Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Božje Kraljevstvo vlada!

 13. POGLAVLJE

Objavitelji Kraljevstva izlaze pred sud

Objavitelji Kraljevstva izlaze pred sud

TEMA POGLAVLJA

Kao što je Isus prorekao, njegov narod nailazi na protivljenje političkih i verskih vođa

1, 2. (a) Kako su verske vođe pokušale da zaustave propovedanje i kako su apostoli reagovali? (b) Zašto apostoli nisu prestali da propovedaju?

BILO je to kratko nakon Pedesetnice 33. n. e. Prošlo je samo nekoliko sedmica od osnivanja hrišćanske skupštine u Jerusalimu. Po svemu sudeći, Satana to vidi kao povoljnu priliku za napad. Cilj mu je da uništi skupštinu pre nego što ona ojača. Zato brzo usmerava događaje tako da verske vođe zabrane propovedanje o Kraljevstvu. Međutim, apostoli i dalje odvažno svedoče, pa im se pridružuje „sve više vernika u Gospodu, mnoštvo muškaraca i žena“ (Dela 4:18, 33; 5:14).

Apostoli su se radovali „što su bili dostojni da podnesu sramotu zbog njegovog imena“

2 To je naljutilo protivnike, koji ponovo napadaju — ovog puta hapse i zatvaraju sve apostole. Međutim, Jehovin anđeo tokom noći otvara zatvorska vrata i već u zoru apostoli nastavljaju s propovedanjem! Ponovo ih hapse i odvode pred jevrejski vrhovni sud, pod optužbom da su prekršili odredbu o zabrani propovedanja. Apostoli na to odvažno odgovaraju: „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima.“ To je toliko razbesnelo članove suda da su hteli da ih ubiju. Ali u tom presudnom trenutku ustao je Gamalilo, uvaženi učitelj Zakona, i upozorio svešteničke glavare i starešine: „Dobro pazite [...] Ne dirajte te ljude, nego ih pustite.“ Za divno čudo, oni prihvataju njegov savet i puštaju apostole na slobodu. Šta ti verni hrišćani potom rade? Oni neustrašivo ’bez prestanka poučavaju i objavljuju dobru vest o Hristu, Isusu‘ (Dela 5:17-21, 27-42; Posl. 21:1, 30).

3, 4. (a) Koju oprobanu metodu je Satana koristio da napadne Božji narod?(b) O čemu će biti reči u ovom i naredna dva poglavlja?

3 Ovo suđenje, održano davne 33. godine n. e., bilo je prvi ali ne i poslednji slučaj protivljenja vlasti s kojim se hrišćanska skupština suočila (Dela 4:5-8; 16:20; 17:6, 7). Satana i danas podstiče protivnike prave religije da vrše pritisak na vlast kako bi nam bilo zabranjeno da propovedamo. Protivnici su smišljali različite optužbe protiv Božjeg naroda. Jedna je da narušavamo javni red i mir.  Druga je da podstičemo na pobunu protiv državne vlasti, a još jedna da smo trgovci i da nam je cilj zarada. U odgovarajuće vreme, naša braća su se obraćala sudovima kako bi dokazala da su te optužbe neosnovane. Kakav je bio ishod tih sudskih slučajeva? Kako presude donete pre više decenija utiču na tebe lično? Osmotrimo nekoliko sudskih slučajeva da bismo videli kako su oni doprineli „odbrani i zakonskom potvrđivanju prava na propovedanje dobre vesti“ (Fil. 1:7).

4 U ovom poglavlju će biti reči o tome kako smo branili naše pravo na slobodu propovedanja. U naredna dva ćemo se upoznati s nekim pravnim bitkama koje smo vodili kako bismo ostali odvojeni od sveta i živeli po merilima Kraljevstva.

Remete javni red ili zastupaju Božje Kraljevstvo?

5. Zbog čega su objavitelji Kraljevstva hapšeni krajem 1930-ih i šta su braća odlučila?

5 Krajem tridesetih godina prošlog veka, gradovi i države širom Sjedinjenih Američkih Država zahtevali su od Jehovinih svedoka da nabave zvaničnu dozvolu za propovedanje. Ali naša braća nisu postupila prema tom zahtevu. Dozvola se može ukinuti, a oni su smatrali da nijedna vlast nema pravo da ospori Isusovu zapovest hrišćanima da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu (Mar. 13:10). Zbog toga su na stotine objavitelja bile uhapšene. Braća koja su predvodila u organizaciji odlučila su da se obrate sudu. Želeli su da dokažu da državna vlast svojom odlukom nezakonito ograničava pravo Svedoka na slobodno ispoljavanje vere. Jedan događaj koji se odigrao 1938. u Konektikatu vodio je do sudske odluke koja je bila presudna za sve buduće slučajeve. Šta se dogodilo?

6, 7. Šta se dogodilo porodici Kantvel?

6 U utorak ujutro, 26. aprila 1938, Njuton Kantvel, koji je tada imao 60 godina, njegova supruga Ester i sinovi Henri, Rasel i Džesi — svih petoro specijalni pioniri — krenuli su u Nju Hejven, s namerom da ceo dan propovedaju. Zapravo, bili su spremni da budu odsutni i duže od toga. Zašto? Već su bili hapšeni više puta, pa im je bilo jasno da se to može ponovo desiti. Ali to nije umanjilo njihovu želju da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu. Stigli su u Nju Hejven s dva automobila. Njuton je bio za volanom automobila s biblijskom literaturom i fonografima, dok je 22-godišnji Henri vozio automobil sa zvučnicima. Kao što se moglo očekivati, policija ih je zaustavila posle nekoliko sati.

 7 Najpre je bio uhapšen osamnaestogodišnji Rasel, a potom Njuton i Ester. Šesnaestogodišnji Džesi je izdaleka gledao kako policajci odvode njegove roditelje i brata. Henri je propovedao u drugom delu grada, pa je Džesi ostao sam. Bez obzira na to, uzeo je svoj fonograf i nastavio da propoveda. Pustio je dvojici ljudi predavanje brata Raterforda pod nazivom „Neprijatelji“. Budući da su bili katolici, taj govor ih je toliko razbesneo da su hteli da udare Džesija. On se mirno udaljio od njih, ali ubrzo ga je zaustavio jedan policajac. Tako je i Džesi završio u pritvoru. Protiv sestre Kantvel nije podignuta optužnica, ali protiv brata Kantvela i njihovih sinova jeste. Međutim, istog dana su pušteni uz kauciju.

8. Na osnovu čega je sud proglasio Džesija Kantvela krivim za narušavanje javnog reda?

8 Posle nekoliko meseci, u septembru 1938, porodica Kantvel je saslušana pred Osnovnim sudom u Nju Hejvenu. Njuton, Rasel i Džesi bili su proglašeni krivima za prikupljanje novčanih priloga bez dozvole. Uprkos tome što su braća uložila žalbu Vrhovnom sudu Konektikata, Džesi je proglašen krivim za narušavanje javnog reda. Na osnovu čega? Dvojica katolika kojima je pustio snimak predavanja izjavili  su pred sudom da ih je to predavanje isprovociralo i da vređa njihovu veru. Da bi osporila te presude, odgovorna braća su se obratila Vrhovnom sudu SAD — najvišem sudu u zemlji.

9, 10. (a) Šta je Vrhovni sud SAD presudio u slučaju Kantvel? (b) Kako ta presuda koristi i nama danas?

9 Od 29. marta 1940, predsednik Vrhovnog suda Čarls Hjuz i osmorica pridruženih sudija slušali su argumente koje je iznosio Hejden Kavington, advokat Jehovinih svedoka. * Kada je javni tužilac izneo svoje argumente kako bi dokazao da su Svedoci remetili javni red, jedan od sudija je rekao: „Ni poruka koju je Isus objavljivao nije bila rado prihvaćena u njegovo doba, zar ne?“ Tužilac je odgovorio: „Tako je. I ako se dobro sećam, u Bibliji piše i šta mu se desilo zbog toga.“ Ova izjava je iznela na videlo suštinu problema. Tužilac je nesvesno izjednačio Svedoke sa Isusom, a državu sa onima koji su ga osudili! Vrhovni sud je 20. maja 1940. doneo jednoglasnu presudu u korist Svedoka.

Hajden Kavington (napred, drugi sleva), Glen Hau (levo) i drugi izlaze iz suda nakon jedne pravne pobede

10 Od kakvog je značaja ta presuda? Ona je potvrdila pravo na slobodno ispovedanje vere, tako da nijedan državni, okružni ni gradski sud više nije mogao da ograničava slobodu veroispovesti. Nadalje, Sud je izjavio da u Džesijevim postupcima nije bilo „nikakve pretnje po javni red i mir“. Prema tome, presuda je nedvosmisleno potvrdila da Jehovini svedoci ne remete javni red. Bila je to izvanredna pobeda za Božje sluge! Kako nam ona još uvek koristi? Jedan advokat koji je Jehovin svedok kaže: „Pravo na slobodno ispovedanje svoje vere, bez straha od nepravednih ograničenja, omogućava nam da prenosimo poruku nade ljudima u našem okruženju.“

Podstiču na pobunu ili obznanjuju istinu?

Traktat Snažna mržnja Kvibeka prema Bogu, Hristu i slobodi jeste sramota za celu Kanadu

11. Šta su naša braća uručivala ljudima u Kanadi i zašto?

11 Tokom četrdesetih godina prošlog veka, Jehovini svedoci u Kanadi suočili su se sa žestokim protivljenjem. Da bi se iznelo u javnost kako država krši slobodu veroispovesti, naša braća su 1946. organizovala 16-dnevnu akciju tokom koje su svima uručivala traktat Snažna mržnja Kvibeka prema Bogu, Hristu i slobodi jeste sramota za celu Kanadu. U tom traktatu od četiri strane iznete su detaljne informacije o izgredima počinjenim na nagovor sveštenstva, o brutalnosti policije i o napadima rulje na našu braću u Kvibeku. „Nezakonita hapšenja Jehovinih svedoka i dalje traju“, pisalo je u traktatu. „Protiv Jehovinih svedoka u Montrealu podignuto je čak 800 optužnica.“

12. (a) Kako su protivnici reagovali na traktat? (b) Za šta su naša braća bila optužena? (Videti i fusnotu.)

12 Premijer Kvibeka Moris Diplesi, koji je bio u dosluhu s rimokatoličkim kardinalom Vilnevom,  reagovao je na traktat tako što je Svedocima objavio „rat bez milosti“. Broj optužbi brzo je skočio sa 800 na 1 600. „Policija nas je hapsila toliko često da smo prestali da brojimo“, rekla je jedna pionirka. Svedoci koji su bili uhapšeni zbog deljenja traktata optuženi su za „pobunu protiv države“. *

13. Ko je bio prvi izveden na sud pod optužbom za pobunu i koja presuda je doneta?

13 Pod optužbom za pobunu, prvi su 1947. izvedeni pred sud brat Eme Buše i njegove ćerke, 18-godišnja Žizel i 11-godišnja Lusil. Oni su delili traktat Snažna mržnja Kvibeka nedaleko od svog imanja u brdima južno od grada Kvibeka, ali nisu nimalo ličili na podstrekače nereda. Brat Buše je bio skroman i blag čovek koji je vodio miran život. Obrađivao je svoje malo imanje i povremeno išao u grad konjskom zapregom. Uprkos tome, njegova porodica je doživljavala maltretiranje o kakvom se govorilo u traktatu. Sudija Osnovnog suda mrzeo je Svedoke i odbio je da prihvati dokaze da je porodica Buše nedužna. Složio se s tužiocem koji je tvrdio da traktat raspiruje mržnju i da Bušeove treba proglasiti krivima. Sudijino gledište se u osnovi svodilo na sledeće: Zločin je govoriti istinu! Eme i Žizel su bili osuđeni za pobunu protiv države. Čak je i mala Lusil provela dva dana u zatvoru. Braća su uputila žalbu Vrhovnom sudu Kanade, koji je uzeo slučaj u razmatranje.

14. Šta su braća u Kvibeku činila dok je trajalo protivljenje?

14 U međuvremenu su naša hrabra braća i sestre u Kvibeku nastavili da propovedaju poruku o Kraljevstvu uprkos neprestanim napadima i nasilju. Njihova revnost je donela izvanredne rezultate. Od 1946, kada se počelo sa uručivanjem traktata, broj Svedoka u Kvibeku je za četiri godine porastao sa 300 na 1000! *

15, 16. (a) Koju je odluku Vrhovni sud Kanade doneo u slučaju Buše? (b) Kako se ta pravna pobeda odrazila na našu braću i ostale građane?

15 U junu 1950. je na kanadskom Vrhovnom sudu počelo razmatranje slučaja Buše, u čemu je učestvovalo svih devet sudija. Posle šest meseci, 18. decembra, Sud je presudio u našu korist. Zašto? Brat Glen Hau, advokat Jehovinih svedoka, objasnio je da se Sud složio sa argumentom odbrane da „pobuna“ podrazumeva podsticanje na nasilje i rušenje državne vlasti. Međutim, u traktatu se „nije podsticalo na tako nešto i stoga je taj dokument zakonit oblik korišćenja slobode govora“. Brat Hau je dodao: „Lično sam video kako nam Jehova daje tu pobedu.“ *

16 Odluka Vrhovnog suda je bez sumnje bila velika pobeda za Božje Kraljevstvo. Time je stavljena tačka na preostala 122 sudska slučaja, u kojima su Svedoci u Kvibeku optuženi za pobunu protiv države. Osim  toga, ta presuda je značila da svi građani Kanade i Komonvelta ubuduće imaju pravo da javno izraze neslaganje s postupcima i odlukama vlasti. Iznad svega, ta pobeda je osujetila nameru crkve i države da udruženim snagama zaustave Jehovine svedoke. *

Trguju ili revno objavljuju Božje Kraljevstvo?

17. Kako vlade nekih država pokušavaju da ograniče naše propovedanje?

17 Po ugledu na prve hrišćane, ni Jehovine sluge danas ’ne trguju Božjom rečju‘. (Pročitati 2. Korinćanima 2:17.) Pa ipak, vlade nekih država pokušavaju da na našu službu primene zakone koji se odnose na trgovinu. Osmotrimo dva sudska slučaja u čijoj žiži je bilo pitanje da li su Jehovini svedoci trgovci ili propovednici.

18, 19. Kako je vlast u Danskoj pokušala da spreči braću da propovedaju?

18 Danska. Prvog oktobra 1932. na snagu je stupio zakon koji je zabranjivao prodaju štampanog materijala bez dozvole za trgovinu. Međutim, naša braća nisu tražila takvu dozvolu. Sutradan je petoro objavitelja celog dana propovedalo u mestu Roskilde, oko 35 kilometara od glavnog grada, Kopenhagena. Kad su se predveče ponovo okupili, nedostajao je jedan od njih, Avgust Lejman. Policija ga je uhapsila zbog navodne trgovine bez dozvole.

19 Avgust Lejman je izveden pred sud 19. decembra iste godine. Izjavio je da je posećivao ljude i nudio im biblijsku literaturu, ali da to nije bila trgovina. Osnovni sud se složio s njegovom izjavom. Mišljenje suda bilo je sledeće: „Tuženi [...] je u stanju da sam sebe izdržava i nema nikakvu materijalnu korist niti nameru da je [na ovaj način] ostvari. Sasvim suprotno, on troši svoja sredstva dok učestvuje u tim aktivnostima.“ Stajući na stranu Svedoka, sud je presudio da se Lejmanova aktivnost ne može „nazvati trgovinom“. Međutim, neprijatelji Božjeg naroda bili su rešeni da zaustave propovedanje u ovoj zemlji (Ps. 94:20). Javni tužilac se na kraju obratio Vrhovnom sudu. Kako su naša braća reagovala na to?

20. Koju je presudu doneo Vrhovni sud Danske i kako je to uticalo na našu braću?

20 U sedmici koja je prethodila zasedanju Vrhovnog suda, Jehovini svedoci u celoj Danskoj su se još više angažovali u službi propovedanja. U utorak, 3. oktobra 1933, Vrhovni sud je objavio svoju odluku. Potvrdio je presudu nižeg suda da Avgust Lejman nije prekršio zakon. To je značilo da Svedoci mogu slobodno da propovedaju. U želji da izraze zahvalnost Jehovi za ovu pravnu pobedu, braća i sestre su se još revnije posvetili službi. Otkako je doneta ta sudska odluka, naša braća u Danskoj obavljaju svoju službu bez ikakvog uplitanja vlasti.

Odvažni Svedoci u Danskoj 1930-ih

21, 22. Koju je odluku Vrhovni sud SAD doneo u slučaju brata Merdoka?

 21 Sjedinjene Države. U nedelju, 25. februara 1940, pionir Robert Merdok ml. i sedmoro drugih Svedoka bili su uhapšeni dok su propovedali u gradu Žanet, nedaleko od Pitsburga. Na nižem sudu su proglašeni krivima jer su nudili literaturu bez dozvole. Braća su uputila žalbu na tu presudu Vrhovnom sudu SAD, koji je prihvatio taj slučaj.

22 Vrhovni sud je 3. maja 1943. doneo presudu u korist Svedoka. Sud je osporio zahtev za nabavljanje dozvole jer se time zapravo „naplaćivalo pravo zagarantovano saveznim Ustavom“. Poništio je gradski propis uz obrazloženje da se njime „ograničava sloboda štampe i ugrožava sloboda veroispovesti“. Iznoseći većinsko mišljenje sudskog veća, sudija Vilijam Daglas je rekao da je aktivnost Jehovinih svedoka „više od propovedanja i više od uručivanja verske literature. Ona podrazumeva i jedno i drugo.“ Zatim je dodao: „Ovaj oblik verske aktivnosti ima istu važnost [...] kao crkvena služba i držanje propovedi s propovedaonica.“

23. Zašto su sudske pobede iz 1943. važne za nas danas?

23 Ova presuda Vrhovnog suda bila je značajna pravna pobeda za Božji narod. Potvrdila je da smo hrišćanski propovednici, a ne trgovci. Tog istog  nezaboravnog dana 1943. godine, Jehovini svedoci su pred Vrhovnim sudom dobili 12 od 13 parnica, uključujući i presudu u slučaju Merdok. Ove sudske presude su važan presedan i temelj za odluke u novijim sudskim slučajevima, kada protivnici ponovo pokušavaju da nam ospore pravo da propovedamo poruku o Kraljevstvu na javnim mestima i od kuće do kuće.

„Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima“

24. Šta činimo kad nam vlada neke države zabrani da propovedamo?

24 Kao Jehovine sluge, veoma smo zahvalni kada nam državna vlast zakonski omogući da slobodno propovedamo poruku o Kraljevstvu. Međutim, kad vlada zabrani naše propovedanje, mi se jednostavno prilagodimo novim okolnostima i nastavljamo sa službom na svaki mogući način. Kao što su apostoli rekli, „Bogu se moramo pokoravati, a ne ljudima“ (Dela 5:29; Mat. 28:19, 20). U isto vreme, obraćamo se sudovima kako bi ukinuli zabranu naših aktivnosti. Osmotrimo dva primera.

25, 26. Zbog kojih događaja su se braća obratila Vrhovnom sudu Nikaragve i kakav je bio ishod?

25 Nikaragva. Misionar i sluga podružnice Donovan Mansterman odazvao se 19. novembra 1952. na poziv da dođe u Imigracionu službu u glavnom gradu Managvi. Naloženo mu je da se javi kapetanu Arnoldu Garsiji, koji je bio na čelu te službe. Kapetan Garsija je rekao Donovanu da je svim Jehovinim svedocima u Nikaragvi „zabranjeno da dalje šire svoja učenja i propagiraju svoje verske aktivnosti“. Kada je upitan za razlog, objasnio je da Svedoci ne mogu obavljati svoju službu jer nemaju dozvolu nadležnog ministarstva i takođe su pod optužbom da su komunisti. Ko ih je optužio za to? Rimokatoličko sveštenstvo.

Braća u Nikaragvi tokom zabrane

 26 Brat Mansterman se odmah obratio Ministarstvu vera, kao i predsedniku Anastasiju Somozi Garsiji, ali bez uspeha. Zato su se braća prilagodila novonastaloj situaciji. Zatvorili su Dvoranu Kraljevstva, sastajali se u manjim grupama i prestali da svedoče na ulici, ali nisu odustali od propovedanja poruke o Kraljevstvu. U isto vreme su Vrhovnom sudu Nikaragve podneli molbu da izda nalog za ukidanje zabrane. Novine su naširoko izveštavale o zabrani i o sadržaju molbe. Vrhovni sud je prihvatio da razmotri taj slučaj i 19. juna 1953. doneo jednoglasnu presudu u korist Svedoka. Sud je ustanovio da je zabrana ugrozila ustavom zagarantovanu slobodu izražavanja, savesti i veroispovesti. U odluci je takođe naloženo da vlada Nikaragve vrati Svedocima prava koja su ranije imali.

27. Zbog čega je odluka Vrhovnog suda Nikaragve bila veliko iznenađenje i u šta su braća bila uverena?

27 Vest da je Vrhovni sud stao na stranu Svedoka odjeknula je Nikaragvom i zapanjila sve. Do tada je sveštenstvo bilo toliko uticajno da je Sud izbegavao da mu se suprotstavi. Osim toga, ljudi na položajima u vladi bili su toliko moćni da je Sud retko kad osporavao njihove odluke. Naša braća su bila uverena da su izvojevala ovu pobedu zato što ih je njihov Kralj štitio i zato što su nastavila da propovedaju (Dela 1:8).

28, 29. Kako se situacija u Zairu neočekivano promenila?

28 Zair. Sredinom 1980-ih, u Zairu (sada Demokratska Republika Kongo) bilo je oko 35 000 Svedoka. Da bi se išlo u korak sa stalnim napretkom, započeta je izgradnja novih objekata podružnice. U decembru 1985, u glavnom gradu Kinšasi održan je međunarodni kongres, na koji su došli delegati iz različitih delova sveta. Ukupno je bilo 32 000 prisutnih. Ali onda je došlo do iznenadnog preokreta.

29 U to vreme je u Zairu služio Marsel Filto, misionar iz Kvibeka, koji je doživeo progonstvo za vreme Diplesijevog režima. On je ispričao šta se desilo: „Odgovornoj braći je 12. marta 1986. bilo uručeno pismo u kom je stajalo da je Udruženje Jehovinih svedoka u Zairu zabranjeno.“ Tu zabranu je potpisao predsednik države Mobutu Sese Seko.

30. Pred kojom teškom odlukom je stajao Odbor podružnice i šta su ta braća zaključila?

30 Sledećeg dana je na državnom radiju objavljeno: „U [Zairu] više nikada nećemo čuti za Jehovine svedoke.“ Odmah je usledilo progonstvo. Dvorane Kraljevstva su bile demolirane, a naša braća pljačkana, hapšena, zatvarana i fizički napadana. Čak su i deca Svedoka bila u zatvoru. Vlada je 12. oktobra 1988. zaplenila imovinu organizacije, a Civilna garda je zaposela imanje podružnice. Odgovorna  braća su uputila žalbu predsedniku Mobutuu, ali nisu dobila odgovor. Pred Odborom podružnice je stajala teška odluka: „Da li da se obratimo Vrhovnom sudu ili da čekamo?“ Timoti Holms, koji je u to vreme služio kao misionar i koordinator Odbora podružnice, seća se: „Molili smo se Jehovi za mudrost i vođstvo.“ Nakon mnogih molitvi i razmišljanja, Odbor je došao do zaključka da još nije vreme za pokretanje pravnog spora. Prioritet im je bio da pomognu braći i nađu način da se propovedanje nastavi.

„Dok je ta parnica trajala, videli smo kako Jehova može da preokrene situaciju“

31, 32. Na opšte iznenađenje, koju je odluku doneo Vrhovni sud Zaira i kako je to uticalo na našu braću?

31 Prošlo je nekoliko godina. Pritisak na Svedoke je popustio, a u zemlji se pridavao sve veći značaj ljudskim pravima. Odbor podružnice je zaključio da je pravo vreme da se obrate Vrhovnom sudu Zaira i zatraže ukidanje zabrane. Začudo, Vrhovni sud je uzeo slučaj u razmatranje. Zatim je 8. januara 1993, skoro sedam godina od predsedničkog ukaza o zabrani, Sud doneo presudu da su vladine mere protiv Svedoka bile nezakonite i zabrana je ukinuta. Zamisli samo šta je to značilo! Rizikujući svoj život, sudije su poništile odluku predsednika države! Brat Holms kaže: „Dok je ta parnica trajala, videli smo kako Jehova može da preokrene situaciju“ (Dan. 2:21). Ta pobeda je našoj braći ojačala veru. Uvideli su da Kralj Isus pomaže svom narodu da uradi ono što je potrebno i to u pravom trenutku.

Svedoci u Demokratskoj Republici Kongo srećni su što mogu slobodno da služe Jehovi

32 Nakon ukidanja zabrane, podružnica je dobila dozvolu za dolazak misionara, gradnju novih objekata  i uvoz biblijske literature. * Božje sluge u celom svetu radosne su kad vide kako Jehova štiti svoj narod u duhovnom pogledu! (Is. 52:10).

„Jehova je moj pomoćnik“

33. Šta možemo zaključiti na osnovu ovog kratkog osmatranja nekih sudskih slučajeva?

33 Ovo osmatranje nekih pravnih bitaka uverava nas da Isus ispunjava svoje obećanje: „Ja [ću vam] dati reči i mudrost kojima se svi vaši protivnici zajedno neće moći suprotstaviti niti će ih moći osporiti.“ (Pročitati Luku 21:12-15.) Po svemu sudeći, Jehova je u određenim trenucima uticao na neke ljude da, poput Gamalila, zaštite njegov narod ili je podstakao hrabre sudije i advokate da odvažno zastupaju pravdu. Jehova je osujetio napade naših protivnika. (Pročitati Isaiju 54:17.) Nikakvo protivljenje ne može zaustaviti Božje delo.

34. Zbog čega su naše pravne pobede neuobičajene i šta dokazuju? (Videti i okvir „ Pobede na vrhovnim sudovima olakšavaju propovedanje“.)

34 Zbog čega su naše pravne pobede neuobičajene? Vredi razmisliti o sledećem: Jehovini svedoci nisu ugledni ni uticajni ljudi. Mi ne glasamo, ne učestvujemo u političkim kampanjama, niti nastojimo da pridobijemo političare. Osim toga, braća koja su izlazila pred sudove uglavnom su ljudi koji su u očima drugih „neuki i obični“ (Dela 4:13). Prema tome, s ljudskog gledišta, sudovi nemaju neki poseban razlog da stanu na našu stranu i donesu odluke nasuprot volji uticajnih sveštenika i političara koji nam se protive. Uprkos tome, sudije su mnogo puta presudile u našu korist! Te pravne pobede su dokaz da Jehova vidi sve što se događa i deluje u pravo vreme (2. Kor. 2:17). Zato poput apostola Pavla i mi kažemo: „Jehova je moj pomoćnik, neću se bojati“ (Jevr. 13:6).

^ odl. 9 Slučaj Kantvel protiv države Konektikat, bio je prvi od 43 slučaja u kojima je brat Hejden Kavington zastupao braću. Preminuo je 1978. Doroti je verno služila Jehovi do kraja života. Umrla je 2015. u starosti od 92 godine.

^ odl. 12 Ta optužba se temeljila na jednom zakonu iz 1606. Na osnovu njega, članovi porote su mogli proglasiti nekoga krivim ako su smatrali da je svojim govorom podsticao na netrpeljivost — čak i ako je rekao istinu.

^ odl. 14 U Kvibeku je 1950. godine bilo 164 punovremenih slugu, uključujući i 63 misionara iz Galada, koji su rado prihvatili poziv da tamo služe uprkos žestokom progonstvu koje ih je očekivalo.

^ odl. 15 Brat Glen Hau bio je vrstan advokat koji je od 1943. do 2003. odvažno vodio stotine pravnih bitaka za Jehovine svedoke u Kanadi i drugim zemljama.

^ odl. 16 Za više pojedinosti o ovom slučaju videti članak „Nećete vi da se bijete nego Bog“, u izdanju Probudite se! od 22. aprila 2000, strane 18-24.

^ odl. 32 Premda je Civilna garda na kraju napustila imanje podružnice, novi objekti su izgrađeni na drugom mestu.