Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 84. POGLAVLJE

Biti Isusov učenik — ozbiljna odgovornost

Biti Isusov učenik — ozbiljna odgovornost

LUKA 14:25-35

  • ŽRTVE ONIH KOJI ĆE BITI UČENICI

Kao što smo videli, Isus je izneo vredne pouke dok je bio kod jednog farisejskog poglavara. Sada je nastavio put za Jerusalim i sledilo ga je mnoštvo naroda. Zašto? Da li su zaista bili zainteresovani da budu njegovi sledbenici, bez obzira na žrtve koje bi mogli podneti?

Dok su išli putem, on je rekao nešto što je možda neke šokiralo: „Ako neko dođe k meni, a više voli [„a ne mrzi“, fusnota] svog oca i majku, ženu i decu, braću i sestre, pa i život svoj, ne može biti moj učenik“ (Luka 14:26). Šta je mislio ovim rečima?

Isus nije govorio da njegovi sledbenici treba doslovno da mrze svoje rođake. Umesto toga, trebalo je da ih mrze u tom smislu da ih vole manje nego što vole Isusa, to jest da ne budu poput čoveka iz njegove priče koji je odbio važan poziv na večeru zato što se upravo oženio (Luka 14:20). Za njihovog pretka Jakova se kaže da je ’mrzeo‘ Liju, a voleo Rahelu, što znači da je Liju voleo manje nego Rahelu (Postanak 29:31, fusnota).

Isus je rekao da njegovi učenici treba da mrze „pa i život svoj“. To znači da treba da vole Isusa više od svog života i da budu spremni da umru za njega. Jasno je da je biti njegov učenik ozbiljna odgovornost. Ne treba je uzimati olako, bez pažljivog razmišljanja.

Biti Isusov učenik može podrazumevati nevolje i progonstvo. O tome je on rekao: „Ko ne nosi svoj mučenički stub i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik“ (Luka 14:27). Pravi Isusovi učenici moraju biti spremni na poniženja, koja je i on doživljavao. Čak je rekao i da će ga njegovi neprijatelji ubiti.

Zato je trebalo da oni koji su putovali s Hristom duboko razmisle o tome šta znači biti njegov učenik. On je to slikovito objasnio: „Ko od vas, kad želi da gradi kulu, najpre ne sedne i proračuna trošak da vidi da li ima čime da je dovrši? Inače bi se moglo desiti da postavi temelj, a ne može da dovrši gradnju“ (Luka 14:28, 29). Zbog toga su oni koji su s njim išli u Jerusalim morali da pre nego što postanu njegovi učenici čvrsto odluče da tu svoju odluku do kraja izvrše. Tu misao je podvukao ispričavši još jednu priču.

„Koji kralj, kad kreće u rat protiv drugog kralja, prvo ne sedne i ne posavetuje se da li može s deset hiljada vojnika da se suprotstavi onome koji na njega dolazi s dvadeset hiljada? Ako ne može, onda dok je onaj još daleko šalje izaslanike i moli za mir“, ispričao je on. Zatim je napravio paralelu: „Tako, dakle, niko od vas ko ne ostavi sve što ima ne može biti moj učenik“ (Luka 14:31-33).

Naravno, te reči se nisu odnosile samo na mnoštvo koje je bilo s njim. Svi koji će učiti o njemu treba da budu spremni da čine ono što je rekao. To znači da treba da budu spremni da žrtvuju sve što imaju — svoje posede, pa čak i svoj život — ukoliko žele da budu njegovi učenici. To je nešto o čemu treba razmišljati i moliti se.

Sada se Isus ponovo dotakao nečega o čemu je govorio u svojoj Propovedi na gori, naime, da su njegovi učenici „so zemlje“ (Matej 5:13). Verovatno je mislio na to da baš kao što je so prirodni konzervans i čuva namirnice od kvarenja, tako i njegovi učenici treba da utiču na druge ljude, naime, da ih čuvaju od duhovnog i moralnog kvarenja. Sada, kako se njegova služba bližila kraju, on je rekao: „So je dobra. Ali ako so postane neslana, čime će se osoliti?“ (Luka 14:34). Njegovi slušaoci su znali da je u to vreme so mogla biti nečista, pomešana sa zemljom, i samim tim od male koristi.

Na taj način je Isus zapravo rekao da čak i oni koji su dugo bili njegovi učenici ne smeju dozvoliti da njihova odlučnost oslabi. Ako bi se to desilo, postali bi beskorisni, poput soli koja postane neslana. Čak bi im se i svet mogao smejati zbog toga. Što je još gore, ne bi bili korisni za službu Bogu, čak bi mu naneli sramotu. Isus je naglasio koliko je važno paziti na to, rekavši: „Ko ima uši da sluša, neka sluša“ (Luka 14:35).

Saznajte više

DOBRE VESTI IZ SVETOG PISMA

Kako prepoznati pravu religiju?

Postoji li samo jedna prava religija? Osmotrite pet obeležja prave religije.