Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 91. POGLAVLJE

Lazarevo uskrsenje

Lazarevo uskrsenje

JOVAN 11:38-54

  • USKRSENJE LAZARA

  • PLANOVI SINEDRIONA ZA UBISTVO ISUSA

Nakon što je Isus sreo Martu i Mariju nadomak Vitanije, zajedno su otišli do groba u kojem je bio sahranjen Lazar. Bila je to pećina s kamenom na ulazu. „Sklonite kamen!“, rekao je Isus. Marta nije razumela šta će Isus učiniti i zato je zabrinuto rekla: „Gospode, sada već sigurno zaudara, jer je četvrti dan otkako je umro.“ Ali Isus joj je rekao: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti Božju slavu ako budeš verovala?“ (Jovan 11:39, 40).

Zatim su sklonili kamen. Isus je tada podigao oči prema nebu i pomolio se: „Oče, hvala ti što si me uslišio. Ja sam znao da me uvek uslišavaš, ali rekao sam to zbog naroda koji ovde stoji, da bi verovali da si me ti poslao.“ Time što se pomolio pred svima, Isus je pokazao  da traži Božju pomoć da nešto učini. Zatim je povikao na sav glas: „Lazare, izađi!“ Tada je Lazar izašao s rukama i nogama obavijenim zavojima, a licem obavijenim platnom. „Skinite to s njega i pustite ga nek ide“, rekao je Isus (Jovan 11:41-44).

Mnogi Judejci koji su ranije došli da bi tešili Mariju i Martu videli su ovo čudo i poverovali u Isusa. Ali drugi su otišli kod fariseja i ispričali im šta je Isus uradio. Fariseji i sveštenički glavari sazvali su Sinedrion, to jest jevrejski vrhovni sud. Tu je bio i prvosveštenik, Kajafa. Neki od njih su se žalili: „Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoga čuda. Ako ga pustimo tako, svi će poverovati u njega i Rimljani će doći i uzeće nam i naš hram i naš narod“ (Jovan 11:47, 48). Iako su od očevidaca čuli da Isus „čini mnoga čuda“, oni se nisu obradovali onome što je Bog učinio preko njega. Njihova najveća briga bila je sačuvati položaj i moć.

Lazarevo uskrsenje je bio snažan udarac za sadukeje, koji nisu verovali u uskrsenje. Jedan od njih bio je i Kajafa, koji je rekao: „Ništa vi ne znate i ne shvatate da je bolje za vas da jedan čovek umre za narod, nego da ceo narod strada“ (Jovan 11:49, 50; Dela apostolska 5:17; 23:8).

Kajafa ove reči „nije rekao sam od sebe“. Pošto je bio prvosveštenik, Bog ga je nadahnuo da ih izgovori. Kajafa je mislio da Isus treba da bude ubijen kako bi se zaustavilo potkopavanje moći i uticaja judejskih verskih vođa. Međutim, njegovo proročanstvo je zapravo ukazivalo na to da će Isusova smrt omogućiti otkupninu, i to ne samo Judejcima već i svoj ’Božjoj deci koja su rasejana‘ (Jovan 11:51, 52).

Kajafa je uticao na Sinedrion da počne planirati Isusovu smrt. Među njima je bio i Nikodim, koji je bio naklonjen Isusu. Da li je on otkrio Isusu šta se planira? To ne možemo sa sigurnošću tvrditi, ali znamo da je Isus odmah napustio Jerusalim. Tako je izbegao smrt pre vremena koje je Bog odredio.