Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 87. POGLAVLJE

Važnost planiranja i mudrosti

Važnost planiranja i mudrosti

LUKA 16:1-13

  • PRIČA O NEPRAVEDNOM NASTOJNIKU

  • STEĆI PRIJATELJE NEPRAVEDNIM BOGATSTVOM

Priča o izgubljenom sinu, koju je Isus upravo ispričao pred poreznicima, pismoznalcima i farisejima trebalo je da im pomogne da shvate da je Bog spreman da oprosti grešnicima koji se kaju (Luka 15:1-7, 11). Sada se Isus obratio svojim učenicima. Ispričao je drugu priču. U njoj se govorilo o jednom bogatom čoveku koji je saznao da je njegov nastojnik bio nepošten.

Naime, nastojnik je bio optužen da rasipa imanje svog gospodara. Zato mu je gospodar rekao da će ga otpustiti. „Šta sad da radim?“, pitao se nastojnik. „Gospodar mi oduzima nastojništvo. Da kopam, nisam dovoljno jak, a da prosim, stidim se.“ Da bi rešio situaciju u kojoj se našao, dosetio se: „Znam šta ću uraditi da me ljudi prime u svoje kuće kad mi se oduzme nastojništvo.“ Odmah je pozvao one koji su dugovali njegovom gospodaru i upitao ih: „Koliko duguješ mom gospodaru?“ (Luka 16:3-5).

Prvi je odgovorio: „Sto bati maslinovog ulja.“ To je bilo oko 2 200 litara. Dužnik je možda imao velik maslinjak ili je trgovao uljem. Tada mu je nastojnik rekao: „Uzmi svoj račun pa sedi i brzo napiši pedeset [1 100 litara]“ (Luka 16:6).

Zatim je nastojnik upitao drugog čoveka: „Koliko ti duguješ?“, a on je odgovorio: „Sto kora pšenice.“ To je bilo oko 22 000 litara. Tada mu je nastojnik rekao: „Uzmi svoj račun i napiši osamdeset.“ Time je umanjio njegov dug za 20 posto (Luka 16:7).

Taj nastojnik je tada još uvek bio odgovoran za finansijska sredstva svog gospodara, tako da je imao prava da smanji ono što su mu drugi dugovali. Time što je smanjio dugove, nastojnik je sticao prijatelje među onima koji bi mu mogli pomoći kada ostane bez posla.

Međutim, gospodar je saznao šta se desilo. Iako je pretrpeo gubitak, na njega je ostavilo utisak ono što je nepravedni nastojnik uradio i zato ga je pohvalio što je ’postupio snalažljivo‘. Zatim je Isus dodao: „Sinovi ovoga sveta snalažljivije postupaju sa svojim naraštajem nego sinovi svetlosti“ (Luka 16:8).

Isus nije opravdavao postupak ovog nastojnika, niti podsticao na nepoštenje. Šta je onda želeo da kaže? Odgovor nalazimo u podstreku koji je dao svojim učenicima: „Stecite prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas, kad ono nestane, primili u večna boravišta“ (Luka 16:9). Dakle, važno je biti dalekovid i mudar. Božje sluge, „sinovi svetlosti“, treba mudro da koriste materijalna sredstva, imajući na umu večnu budućnost.

Samo Jehova Bog i njegov Sin mogu nekome dopustiti da uđe u nebesko Kraljevstvo ili u Raj na zemlji, nad kojom će vladati to Kraljevstvo. Zato celim srcem treba da negujemo prijateljstvo s Jehovom i Isusom, tako što ćemo svoja materijalna sredstva koristiti da bismo podržali Kraljevstvo. Na taj način će naša večna budućnost biti zasigurana i nakon što zlato, srebro i druga blaga zakažu ili nestanu.

Isus je nadalje istakao da će oni koji verno postupaju sa svojim materijalnim stvarima biti verni i u brizi oko značajnijih stvari. „Zato“, rekao je Isus, „ako ne postupate verno s nepravednim bogatstvom, ko će vam poveriti istinsko bogatstvo [sve ono što je na zemlji povezano s Kraljevstvom]?“ (Luka 16:11).

Isus je svojim učenicima ukazao da će se od njih mnogo tražiti ako žele da budu ’primljeni u večna boravišta‘. Niko ne može biti veran Božji sluga, a u isto vreme i rob nepravednosti, to jest bogatstva. Zato je Isus zaključio: „Nijedan sluga ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugog prezirati. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu“ (Luka 16:9, 13).