Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Da li je život nastao stvaranjem?

Čiji je to izum?

Čiji je to izum?

U poslednjih nekoliko godina, naučnici i inženjeri doslovno uče od biljaka i životinja (Jov 12:7, 8). U okviru naučne grane zvane biomimetika, oni proučavaju i kopiraju građu i karakteristike različitih živih bića nastojeći da stvore nove proizvode i poboljšaju kvalitet postojećih. Dok budete osmatrali sledeće primere, pitajte se: ’Kome treba odati priznanje za sve to?‘

 Šta otkrivaju kitova peraja

Šta konstruktori aviona mogu naučiti od grbavog kita? Izgleda mnogo toga. Odrasli grbavi kit težak je oko 30 tona — što je težina natovarenog šlepera — i ima relativno kruto telo s velikim perajima koja podsećaju na krila. Ova 12 metara duga životinja izuzetno je okretna u vodi.

Naučnike je posebno zanimalo kako ovo stvorenje, koje ima tako kruto telo, uspeva da napravi zaokret pod neverovatno malim uglom. Ustanovili su da je tajna u obliku kitovih peraja. Prednja ivica njegovih peraja nije glatka, kao kod avionskog krila, već je zupčasta, s nizom ispupčenja zvanih tuberkulumi.

Dok kit seče vodu, ta ispupčenja povećavaju silu potiska i smanjuju otpor vode. Kako? U časopisu Natural History objašnjava se da zahvaljujući njima peraja lakše seku vodu i stvaraju pravilnu vrtložnu struju, čak i kada kit pliva prema površini pod vrlo oštrim uglom.10

Ko je patentirao ono što se nalazi u prirodi?

Kako bi se ovo otkriće moglo praktično primeniti? Po svemu sudeći, letelicama čija bi krila bila konstruisana po uzoru na građu kitovih peraja bilo bi potrebno manje zakrilaca i drugih mehanizama koji regulišu protok vazduha. Takva krila bi bila sigurnija i lakša za održavanje. Džon Long, stručnjak za biomehaniku, veruje da ćemo uskoro „na svakom putničkom avionu na mlazni pogon verovatno moći da vidimo ispupčenja poput onih na perajima grbavog kita“.11

Replika galebovih krila

Naravno, konstrukcija avionskih krila već se temelji na građi ptičjih krila. Međutim, inženjeri su nedavno otišli korak dalje u pravljenju replike ptičjih krila. „Istraživači s Floridskog univerziteta napravili su prototip bespilotne letelice koja može da lebdi, obrušava se i naglo uspinje poput galeba“, izveštava se u časopisu New Scientist.12

Galebovi izvode svoje neverovatne akrobacije tako što savijaju krila u zglobovima laktova i ramena. Takva  konstrukcija njihovih krila poslužila je kao ideja u izradi pomenute „bespilotne letelice dužine oko 60 centimetara kod koje jedan mali motor kontroliše niz metalnih polugica za pokretanje krila“, piše New Scientist. Ta domišljato dizajnirana krila omogućavaju maloj letelici da lebdi i obrušava se između visokih zgrada. U vojnim krugovima postoji veliko interesovanje za proizvodnju aviona koji bi imao tako izuzetne mogućnosti manevrisanja i koji bi se koristio za pronalaženje hemijskog i biološkog oružja u velikim gradovima.

Tajna galebovih nogu

Čak i kada stoji na ledu, galeb se neće smrznuti. Kako ovo stvorenje održava telesnu toplotu? Deo njegove tajne leži u jednoj neobičnoj odlici koju imaju neke životinje koje prebivaju u hladnim područjima. Reč je o povratnom sistemu za razmenu toplote.

Toplota se prenosi i vraća u telo. Stopala ostaju hladna

Šta je povratni sistem za razmenu toplote? Da bismo to razumeli, zamislimo dve vodovodne cevi koje su priljubljene jedna uz drugu. Kroz jednu teče topla, a kroz drugu hladna voda. Ako bi se topla i hladna voda kretale u istom smeru, topla voda bi predala otprilike polovinu svoje toplote hladnoj vodi. Ali, ako se topla i hladna voda kreću u suprotnim smerovima, tada skoro sva toplota pređe s tople na hladnu vodu.

Zahvaljujući sistemu za razmenu toplote, kada galeb stoji na ledu u njegovim nogama krv se zagreva dok se vraća iz hladnih stopala. Taj sistem održava toplotu galebovog tela i ne dozvoljava gubitak toplote preko njegovih stopala. Artur Pol Fras, inženjer mašinstva i aeronautike, rekao je da je taj galebov sistem „među  najefikasnijim regenerativnim sistemima za razmenu toplote“.13 Ovo izvanredno rešenje iz prirode poslužilo je inženjerima kao osnova za neke njihove izume.

Kome treba odati priznanje?

Prototip automobila izrađen po uzoru na ribu morski kovčeg, koja s neverovatnom lakoćom klizi kroz vodu

NASA radi na modelu robota koji ima više nogu i hoda kao škorpija. Finski inženjeri su već napravili vozilo sa šest nogu slično traktoru, koje poput ogromnog insekta može da prelazi preko prepreka na putu. Drugi istraživači su proizveli tkaninu nalik ljuspicama borove šišarke. Oponašajući otvaranje i zatvaranje ljuspica šišarke, ta tkanina se prilagođava telesnoj temperaturi osobe koja je nosi. Građa morskog kovčega, ribe koja s neverovatnom lakoćom klizi kroz vodu, poslužila je kao ideja za vozilo na kom radi jedan proizvođač automobila. Da bi napravili laganije i otpornije pancirne prsluke, neki istraživači ispituju sposobnost školjke Petrovo uho da amortizuje udarce.

Delfinov sonar neuporedivo je bolji od sonara koji su napravili ljudi

U prirodi ima toliko dobrih ideja da su istraživači osnovali bazu podataka u koju je već uneto više hiljada bioloških sistema. Naučnici je mogu pretraživati kako bi videli „rešenja iz prirode koja im mogu pomoći kod njihovih konstruktorskih problema“, piše The Economist. Rešenja koja se nalaze u toj bazi podataka mogu se nazvati patentima prirode. Naravno, kada se neka nova ideja ili mašina patentira, vlasnik patenta je osoba ili kompanija koja ju je zakonski registrovala. U vezi s bazom podataka koja sadrži rešenja iz prirode, The Economist piše: „Time što biomimetičke majstorije nazivaju ’patentima prirode‘, istraživači samo ističu činjenicu da je priroda u stvari vlasnik patenta.“14

Naučnici i istraživači ispituju sposobnost školjke Petrovo uho da amortizuje udarce

Otkud u prirodi sva ta briljantna rešenja? Mnogi istraživači bi genijalne ideje iz prirode pripisali milionima godina nasumičnih evolucionih promena. Ipak, ne misle sve njihove kolege tako. U članku koji je  2005. objavljen u časopisu The New York Times, mikrobiolog Majkl Bihi je napisao: „Postoje jasni dokazi da su [živa i neživa priroda] rezultat planskog i svrsishodnog oblikovanja... Ako je očigledno da je nešto nastalo planski i sa svrhom, onda se ta činjenica ne sme zanemariti.“15

Zahvaljujući međumolekulskim silama, gekon se može penjati uz izuzetno glatke površine

Sasvim sigurno, inženjer koji konstruiše bezbednija i efikasnija avionska krila zaslužuje priznanje za to. Slično tome, pronalazač koji izmisli prijatniju tkaninu ili efikasniji motor zaslužuje priznanje za svoj izum. U stvari, neko ko kopira tuđi izum, a ne pripiše zaslugu pronalazaču, mogao bi odgovarati za krivično delo.

Osmotrite sledeće činjenice: Vrhunski stručnjaci sa ograničenim uspehom kopiraju prirodne sisteme kako bi rešili složene tehničke probleme. Pa ipak, genijalnost tih sistema neki pripisuju slepoj evoluciji. Da li vam to deluje razumno? Ako iza kopije stoji vešt konstruktor, šta reći za original? Zaista, ko zaslužuje veće priznanje, majstor ili šegrt koji uči od njega?

Logičan zaključak

Nakon osmatranja dokaza o dizajnu koji se ogleda u prirodi, mnogi dele osećanja biblijskog pisca Pavla, koji je rekao: „[Božja] nevidljiva svojstva, naime njegova večna moć i božanstvo, jasno se vide još od stvaranja sveta, budući da se razabiru po onome što je stvoreno“ (Rimljanima 1:19, 20).

Saznajte više

KNJIGE I BROŠURE

Poreklo života — pet pitanja koja zaslužuju odgovor

Ispitajte dokaze a zatim sami odlučite da li ćete verovati u evoluciju ili u stvaranje.