Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Isus — put, istina i život

 2. POGLAVLJE

Ukazana mu je čast i pre rođenja

Ukazana mu je čast i pre rođenja

LUKA 1:34-56

  • MARIJA U POSETI KOD JELISAVETE

Marija se začudila kada joj je anđeo Gavrilo rekao da će roditi sina koji će se zvati Isus i koji će biti Kralj u svu večnost. Zato ga je upitala: „Kako će to biti, kad još nisam imala odnose s muškarcem?“ (Luka 1:34).

„Sveti duh doći će na tebe“, rekao joj je Gavrilo „i sila Svevišnjega zaseniće te. Zato će dete koje ćeš roditi biti sveto, Božji Sin“ (Luka 1:35).

Da bi olakšao Mariji da razume kako je to moguće, Gavrilo je dodao: „Evo, i tvoja rođaka Jelisaveta začela je sina u svojoj starosti, i već je u šestom mesecu ona koju zovu nerotkinjom. Jer Bogu ništa što kaže nije nemoguće“ (Luka 1:36, 37).

Mariju su obradovale anđelove reči, kao što se vidi iz onog što je rekla: „Evo Jehovine robinje! Neka mi bude po tvojoj reči“ (Luka 1:38).

Nakon Gavrilovog odlaska, Marija se spremila na put kod svojih rođaka, Jelisavete i Zaharije, koji su živeli u judejskim brdima, blizu Jerusalima. Pošto je Marija živela u Nazaretu, za taj put će joj biti potrebno tri-četiri dana.

Konačno je stigla. Dok se pozdravljala s Jelisavetom, Jelisaveta joj je pod nadahnućem svetog duha rekla: „Blagoslovljena si ti među ženama i blagoslovljen je plod tvoje utrobe! Otkud meni ta čast da majka mog Gospoda dođe k meni? Jer evo, kad mi je do ušiju dopro glas tvog pozdrava, dete u mojoj utrobi je poskočilo od velikog veselja“ (Luka 1:42-44).

Na to je Marija sa zahvalnošću rekla: „Duša moja veliča Jehovu i duh moj kliče Bogu, Spasitelju mom, jer je pogledao na neznatnost svoje robinje. Od sada će me svi naraštaji nazivati srećnom, jer je Silni za mene učinio velika dela.“ Možemo zapaziti da se ona obradovala zbog časti koja joj je ukazana, ali da je svu slavu uputila Bogu. „Sveto je njegovo ime“, rekla je, „iz naraštaja u naraštaj milostiv je onima koji ga se boje“ (Luka 1:46-50).

Marija je nastavila da slavi Boga proročanskim rečima: „Moćna je dela učinio svojom mišicom, raspršio je one kojima su u srcu zamisli ohole. Zbacio je moćnike s njihovih prestola, a neznatne je uzvisio, gladne je nasitio dobrima, a bogate je otpustio prazne. Došao je u pomoć Izraelu, svom sluzi, sećajući se milosti koju je obećao našim praočevima: da će zauvek biti milostiv Avrahamu i njegovom potomstvu“ (Luka 1:51-55).

Marija je ostala kod Jelisavete oko tri meseca, verovatno da bi joj pomagala. Divno je što su ove dve pobožne žene, koje su obe zatrudnele uz Božju pomoć, mogle biti zajedno tokom tog važnog perioda svog života!

Zapazimo da je Isusu bila ukazana čast i pre nego što se rodio. Kada je Marija došla kod Jelisavete, ona je nazvala nerođenog Isusa svojim Gospodom, a dete u njenoj utrobi je „poskočilo od velikog veselja“. To je u velikoj suprotnosti sa onim kako će se drugi ophoditi prema Mariji i njenom detetu. O tome će više reči biti kasnije.