Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 88. POGLAVLJE

Priča o bogatašu i Lazaru

Priča o bogatašu i Lazaru

LUKA 16:14-31

  • BOGATAŠ I LAZAR

Kada je Isus govorio o tome kako treba koristiti materijalne stvari, među prisutnima nisu bili samo njegovi učenici već i fariseji. Za njih je to bilo posebno važno. Zašto? Zato što su „voleli novac“. Kada su čuli Isusove reči, oni su počeli da mu se rugaju (Luka 15:2; 16:13, 14).

Međutim, Isusa to nije zaustavilo. On im je rekao: „Vi se pravite pravednima pred ljudima, ali Bog poznaje vaše srce. Jer što je među ljudima uzvišeno, u Božjim očima je odvratno“ (Luka 16:15).

Fariseji su dugo bili ’uzvišeni među ljudima‘, ali sada je došlo vreme da se to promeni. Sada će biti poniženi svi oni koji su zahvaljujući bogatstvu, političkoj ili verskoj moći imali visok položaj u društvu. Običan narod, koji je bio duhovno gladan, biće uzvišen. Isus je o toj značajnoj promeni rekao:

„Zakon i Proroci bili su do Jovana. Od tada se objavljuje dobra vest o Božjem kraljevstvu, i sve vrste ljudi svim silama žele da ga se domognu. Zaista, lakše će se dogoditi da nebo i zemlja prođu nego da ijedan delić slova Zakona ostane neispunjen“ (Luka 3:18; 16:16, 17). Šta je Isus mislio ovim rečima?

Judejske verske vođe su ponosno tvrdile kako se drže Mojsijevog zakona. Jednom ranijom prilikom, kada je Isus vratio vid jednom čoveku u Jerusalimu, oni su oholo rekli: „Mi smo Mojsijevi učenici. Mi znamo da je Mojsiju govorio Bog“ (Jovan 9:13, 28, 29). Mojsijev zakon je, između ostalog, trebalo da vodi ponizne osobe do Mesije, to jest Isusa. Jovan Krstitelj je za Isusa rekao da je Jagnje Božje (Jovan 1:29-34). Takođe je govorio o ’Božjem Kraljevstvu‘ i tako su ponizni Judejci, posebno siromašni, dobili priliku da slušaju o tome. Za sve one koji su želeli da budu podanici tog Kraljevstva, to je bila „dobra vest“.

Isus je takođe rekao da Zakon neće ostati neispunjen. A kako se ispunio? Zakon je vodio narod do Mesije i nakon toga više nije bilo potrebno držati ga se. Na primer, Zakon je dopuštao razvod iz više razloga, a Isus je sada objasnio da „svako ko se razvede od svoje žene i oženi se drugom, čini preljubu. I ko se oženi razvedenom ženom, čini preljubu“ (Luka 16:18). Ove reči su razljutile fariseje koji su voleli da postavljaju brojna pravila.

 Isus je sada ispričao priču koja je istakla jednu veliku promenu. U njoj se pominju dva čoveka čije su se okolnosti drastično promenile. Među slušaocima su bili i fariseji koji su voleli novac i koji su bili uzvišeni među ljudima.

„Bio je jedan bogat čovek“, rekao je Isus, „koji se oblačio u purpur i lan i svaki dan je uživao u raskoši. A pred njegova vrata su donosili jednog prosjaka koji se zvao Lazar. On je bio pun čireva i želeo je da se nasiti onim što je padalo s bogataševog stola. Čak su i psi dolazili i lizali mu čireve“ (Luka 16:19-21).

Pošto su fariseji voleli novac, ima li sumnje koga u Isusovoj priči predstavlja „bogati čovek“? Osim novca, voleli su i da se razmeću skupom i upadljivom odećom. Ne samo što su bili u materijalnom blagostanju već su uživali i mnoge prednosti i pogodnosti. To što su u Isusovoj priči predstavljeni čovekom obučenim u purpur pokazuje njihov povlašćen položaj, a beli lan uverenost u sopstvenu pravednost (Danilo 5:7).

Kako su te bogate, ponosne vođe gledale na običan, siromašan narod? Oni su ih prezrivo smatrali am haarecima, to  jest ljudima zemlje, koji ne poznaju Zakon niti zavređuju da budu poučeni njemu (Jovan 7:49). To je predstavljeno stanjem u kojem se nalazio Lazar, prosjak koji je želeo da se „nasiti onim što je padalo s bogataševog stola“. On je bio pun čireva, što je ukazivalo na omalovažavanje s kojim se gledalo na narod, kao da je bio duhovno bolestan.

Takvo tužno stanje je trajalo izvestan period, ali Isus je znao da je došlo vreme za veliku promenu, i za one koji su bili poput bogataša i za one koji su bili poput Lazara.

VELIKA PROMENA

Isus je sada opisao tu drastičnu promenu. „Jednog dana“, rekao je on, „prosjak je umro i anđeli su ga odneli da bude odmah do Avrahama. A umro je i bogataš i bio je sahranjen. Dok je u hadu [„grobu“, fusnota] bio u mukama, podigao je oči i u daljini video Avrahama i odmah do njega Lazara“ (Luka 16:22, 23).

Oni koji su slušali Isusa znali su da je Avraham već odavno mrtav. U Pismu jasno stoji da niko ko je u grobu ne može da čuje i govori. To se odnosilo i na Avrahama (Propovednik 9:5, 10). Šta su onda verske vođe mogle misliti o Isusovim rečima? Šta je to moglo da znači za njih, a šta za običan narod?

Isus je upravo ukazao na promenu kada je rekao da su ’Zakon i Proroci bili do Jovana, a od tada se objavljuje dobra vest o Božjem kraljevstvu‘. Dakle, kada su Jovan i Isus Hrist počeli da propovedaju, došlo je vreme za promenu okolnosti, i Lazara i bogataša. Naime, sada će se promeniti njihov položaj pred Bogom.

Siromašni i ugnjetavani su dugo bili u teškom i potlačenom položaju. Ali pošto su se odazvali na vest o Kraljevstvu, koju je propovedao Jovan Krstitelj i zatim Isus, primili su potrebnu pomoć. Ranije su dobijali samo ono što je ’padalo s duhovnog stola‘ verskih vođa. Sada su bili obilno hranjeni istinom iz Pisma, a naročito predivnim stvarima koje je Isus objašnjavao. Tako su dospeli u povlašćen položaj pred Jehovom Bogom.

Za razliku od njih, bogate i uticajne verske vođe odbili su poruku o Kraljevstvu, koju su Jovan i Isus propovedali (Matej 3:1, 2; 4:17). Zapravo, oni su zbog nje bili gnevni, to jest na mukama, što je ukazivalo da ih čeka Božja osuda (Matej  3:7-12). Kada bi Isus i njegovi učenici prestali da propovedaju Božju poruku, za te verske vođe bi to bilo olakšanje. Za njih se može reći da su bili poput bogatog čoveka iz priče, koji je rekao: „Oče Avrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči vrh svog prsta u vodu i rashladi mi jezik, jer se mučim u ovom plamenu“ (Luka 16:24).

Ali to se nije desilo. Većina verskih vođa se nije promenila. Oni nisu ’slušali Mojsija i Proroke‘, čiji spisi su im mogli pomoći da prihvate Isusa kao Mesiju i Kralja (Luka 16:29, 31; Galatima 3:24). Takođe se nisu ponizili i dopustili da im pomognu siromašni koji su prihvatili Isusa i sada uživaju Božju naklonost. S druge strane, Isusovi učenici nisu mogli razvodnjavati istinu samo da bi zadovoljili verske vođe i pružili im olakšanje. To se u Isusovoj priči vidi iz reči koje je bogatašu uputio ’Otac Avraham‘:

„Sine, seti se da si za života primio svoje dobro, dok je Lazar primio zlo. A sada se on ovde teši, a ti se mučiš. Pored svega toga, između nas i vas je velika provalija, tako da oni koji žele da odavde pređu k vama, ne mogu, a ni oni odande ne mogu da pređu k nama“ (Luka 16:25, 26).

Ovakva drastična promena je zaista bila na mestu. Sada su ponizni, koji su prihvatili Isusov stub, osetili olakšanje i dobili duhovnu okrepu, za razliku od ponosnih verskih vođa (Matej 11:28-30). Ova promena će biti još očiglednija za nekoliko meseci kada savez na temelju Zakona bude zamenjen novim savezom (Jeremija 31:31-33; Kološanima 2:14; Jevrejima 8:7-13). Kada na Pedesetnicu 33. n. e. Bog bude izlio svoj sveti duh, biće potpuno jasno da njegovu naklonost nemaju fariseji i njihovi verski saveznici, već Isusovi učenici.