezrete jednog od ovih malih, jer kažem vam da njihovi anđeli na nebu uvek gledaju lice mog Oca.“ Koliko su ti ’mali‘ dragoceni njegovom Ocu? Isus je ispričao priču o čoveku koji je imao 100 ovaca, a izgubio jednu. On je ostavio tih 99 da bi potražio izgubljenu, i kada ju je pronašao, više se radovao zbog nje nego zbog onih 99. Nakon toga je dodao: „Ni moj Otac koji je na nebu ne želi da pogine nijedan od ovih malih“ (Matej 18:10, 14).

Verovatno imajući na umu prepirku apostola oko toga ko je najveći, Isus ih je podstakao: „Imajte soli u sebi i budite u miru jedni s drugima“ (Marko 9:50). So daje ukus hrani. Simbolična so čini da nečije reči budu ukusne i na taj način čuva mir, a sprečava prepirke (Kološanima 4:6).

Povremeno će se pojaviti ozbiljni problemi i Isus je dao savet kako ih rešavati. „Ako tvoj brat počini greh, idi i ukaži mu nasamo na njegov prestup. Ako te posluša, pridobio si svog brata“, rekao je. Ali šta ako ne posluša? „Uzmi sa sobom još jednog ili dvojicu“, savetovao je, „da svaka stvar bude potvrđena na osnovu izjave dva ili tri svedoka“. Ako ni to ne reši stvar, treba da ’kaže skupštini‘, to jest odgovornim starešinama koje će odlučiti šta treba učiniti. A šta ako onaj ko je pogrešio ni to ne posluša? „Neka ti bude kao neznabožac i kao poreznik“, oni s kojima se Judejci nisu družili (Matej 18:15-17).

Skupštinski nadglednici treba da se drže Božje Reči. Ukoliko uvide da je osoba koja je pogrešila kriva i da je potrebno sprovesti neke mere, njihova presuda je odraz onoga što je već „svezano na nebu“. Ali ukoliko osoba ne bude kriva, onda je odluka nadglednika odraz „onoga što je već odrešeno na nebu“. Ove smernice će biti veoma korisne za hrišćansku skupštinu kada bude osnovana. Za tako ozbiljne razgovore, Isus je rekao: „Gde su dvojica ili trojica sakupljena u moje ime, tamo sam i ja među njima“ (Matej 18:18-20).