Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 100. POGLAVLJE

Priča o deset mina

Priča o deset mina

LUKA 19:11-28

  • ISUSOVA PRIČA O DESET MINA

Iako je Isus putovao u Jerusalim, moguće je da se sa učenicima još uvek nalazio kod Zakheja. Njegovi učenici su verovali da će „Božje kraljevstvo“, sa Isusom kao Kraljem, uskoro biti uspostavljeno (Luka 19:11). Oni to nisu razumeli, kao što nisu ni razumeli da Isus mora da umre. Zato im je on ispričao jednu priču da bi im pomogao da shvate da je vreme uspostave Kraljevstva u dalekoj budućnosti.

On je rekao: „Jedan čovek plemenitog roda otputovao je u daleku zemlju da preuzme kraljevsku vlast i da se zatim vrati“ (Luka 19:12). Za takav put je bilo potrebno vreme. Jasno je da je Isus „čovek plemenitog roda“ koji je otputovao „u daleku zemlju“, to jest na nebo, gde će mu njegov Otac dati kraljevsku vlast.

U priči je „čovek plemenitog roda“, pre nego što je otputovao, pozvao deset robova i svakome dao srebrnu minu, rekavši: „Poslujte dok ne dođem“ (Luka 19:13). Srebrne mine su bile veoma vredan novac. Jedna mina je vredela više od tromesečne zarade jednog zemljoradnika.

Učenici su najverovatnije razumeli da su oni poput tih deset robova, jer ih je Isus već uporedio s radnicima koji učestvuju u žetvi (Matej 9:35-38). Naravno, on nije od njih očekivao da učestvuju u doslovnoj žetvi. Umesto toga, njihov zadatak je bio da stvaraju još učenika koji će ući u Božje Kraljevstvo. Pritom, treba da koriste sve svoje vreme, snagu, pa i materijalna sredstva da bi pronašli one koji će naslediti Kraljevstvo.

Šta je još Isus rekao u ovoj priči? Rekao je da su „čoveka plemenitog roda“ mrzeli njegovi sunarodnici i da su ’poslali za njim izaslanike s porukom: „Ne želimo da on kraljuje nad nama“‘ (Luka 19:14). Učenici su znali da Judejci ne prihvataju Isusa i da su neki čak hteli da ga ubiju. Nakon Isusove smrti i uzlaska na nebo, oni su kao narod pokazali kako su gledali na njega, budući da su progonili njegove učenike. Ti protivnici su jasno pokazali da ne žele da Isus bude njihov Kralj (Jovan 19:15, 16; Dela apostolska 4:13-18; 5:40).

A kako će deset robova iz Isusove priče koristiti svoje mine dok „čovek plemenitog roda“ ne primi „kraljevsku vlast“ i ne vrati se? Isus je o tome rekao: „Kad se on vratio, nakon što je preuzeo kraljevsku vlast, zapovedio je da mu pozovu one robove kojima je dao srebrni novac, da bi utvrdio šta su zaradili. Tada je prišao prvi i rekao: ’Gospodaru, tvoja mina je donela deset mina.‘ A on mu je rekao: ’Odlično, dobri robe! Zato što si bio veran u najmanjem, vladaj nad deset gradova.‘ Zatim je došao drugi i rekao: ’Tvoja mina, gospodaru, donela je pet mina.‘ I ovome je rekao: ’Ti budi nad pet gradova‘“ (Luka 19:15-19).

Ako učenici poput ovih robova u potpunosti budu iskoristili svoja sredstva da bi stvarali učenike, mogu biti sigurni da će Isus biti zadovoljan i da će nagraditi njihovu marljivost. Naravno, nemaju svi Isusovi učenici iste životne okolnosti niti iste mogućnosti i sposobnosti. Pa ipak, Isus, koji će primiti „kraljevsku vlast“, zapaziće njihovu vernost i trud u stvaranju učenika i blagosloviće ih (Matej 28:19, 20).

Isus je zaključio priču govoreći o jednom robu koji je drugačije postupio. U njegovoj priči taj rob je rekao: „’Gospodaru, evo tvoje mine! Čuvao sam je u maramici. Bojao sam te se jer si strog čovek, uzimaš što nisi uložio i žanješ što nisi posejao.‘  A on mu je rekao: ’Sudiću ti po tvojim rečima, zli robe. Znao si da sam strog čovek, da uzimam što nisam uložio i žanjem što nisam posejao? Zašto onda nisi moj srebrni novac stavio u banku? Tada bih ga po dolasku podigao s kamatom.‘ Onima koji su tamo stajali rekao je: ’Uzmite od njega tu minu i dajte je onome ko ima deset mina‘“ (Luka 19:20-24).

Ovaj rob je pretrpeo gubitak jer nije radio na tome da uveća imetak svog gospodara, kralja. Apostoli su očekivali da će Isus vladati u Božjem Kraljevstvu. Zato su iz onoga što je Isus rekao o poslednjem robu verovatno zaključili da ako ne budu marljivi neće naslediti Kraljevstvo.

Isusove reči su sigurno motivisale učenike da se još više trude. On je zaključio: „Kažem vam, svakome ko ima, daće se još, a onome ko nema, uzeće se i ono što ima.“ Zatim je dodao da će neprijatelji koji nisu hteli da on ’kraljuje nad njima‘ biti pogubljeni. Nakon toga, nastavio je put u Jerusalim (Luka 19:26-28).