Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 30. POGLAVLJE

Isus i njegov Otac

Isus i njegov Otac

JOVAN 5:17-47

  • BOG JE ISUSOV OTAC

  • OBEĆANJE O USKRSENJU

Kada su neki Judejci optužili Isusa da krši sabat zbog toga što je izlečio jednog čoveka, on im je rekao: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i ja“ (Jovan 5:17).

Ono što je Isus učinio nije bilo u suprotnosti s onim što Božji Zakon kaže o sabatu. Isus je propovedao i lečio po uzoru na svog Oca, koji stalno čini dobra dela. Zbog toga je i on svakodnevno činio nešto dobro. Međutim, svojim odgovorom još više je naljutio svoje protivnike i oni su gledali da ga ubiju. Zašto su tako reagovali?

Ne samo što su pogrešno mislili da je Isus kršio sabat kad je lečio ljude već su smatrali da je bila uvreda to što je rekao da je Božji Sin. Gledali su na to kao na hulu. To što je Isus nazivao Jehovu Boga svojim Ocem, u njihovim očima je bilo kao da sebe izjednačava s njim. Međutim, Isus im je neustrašivo rekao još nešto o svom odnosu s Bogom: „Otac voli Sina i pokazuje mu sve što sam čini“ (Jovan 5:20).

Isusov Otac je izvor života i on je to pokazao u prošlosti tako što je nekim ljudima dao moć da uskrsavaju. Isus je o tome rekao: „Kao što Otac podiže mrtve i oživljava ih, tako i Sin oživljava one koje hoće“ (Jovan 5:21). Ova izjava ima duboko značenje i pruža nam nadu u budućnost. U duhovnom pogledu, Isus čak i sada uskrsava mrtve. Zato je rekao: „Ko čuje moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život“ (Jovan 5:24).

Iako dotad nikog nije doslovno vratio u život, Isus je svojim protivnicima rekao da će do takvog uskrsenja doći. „Dolazi čas“, rekao je, „u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov [Isusov] glas i izaći će“ (Jovan 5:28, 29).

Iako je ova Isusova uloga u ostvarenju Božje namere važna, on je jasno pokazao da je podređen Bogu. To se vidi iz njegovih sledećih reči: „Ja ne mogu ništa da učinim sam od sebe [...] ne vršim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao“ (Jovan 5:30). Međutim, to je bilo prvi put da je u javnosti govorio o svojoj važnoj ulozi. Njegovi protivnici nisu imali samo njegovo svedočanstvo o tome. „Vi ste poslali ljude k Jovanu [Krstitelju]“, podsetio ih je Isus, „i on je posvedočio za istinu“ (Jovan 5:33).

Oni su sigurno mogli čuti kako je Jovan pre oko dve godine govorio o Onome ko treba da dođe posle njega, koji je takođe bio nazvan „Prorok“ i „Hrist“ (Jovan 1:20-25). Isus ih je podsetio da su nekada veoma uvažavali Jovana Krstitelja, koji je sada bio u zatvoru, i zato im je rekao: „Vi ste samo načas hteli da se radujete njegovoj svetlosti“ (Jovan 5:35). Međutim, on je pružao još snažnije svedočanstvo nego Jovan Krstitelj.

„Dela koja činim [uključujući i čudesno izlečenje], svedoče o meni da me je Otac poslao.“ Pored toga, on im je rekao: „Otac koji me je poslao sam je posvedočio o meni“ (Jovan 5:36, 37). Na primer, bilo je to prilikom Isusovog krštenja (Matej 3:17).

Dakle, Isusovi protivnici nisu imali nikakvog opravdanja za to što su ga optuživali. Pisma za koja su tvrdili da ih istražuju svedočila su o Isusu. „Kad biste verovali Mojsiju, verovali biste i meni“, zaključio je, „jer je on pisao o meni. Ali ako ne verujete njegovim spisima, kako ćete verovati mojim rečima?“ (Jovan 5:46, 47).