Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 33. POGLAVLJE

Ispunjenje Isaijinog proročanstva

Ispunjenje Isaijinog proročanstva

MATEJ 12:15-21; MARKO 3:7-12

  • ISUS POUČAVA IZ ČAMCA

  • ISPUNJENJE ISAIJINOG PROROČANSTVA

Kada je saznao da fariseji i pripadnici Irodove stranke planiraju da ga ubiju, Isus se sa učenicima povukao do Galilejskog mora. Veliko mnoštvo se skupilo sa svih strana — iz Galileje, priobalnih gradova Tira i Sidona, sa istočne obale Jordana, iz Jerusalima i Idumeje na krajnjem jugu. Isus je mnoge izlečio. Zbog toga su oni koji su bili teško bolesni „navaljivali na njega da ga dotaknu“, ne čekajući da on priđe njima (Marko 3:9, 10).

Bilo je toliko mnogo ljudi da je Isus svojim učenicima rekao da mu spreme čamac kako bi mogao da se otisne od obale da ga narod ne bi gurao. Iz čamca ih je mogao poučavati, a mogao je i otići na drugo područje da i tamo pomaže ljudima.

Učenik Matej je zapazio da Isus ispunjava „ono što je bilo rečeno preko proroka Isaije“ (Matej 12:17). O kom proročanstvu je reč?

„Evo mog sluge koga sam izabrao, mog voljenog, koji je po volji duše moje! Na njega ću staviti svoj duh, i on će obznaniti narodima šta je pravda. Neće se svađati, niti će vikati, glas se njegov neće čuti na ulicama. Stučenu trsku neće slomiti, i fitilj koji tinja neće ugasiti, sve dok pravdu ne dovede do pobede. U njegovo ime uzdaće se narodi“ (Matej 12:18-21; Isaija 42:1-4).

Isus je bio Božji voljeni sluga, koji je po njegovoj volji. On je obznanjivao narodu šta je pravda, budući da je ona bila zamagljena lažnim verskim učenjima. Fariseji su krivo primenjivali Božji Zakon i zato na sabat nisu želeli ni da pomognu bolesnom čoveku! Za razliku od njih, Isus je narodu donosio olakšanje od tradicija koje su ih opterećivale time što je obznanjivao šta je Božja pravda i pokazivao da je Božji duh na njemu. Zbog toga su verske vođe želele da ga ubiju. Kako je to samo tužno!

Šta je značilo da se on ’neće svađati, da neće vikati, da se glas njegov neće čuti na ulicama‘? Dok je lečio ljude, Isus nije dopuštao ni njima ni demonima da „šire glas o njemu“ (Marko 3:12). Nije želeo da se vest o njemu bučno objavljuje po ulicama, niti da se prenose preuveličane priče o njegovim delima.

Pored toga, prenosio je utešnu poruku onima koji su u simboličnom smislu bili poput stučene trske, koja se povila do zemlje. Oni su takođe bili poput tinjajućeg fitilja, koji samo što se nije ugasio. Isus nije lomio stučenu trsku, niti gasio fitilj koji tinja. Upravo suprotno, samilosno i s ljubavlju je podizao krotke. Nema sumnje da je Isus onaj u koga se narodi mogu uzdati!