Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 56. POGLAVLJE

Šta čoveka čini nečistim?

Šta čoveka čini nečistim?

MATEJ 15:1-20; MARKO 7:1-23; JOVAN 7:1

  • ISUS RAZOTKRIVA LJUDSKA PREDANJA

Dok se približavala Pasha 32. n. e., Isus je bio zaokupljen propovedanjem po Galileji. Zatim je najverovatnije otišao u Jerusalim da proslavi Pashu, kao što je Božji Zakon nalagao. Međutim, učinio je to oprezno, budući da su Judejci tražili priliku da ga ubiju (Jovan 7:1). Zatim se vratio u Galileju.

Verovatno je bio u Kapernaumu kada su fariseji i pismoznalci došli kod njega iz Jerusalima. Zašto su došli? Pokušavali su da ga optuže na verskoj osnovi. Zato su ga upitali: „Zašto tvoji učenici prestupaju predanja starih? Ne drže obred pranja ruku pre jela“ (Matej 15:2). Međutim, Bog nikada nije rekao da njegov narod treba da se pridržava tog rituala, naime, da ’peru ruke do lakata‘ (Marko 7:3). Međutim, fariseji su smatrali da je ozbiljan prestup to ne činiti.

Isus nije direktno odgovorio na njihove optužbe, već je ukazao na to da lukavo krše Božji Zakon: „Zašto vi prestupate Božju zapovest zbog svog predanja? Na primer, Bog je rekao: ’Poštuj svog oca i svoju majku‘ i ’Ko prokune oca ili majku, neka se pogubi.‘ A vi kažete: ’Ko kaže ocu ili majci: „Sve što imam, a čime bih ti mogao pomoći, odredio sam za dar Bogu“, taj ne mora da poštuje svog oca‘“ (Matej 15:3-6; Izlazak 20:12; 21:17).

Fariseji su tvrdili da novac, imovina ili bilo šta što neka osoba posveti kao dar Bogu u stvari pripada hramu, i ne može se koristiti u druge svrhe. Međutim, taj dar bi i dalje ostao kod nje. Na primer, neki sin bi mogao reći da je njegov novac i ono što poseduje „korvan“, to jest dar posvećen Bogu i hramu, te da hram ima prvenstveno pravo na njegov dar. Iako novac ili ono što je darovao i dalje koristi, on tvrdi da ne može pomoći svojim ostarelim roditeljima i na taj način izbegava odgovornost koju ima prema njima (Marko 7:11).

Isus je s pravom bio ogorčen na ovakvo izvrtanje Božjeg Zakona i zato je rekao: „Obezvredili [ste] reč Božju zbog svog predanja. Licemeri, dobro je Isaija prorokovao o vama, kad je rekao: ’Ovaj narod me poštuje usnama svojim, ali srce mu je daleko od mene. Uzalud me obožavaju, jer su učenja koja naučavaju ljudske zapovesti.‘“ Fariseji nisu imali šta da kažu na ove Isusove snažne reči. Zato je Isus pozvao narod da priđe bliže i rekao im: „Slušajte i razumejte. Čoveka ne čini nečistim ono što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta — to čoveka čini nečistim“ (Matej 15:6-11; Isaija 29:13).

Kasnije, kada su bili u kući, učenici su ga upitali: „Znaš li da su se fariseji uvredili kad su čuli šta si rekao?“ A on im je odgovorio: „Svaka sadnica koju nije zasadio moj nebeski Otac iščupaće se s korenom. Pustite ih. Oni su slepe vođe. A kad slep vodi slepog, obojica će pasti u jamu“ (Matej 15:12-14).

Isus se iznenadio kada ga je Petar u ime ostalih učenika upitao šta tačno znače te reči. Zato je rekao: „Zar ne znate da sve što ulazi u usta dolazi u utrobu i izbacuje se u nužnik? A ono što izlazi iz usta, iz srca izlazi, i to čoveka čini nečistim. Na primer, iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, hule. To je ono što čoveka čini nečistim, a to što nije oprao ruke prema obredu — to čoveka ne čini nečistim“ (Matej 15:17-20).

Isus nije govorio o tome da čovek ne treba da vodi računa o ličnoj higijeni i da ne pere ruke pre pripremanja hrane i uzimanja obroka. Umesto toga, on je osudio licemerstvo verskih vođa, koje su gledale da zaobiđu Božje pravedne zakone zarad ljudskih predanja. Činjenica je da čoveka čine nečistim zla dela koja se rađaju u njegovom srcu.