Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Da li je život nastao stvaranjem?

Nauka i biblijski izveštaj o stvaranju

Nauka i biblijski izveštaj o stvaranju

Mnogi tvrde da je nauka u suprotnosti s biblijskim izveštajem o stvaranju. Ali suprotnost zapravo ne postoji između nauke i Biblije, već između nauke i gledišta nekih verskih grupa koje bukvalno tumače Bibliju. Neke od njih pogrešno tvrde da su, prema Bibliji, sva materijalna dela stvaranja nastala pre oko 10 000 godina, za šest doslovnih dana.

Međutim, Biblija ne podupire takav zaključak. Kada bi to bilo tako, mnoga naučna otkrića do kojih se došlo u proteklih sto godina zaista bi dovela u pitanje verodostojnost Biblije. Temeljno proučavanje Biblije otkriva da ona ne protivreči utvrđenim naučnim činjenicama. Zato Jehovini svedoci ne dele mišljenje onih koji veoma doslovno tumače Bibliju, kao ni kreacionista. U nastavku će biti objašnjeno šta Biblija zapravo govori o stvaranju.

Biblija ne kaže da su Zemlja i svemir stvoreni za šest doslovnih dana, pre oko 10 000 godina

Kada je bio ’početak‘?

U prvom stihu Postanka stoji jednostavna, ali snažna izjava: „U početku stvori Bog nebesa i zemlju“ (Postanak 1:1). Mnogi biblijski izučavaoci se slažu da se ova izjava ne odnosi na početak danâ stvaranja o kojima se govori od trećeg stiha. To je veoma značajno. Dakle, uvodne reči Biblije pokazuju da je svemir, uključujući i našu planetu Zemlju, postojao neko vreme pre početka danâ stvaranja o kojima se govori u pomenutim stihovima.

Geolozi procenjuju da je Zemlja stara 4 milijarde godina, a astronomi računaju da svemir može biti star i 15 milijardi godina. Da li se ove procene i njihove moguće korekcije kose s rečima iz Postanka 1:1? Ne. Biblija ne precizira koliko su stari ’nebesa i zemlja‘. Biblijski izveštaj stoga nije u suprotnosti s naukom.

Koliko su trajali dani stvaranja?

Šta se može reći o trajanju danâ stvaranja? Da li su to bili doslovni dani od 24 časa? Kada je Mojsije, pisac Postanka, jednom prilikom objasnio Izraelcima da šest dana u sedmici treba da rade, a da sedmi dan posvete odmoru, on je kao primer za to naveo dan koji je usledio nakon šest Božjih dana stvaranja. Neki na osnovu toga tvrde da je svaki dan stvaranja trajao doslovna 24 časa (Izlazak 20:11). Da li izveštaj iz Postanka podupire takav zaključak?

 Ne. Činjenica je da hebrejska reč prevedena sa „dan“ može označavati različita razdoblja, a ne samo 24 časa. Na primer, kada je ukratko spominjao Božja dela stvaranja, Mojsije je ukazao na svih šest dana stvaranja kao na jedan dan (Postanak 2:4). Nadalje, prvog dana stvaranja „Bog je svetlost nazvao dan, a tamu je nazvao noć“ (Postanak 1:5). Ovde se za samo deo perioda od 24 časa kaže da je „dan“. Bez sumnje, u Svetom pismu ne nalazimo potvrdu za takvu neosnovanu tvrdnju da je svaki dan stvaranja trajao 24 časa.

Koliko su onda trajali dani stvaranja? Sveto pismo ne govori o tome, ali ono što je o stvaranju zapisano u prvom i drugom poglavlju Postanka ukazuje na to da su oni obuhvatali prilično dug period.

Šest etapa stvaranja

Mojsije je pisao svoj izveštaj na hebrejskom jeziku i to sa stanovišta osobe koja se nalazi na Zemlji. Te dve činjenice, kao i saznanje da je svemir postojao pre nego što su započele etape, to jest „dani“ stvaranja, doprinose tome da se reše mnoge nesuglasice u vezi sa izveštajem o stvaranju. Kako?

Događaji koji su započeli jednog „dana“ nastavili su se tokom sledećeg ili tokom više narednih „dana“

Pažljivo razmatranje izveštaja iz Postanka otkriva da su se neki događaji koji su započeli jednog „dana“ nastavili tokom sledećeg ili tokom više narednih „dana“. Na primer, pre početka prvog „dana“ stvaranja, možda zbog gustih oblaka ili nekog drugog razloga, svetlost već postojećeg Sunca nije dopirala do površine Zemlje (Jov 38:9). Tokom prvog „dana“, ta barijera je počela da nestaje, omogućavajući difuznoj svetlosti da se probije kroz atmosferu. *

Drugog „dana“, atmosfera je očigledno nastavila da se raščišćava, obrazujući prostor između gustih oblaka i okeana. Četvrtog „dana“, atmosfera se postepeno raščistila do te mere da su se Sunce i Mesec mogli raspoznati na „nebeskom svodu“  (Postanak 1:14-16). Drugim rečima, sa stanovišta osobe koja bi se nalazila na Zemlji, Sunce i Mesec su se mogli videti. Sve to se odigravalo postepeno.

U izveštaju iz Postanka takođe stoji da su se tokom petog „dana“ počela pojavljivati sva stvorenja koja lete.

Biblijski zapis ostavlja mesta za mogućnost da su se neki važniji događaji tokom svakog „dana“, to jest etape stvaranja, odigrali postepeno a ne odjednom, i da su neki od njih možda trajali više dana stvaranja. *

Po svojim vrstama

Da li to što su se biljke i životinje pojavljivale u etapama znači da je Bog stvarao raznolike životne oblike putem evolucije? Ne. U izveštaju jasno stoji da je Bog stvorio sve glavne vrste biljaka i životinja (Postanak 1:11, 12, 20-25). Da li su te prvobitne biljne i životinjske  vrste stvorene sa sposobnošću da se prilagođavaju promenama u životnoj sredini? Kako su definisane granice među vrstama? O tome Biblija ne govori. Ipak, u njoj stoji da su živa stvorenja ’provrvela po svojim vrstama‘ (Postanak 1:21). To ukazuje da postoji granica do koje su moguće promene unutar jedne vrste. Fosilni zapis i savremena istraživanja podupiru gledište da su se osnovne vrste biljaka i životinja samo neznatno izmenile tokom veoma dugog perioda.

Savremena istraživanja potvrđuju da se svi životni oblici razmnožavaju „po svojim vrstama“

Suprotno tvrdnjama nekih verskih grupa, u Postanku se ne kaže da su svemir, Zemlja i sva živa bića na njoj stvoreni u kratkom periodu u ne tako dalekoj prošlosti. Opis iz Postanka o stvaranju svemira i pojavi života na Zemlji u skladu je s mnogim novijim naučnim otkrićima.

Zbog svojih filozofskih uverenja, mnogi naučnici odbacuju biblijsko objašnjenje da je Bog sve stvorio. Međutim, interesantno je to što je Mojsije u svojoj knjizi Postanak zabeležio informacije koje je nauka potvrdila. On je napisao da je svemir imao početak i da su životni oblici nastajali u etapama i to tokom jednog dugog razdoblja. Kako je Mojsije mogao doći do takvih naučno tačnih informacija pre oko 3 500 godina? Postoji logično objašnjenje. Neko ko je toliko moćan i mudar da stvori „nebesa i zemlju“, nesumnjivo je mogao pružiti Mojsiju naučno tačne informacije, koje su bile ispred njegovog vremena. To daje težinu biblijskoj tvrdnji da je ’nadahnuta od Boga‘ * (2. Timoteju 3:16).

Međutim, možda se pitate da li je zaista važno verovati u ono što Biblija kaže o stvaranju? Osmotrimo neke snažne razloge koji pokazuju da je to važno.

^ odl. 13 Prilikom opisivanja onoga što se odigravalo u prvom „danu“, korišćena je hebrejska reč or koja označava svetlost uopšte, ali kada je reč o četvrtom „danu“, korišćen je izraz maor, koji se odnosi na izvor svetlosti.

^ odl. 16 Na primer, u šestom danu stvaranja, Bog je rekao da ljudi treba da se ’množe i napune zemlju‘ (Postanak 1:28, 31). Međutim, to je počelo tek sledećeg „dana“ (Postanak 2:2).

^ odl. 20 Ukoliko želite da saznate više o ovoj temi, pogledajte kratak film Kako možemo biti sigurni da je Sveto pismo verodostojno?, koji se može naći na sajtu jw.org.