Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 41. POGLAVLJE

Otkud Isusu moć da čini čuda?

Otkud Isusu moć da čini čuda?

MATEJ 12:22-32; MARKO 3:19-30; LUKA 8:1-3

  • ISUS PONOVO U GALILEJI

  • ISTERIVANJE DEMONA I UPOZORENJE NA NEOPROSTIV GREH

Ubrzo posle pouke o opraštanju, koju je dao u kući fariseja Simona, Isus je ponovo krenuo u propovedanje po Galileji. Bila je druga godina njegove službe i s njim su bili njegovih 12 apostola, kao i neke žene koje je ’izlečio od zlih duhova i bolesti‘ (Luka 8:2). Među njima su bile Marija Magdalena, Susana i Jovana, žena nadzornika kralja Iroda Antipe.

Sve više ljudi je imalo oprečna mišljenja o onome što je Isus činio. To je posebno došlo do izražaja kada je pred Isusa doveden jedan slep i nem čovek, opsednut demonom. Isus je isterao demona iz njega i vratio mu vid i sluh. Ljudi su se oduševljeno pitali: „Da nije ovo Sin Davidov?“ (Matej 12:23).

Oko kuće u kojoj je bio Isus okupilo se toliko mnoštvo da on sa svojim učenicima nije imao vremena ni za obrok. Međutim, nisu svi mislili da je on obećani „Sin Davidov“. Neki pismoznalci i fariseji došli su čak iz Jerusalima, ali ne da bi nešto naučili od Isusa ili da bi mu pružili podršku. Oni su o njemu govorili: „Opsednut je Velzevulom, uz pomoć vladara demona isteruje demone!“ (Marko 3:22). Kada su Isusova braća čuli za to, došli su da ga uhvate. Zbog čega?

Oni tada još nisu verovali da je on Božji Sin (Jovan 7:5). Isus koji je izazvao ovakvu polemiku u javnosti nije bio onaj Isus s kojim su zajedno odrastali u Nazaretu. Zaključivši da nešto s njim  nije u redu, rekli su: „Sišao je s uma“ (Marko 3:21).

Međutim, šta su pokazale činjenice? Isus je upravo bio izlečio čoveka opsednutog demonom i taj čovek je mogao ponovo da govori i vidi. To niko nije mogao poreći. Zato su pismoznalci i fariseji pokušavali na drugi način da optuže Isusa. Govorili su: „Ovaj ne može da isteruje demone osim uz pomoć Velzevula, vladara demona“ (Matej 12:24).

Isus je znao njihovo razmišljanje i zato je rekao: „Svako kraljevstvo koje je u sebi podeljeno propadne. Nijedan grad ili kuća koji su u sebi podeljeni neće opstati. Dakle, ako Satana isteruje Satanu, podelio se u sebi. Kako će onda njegovo kraljevstvo opstati?“ (Matej 12:25, 26).

Zaista neoboriva logika! Fariseji su znali da su i neki Judejci mogli da isteruju demone (Dela apostolska 19:13). Zato je Isus upitao: „Ako ja isterujem demone uz pomoć Velzevula, uz čiju ih pomoć isteruju vaši sinovi?“ Drugim rečima, njihova optužba se onda odnosila i na njihove sinove. Zatim je Isus dodao: „Ali ako ja pomoću Božjeg duha isterujem demone, onda je Božje kraljevstvo zaista stiglo među vas“ (Matej 12:27, 28).

Da bi pokazao da je to što isteruje demone dokaz njegove moći nad Satanom, Isus je rekao: „Kako bi neko mogao da upadne u kuću jakog čoveka i da mu otme imovinu ako ga prvo ne sveže? Tada će opljačkati njegovu kuću. Ko nije na mojoj strani, protiv mene je, i ko ne sakuplja sa mnom, rasipa“ (Matej 12:29, 30). Jasno je da su pismoznalci i fariseji bili protiv Isusa, čime su pokazali da su Satanine sluge. Oni su odvraćali narod od Božjeg Sina, koji je činio mnoge stvari uz Božju pomoć.

Zato je Isus upozorio svoje protivnike: „Sve će se oprostiti sinovima ljudskim, kakvi god bili gresi i hule kojima pohule. Ali, ko huli na sveti duh, neće mu biti oprošteno doveka, nego je kriv za večni greh“ (Marko 3:28, 29). Koliko je samo opasno pripisivati Satani nešto što je očigledno učinjeno uz pomoć Božjeg duha!