Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Božje Kraljevstvo vlada!

 14. POGLAVLJE

Odani isključivo Božjoj vlasti

Odani isključivo Božjoj vlasti

TEMA POGLAVLJA

Zbog svoje vernosti Kraljevstvu Božji narod nije deo sveta

1, 2. (a) Kojim se načelom do dan-danas vode Isusovi sledbenici? (b) Šta su naši protivnici pokušavali i kakav je bio ishod?

KAD je bio izveden pred Pilata, koji je za judejski narod bio najuticajniji sudija u svetovnim pitanjima, Isus je izneo načelo kojim se njegovi verni sledbenici i dan-danas vode. „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“, rekao je on. „Kad bi moje kraljevstvo bilo deo ovog sveta, moje sluge bi se borile da ne budem predat Judejcima. Ali moje kraljevstvo nije odavde“ (Jov. 18:36). Iako je Pilat pogubio Isusa, ta pobeda je bila kratkog veka. Isus je uskrsnuo. Vladari moćnog Rimskog carstva hteli su da slome Hristove sledbenike, ali njihovi pokušaji su bili bezuspešni. Hrišćani su propovedali poruku o Kraljevstvu po celom tadašnjem svetu (Kol. 1:23).

2 Nakon što je Kraljevstvo 1914. počelo da vlada, neke od najjačih vojnih sila u istoriji htele su da izbrišu Božji narod iz postojanja. Ali nijedna od njih to nije uspela. Mnoge vlade i političke frakcije pokušale su da nas uvuku u svoje sukobe i prisile da stanemo na njihovu stranu. Nije im pošlo za rukom da nas razjedine. Danas podanici Kraljevstva žive u svakom narodu na zemlji. Pa ipak, ujedinjeni smo u pravo međunarodno bratstvo i potpuno smo neutralni u političkim zbivanjima u svetu. Naše jedinstvo je snažan dokaz da Božje Kraljevstvo vlada i da Kralj Isus Hrist i dalje usmerava, pročišćava i štiti svoje podanike. U nastavku ćemo videti kako je to činio i osmotrićemo neke od pravnih pobeda do kojih nas je vodio kao svoje sledbenike odvojene od sveta (Jov. 17:14). To će nam sigurno ojačati veru.

Važno pitanje neutralnosti

3, 4. (a) Koji događaji su se odigrali odmah po rođenju Kraljevstva? (b) Da li je Božji narod oduvek razumeo šta se sve podrazumeva pod neutralnošću? Objasni.

3 Odmah po rođenju Kraljevstva, na nebu je izbio rat i Satana je zbačen na zemlju. (Pročitati Otkrivenje 12:7-10, 12.) I na zemlji je besneo rat, tokom kog je Božji narod bio na ispitu. Hrišćani su bili  rešeni da idu Isusovim stopama i ne budu deo sveta. Ali u početku nisu sasvim razumeli šta se podrazumeva pod potpunom neutralnošću u svim političkim pitanjima.

4 Primera radi, u šestom tomu knjige Milenijumska zora, * koji je bio objavljen 1904, rečeno je da hrišćani ne treba da učestvuju u ratu. Međutim, u slučaju da su regrutovani treba da nastoje da dobiju zaduženja koja ne uključuju učešće u borbi. Ako ne uspeju u tome i budu poslati na front, ne smeju ubiti nikoga. Herbert Sinior iz Velike Britanije, koji se krstio 1905, pričao je o situaciji u to vreme: „Braća su bila zbunjena jer nisu imala konkretne smernice o tome da li bi bilo ispravno služiti vojsku, premda ne bi učestvovali u borbi.“

5. Kako je u Stražarskoj kuli od 1. septembra 1915. bolje objašnjeno pitanje neutralnosti?

5 Međutim, u Stražarskoj kuli od 1. septembra 1915, izneto je bolje razumevanje tog pitanja. Što se tiče preporuke iz Studija Pisma, rečeno je: „Ne možemo a da se ne zapitamo: Zar takav postupak ne bi bio kršenje hrišćanskih načela?“ Ali šta ako hrišćaninu prete da će biti streljan zbog odbijanja da nosi uniformu i služi vojsku? U članku je pisalo: „Zar je gore izgubiti život zbog odanosti Knezu mira i poslušnosti njegovoj zapovesti nego poginuti pod zastavom zemaljskih kraljeva, dajući im podršku i, barem spolja gledano, odričući se učenja našeg nebeskog Kralja? Radije bismo izabrali prvo — da umremo zbog vernosti našem nebeskom Kralju.“ Uprkos toj snažnoj izjavi, u zaključku je rečeno: „Ne zahtevamo da imate isti stav. Samo ga preporučujemo.“

6. Šta si naučio iz iskustva brata Herberta Siniora?

6 Neka braća su jasno razumela šta je ispravno uraditi i bila su spremna da se suoče s posledicama. Herbert Sinior je rekao: „Ja nisam video razliku između istovarivanja municije s broda [neborbena aktivnost] i punjenja oružja tom municijom“ (Luka 16:10). Zbog toga što je na temelju savesti odbio da služi vojsku, brat Sinior je poslat u zatvor. Tamo su on i još četvorica braće bili u grupi od 16 ljudi, među kojima je bilo i pripadnika drugih religija, koji su odbili vojnu službu na temelju prigovora savesti. Ostali su upamćeni kao „šesnaestorica iz Ričmonda“, po imenu britanskog gradića u kom su služili kaznu. Herbert i ostali bili su tajno prebačeni na front u Francuskoj. Tamo su osuđeni na smrt streljanjem. Izvedeni su pred streljački vod, ali nisu ubijeni već im je smrtna kazna preinačena na deset godina zatvora.

’Shvatio sam da Božji narod treba da bude u miru sa svima, čak i kada je na pomolu rat‘ — Sajmon Krejker (Videti 7. odlomak)

7. Šta je Božji narod razumeo pre nego što je počeo Drugi svetski rat?

 7 U vreme kad je izbio Drugi svetski rat, Jehovine sluge su mnogo jasnije razumele šta znači biti neutralan i kako se mogu ugledati na Isusa (Mat. 26:51-53; Jov. 17:14-16; 1. Petr. 2:21). Na primer, u Stražarskoj kuli od 1. novembra 1939. izašao je veoma važan članak pod nazivom „Neutralnost“. U njemu je pisalo: „Načelo kojim se narod u savezu s Jehovom sada mora voditi jeste potpuna neutralnost u ratu.“ Govoreći o tom članku, brat Sajmon Krejker, koji je kasnije služio u glavnom sedištu u Bruklinu, rekao je: „Tada sam shvatio da Božji narod treba da bude u miru sa svima, čak i kada je na pomolu rat.“ Ta duhovna hrana je došla u pravo vreme i pomogla Božjim slugama da budu spremne za nezapamćen napad na njihovu vernost Kraljevstvu.

Zastrašujuća „reka“ progonstva

8, 9. Kako se ispunilo proročanstvo apostola Jovana?

8 Apostol Jovan je prorekao da će zmaj, Satana Ðavo, nakon rođenja Kraljevstva 1914, pokušati da izbriše iz postojanja podanike Božjeg Kraljevstva tako što će iz svojih usta izbaciti simboličnu reku. * (Pročitati Otkrivenje 12:9, 15.) Kako se  Jovanovo proročanstvo ispunilo? Počev od 1920-ih pa nadalje, Satana je izazvao bujicu progonstva Božjih slugu. Poput mnoge braće u Severnoj Americi, i brat Krejker je zbog svoje vernosti Božjem Kraljevstvu tokom Drugog svetskog rata bio u zatvoru. Zapravo, u to vreme su u Sjedinjenim Državama Jehovini svedoci činili više od dve trećine svih osuđenika koji su zbog prigovora savesti bili na izdržavanju kazne u saveznim zatvorima.

9 Ðavo i njegovi zastupnici bili su rešeni da navedu podanike Kraljevstva da pogaze hrišćanska načela. Širom Afrike, Evrope i Sjedinjenih Država, braća su izvođena pred razne sudove i komisije. Zbog svoje nepokolebljivosti i odlučnosti da ostanu neutralni, bili su zatvarani, prebijani i sakaćeni. Jehovini svedoci u Nemačkoj suočili su se sa strahovitim pritiskom jer nisu hteli da kažu „hajl Hitler“ i da podupiru rat. Procenjuje se da je tokom nacističke vlasti oko 6 000 njih bilo u logorima, a više od 1 600 Svedoka iz Nemačke i drugih zemalja umrlo je mučeničkom smrću. Bez obzira na sve to, Ðavo nije uspeo da nanese trajnu štetu Božjem narodu (Mar. 8:34, 35).

’Zemlja guta reku‘

10. Koga predstavlja „zemlja“ i kako je ona intervenisala u korist Božjeg naroda?

10 Proročanstvo koje je zabeležio apostol Jovan otkriva da će „zemlja“ — neki uticajni pojedinci ili organizacije u sadašnjem poretku — progutati „reku“ progonstva i tako pomoći Božjem narodu. Kako se ispunio ovaj deo proročanstva? U decenijama nakon Drugog svetskog rata, „zemlja“ je često intervenisala u korist vernih podanika Mesijanskog Kraljevstva. (Pročitati Otkrivenje 12:16.) Na primer, mnogi uvaženi sudovi zaštitili su pravo Jehovinih svedoka da odbiju vojnu službu i ne učestvuju u nacionalističkim ceremonijama. Osmotrimo najpre neke značajne pobede koje je Jehova dao svojim slugama kada im se sudilo zbog odbijanja vojne službe (Ps. 68:20).

11, 12. Na kakve su probleme naišla braća Sikurela i Tlimenos i kakav je bio ishod?

11 Sjedinjene Države. Entoni Sikurela je odrastao u porodici Svedoka kao jedno od šestoro dece. Krstio se sa 15 godina. Kada je imao 21 godinu, registrovao se pred regrutnom komisijom kao verski službenik. Posle dve godine, 1950, podneo je molbu da se u taj registar unese izmena, naime da je prigovor savesti razlog što ne želi da služi vojsku. Premda Federalni istražni biro (FBI) u tome nije našao ništa sporno, Ministarstvo pravde je odbilo njegovu molbu. Nakon što je izgubio parnicu na  nižim sudovima, brat Sikurela se obratio Vrhovnom sudu SAD, koji je uzeo njegov slučaj u razmatranje. Vrhovni sud je doneo presudu u korist brata Sikurele, čime je poništio presudu nižeg suda. To je pomoglo da se stvori presedan za ostale građane Sjedinjenih Država koji ulažu prigovor savesti na vojnu službu.

12 Grčka. Jakovos Tlimenos je 1983. zbog odbijanja da nosi vojnu uniformu bio osuđen na zatvorsku kaznu. Nakon što je izašao iz zatvora, konkurisao je za radno mesto knjigovođe, ali njegova molba je bila odbijena jer je imao krivični dosije. On se obratio sudu, ali nije dobio nijednu parnicu na grčkim sudovima pa je uložio žalbu Evropskom sudu za ljudska prava. Veliko veće Evropskog suda, koje se sastoji od 17 sudija, presudilo je u njegovu korist, čime je stvoren presedan protiv diskriminacije. Pre ove presude, više od 3 500 braće u Grčkoj imalo je krivični dosije jer su bili u zatvoru zbog neutralnosti. Nakon ove povoljne odluke Evropskog suda, u Grčkoj je donet zakon na temelju kog su ta braća oslobođena svih optužbi. Osim toga, prilikom revizije Ustava Grčke, ponovo je potvrđen zakon donet nekoliko godina ranije, koji je svim građanima omogućio da umesto vojne obavljaju civilnu službu.

„Pre nego što sam ušao u sudnicu, usrdno sam se pomolio Jehovi i osetio kako mi daje mir“ — Ivajlo Stefanov (Videti 13. odlomak)

13, 14. Koju pouku možemo naći u slučajevima braće Stefanova i Bajatjana?

13 Bugarska. Ivajlo Stefanov je imao 19 godina kada je 1994. dobio poziv za vojsku. On nije prihvatio da služi vojsku niti da obavlja civilnu službu pod vojnom upravom. Zbog toga je osuđen na godinu i po dana zatvora, ali se žalio na tu odluku na osnovu prava na prigovor savesti. Na kraju se obratio Evropskom sudu za ljudska prava. Pre nego što je taj sud počeo da razmatra njegov slučaj, bugarske vlasti su predložile sporazumno rešenje. Vlada je odobrila amnestiju za brata Stefanova, kao i za sve bugarske državljane koji traže da umesto vojne službe obavljaju civilnu. *

14 Jermenija. Vahan Bajatjan je 2001. dobio poziv za obavezno služenje vojnog roka. * Uložio je prigovor savesti na vojnu službu, zbog čega je osuđen. Sve njegove žalbe bile su odbijene na domaćim sudovima. U septembru 2002, počeo da je služi zatvorsku kaznu od dve i po godine, ali je pušten nakon deset i po meseci. U tom periodu, obratio se Evropskom sudu koji je uzeo njegov slučaj u razmatranje. Međutim, 27. oktobra 2009. i taj sud je doneo nepovoljnu presudu. Ova odluka je bila težak udarac i razočaranje za braću u Jermeniji koja su se suočavala sa istim problemom.  Međutim, Veliko veće Evropskog suda preispitalo je tu presudu. Veće je 7. jula 2011. donelo odluku u korist brata Bajatjana. Bio je to prvi put da Evropski sud potvrdi da sloboda misli, savesti i veroispovesti uključuje i pravo na prigovor savesti na osnovu verskih uverenja. Ova odluka štiti prava ne samo Jehovinih svedoka već i stotina miliona drugih ljudi u zemljama članicama Saveta Evrope. *

Nakon povoljne presude Evropskog suda za ljudska prava, naša braća u Jeremeniji su puštena iz zatvora.

Nacionalističke ceremonije

15. Zašto Jehovin narod ne učestvuje u nacionalističkim ceremonijama?

15 Osim što ne služe vojsku, Jehovine sluge dokazuju svoju vernost Mesijanskom Kraljevstvu i tako što s poštovanjem odbijaju da učestvuju u nacionalističkim ceremonijama. Posebno od izbijanja Drugog svetskog rata, čitav svet je prožet nacionalizmom. U mnogim zemljama se od građana zahteva da se zakunu na vernost domovini tako što će naglas izgovoriti tekst zakletve, pevati državnu himnu  ili pozdraviti zastavu. Međutim, mi smo odani isključivo Jehovi (Izl. 20:4, 5). Zbog toga smo se često suočavali s bujicom progonstva. Ali i u tim slučajevima Jehova je koristio „zemlju“ da stane na put bujici. Pogledajmo samo neke od izvanrednih pobeda koje nam je Jehova dao preko Hrista (Ps. 3:8).

16, 17. Šta su doživeli Lilijan i Vilijam Gobajtas i šta si naučio iz toga?

16 Sjedinjene Države. Vrhovni sud SAD je 1940. glasovima 8 naprema 1 presudio protiv Jehovinih svedoka u slučaju Školska uprava Minersvil protiv Gobajtasa. Pošto su želeli da ostanu odani Jehovi, dvanaestogodišnja Lilijan Gobajtas i njen desetogodišnji brat Vilijam nisu pozdravljali zastavu niti su izgovarali zakletvu. Zbog toga su izbačeni iz škole. Njihov slučaj je došao do Vrhovnog suda, koji je presudio da je postupak škole u skladu sa ustavom jer je u interesu „državnog jedinstva“. Nakon te odluke, progonstvo se poput vatrene stihije proširilo zemljom. Mnoga deca Svedoka bila su izbačena iz škole, odrasli Svedoci su otpuštani s posla, a neki su doživeli napade rulje. U jednoj knjizi je rečeno da je „progonstvo Jehovinih svedoka od 1941. do 1943. najgori slučaj verske netrpeljivosti u dvadesetom veku u Americi“ (The Lustre of Our Country).

17 Pobeda Božjih neprijatelja bila je kratkog veka. Vrhovni sud je 1943. razmatrao još jedan sličan slučaj, pod nazivom Odbor za obrazovanje države Zapadna Virdžinija protiv Barneta. U ovom slučaju, doneta je presuda u korist Jehovinih svedoka. Prvi put u američkoj istoriji Vrhovni sud je u tako kratkom periodu poništio sopstvenu odluku. Nakon te presude, otvoreno progonstvo Jehovinog naroda u Sjedinjenim Državama naglo se smanjilo. Ovaj sudski slučaj je bio korak napred u zaštiti prava svih građana Sjedinjenih Država.

18, 19. Šta je Pablu Barosu pomoglo da ostane jak i kako se druge Jehovine sluge mogu ugledati na njega?

18 Argentina. Osmogodišnji Pablo Baros i sedmogodišnji Ugo Baros bili su 1976. izbačeni iz škole jer nisu hteli da učestvuju u ceremoniji podizanja zastave. Jednom prilikom, direktorka škole je grubo gurnula Pabla i udarila ga po glavi. Naredila je dečacima da svaki dan ostaju sat vremena duže u školi kako bi ih prisilila da učestvuju u patriotskim ceremonijama. Prisećajući se tog teškog perioda, Pablo je rekao: „Bez Jehovine pomoći, ne bih uspeo da mu ostanem veran pod takvim pritiskom.“

19 Kada je ovaj slučaj dospeo na sud, sudija je potvrdio odluku škole da izbaci Pabla i Uga. Međutim,  na tu presudu je uložena žalba Vrhovnom sudu Argentine, koji je 1979. poništio odluku nižeg suda. U obrazloženju presude je rečeno: „Pomenuta kazna [izbacivanje iz škole] u suprotnosti je sa ustavnim pravom na obrazovanje (član 14) i obavezom Države da obezbedi osnovno obrazovanje (član 5).“ Ta pobeda je došla u pravo vreme za oko hiljadu dece Svedoka. Više im nije pretilo izbacivanje iz škole, a ostala deca, poput Pabla i Uga, ponovo su primljena.

Mnogi mladi Jehovini svedoci ostaju verni Jehovi uprkos pritiscima

20, 21. Zašto se može reći da slučaj Roela i Emili Embralinag jača veru?

20 Filipini. Devetogodišnji Roel Embralinag i njegova desetogodišnja sestra Emili, kao i više od 65 dece Svedoka bili su 1990. izbačeni iz škole jer nisu pozdravljali zastavu. Roelov i Emilin otac Leonardo pokušao je da razgovara sa upravom škole, ali nije naišao na razumevanje. Situacija je bila sve teža i na kraju je podneo tužbu Vrhovnom sudu, iako nije imao novca niti advokata koji bi ga  zastupao. Porodica se usrdno molila Jehovi za pomoć. Deca su sve to vreme trpela uvrede i ruganje. Pošto se nije razumeo u pravo, Leonardo se nije nadao da će dobiti parnicu.

21 Međutim, porodicu je na kraju zastupao Felino Ganal, advokat koji je ranije radio u jednoj od najuglednijih advokatskih firmi u zemlji. U vreme kada se sve ovo dešavalo, napustio je tu firmu i postao Jehovin svedok. Vrhovni sud je razmotrio slučaj porodice Embralinag i jednoglasno doneo odluku u korist Svedoka. Time su poništene odluke o izbacivanju iz škole. Oni koji su želeli da slome vernost Božjih slugu još jednom su poraženi.

Neutralnost vodi do jedinstva

22, 23. (a) Zašto smo uspeli da ostvarimo toliko značajnih pravnih pobeda? (b) Šta naše međunarodno, miroljubivo bratstvo dokazuje svojim postojanjem?

22 Kako je moguće da su Jehovini svedoci ostvarili toliko značajnih pravnih pobeda? Mi nismo politički uticajni. Uprkos tome, od zemlje do zemlje i od suda do suda, nepristrane sudije nas štite od žestokih i upornih napada protivnika. Ti slučajevi su takođe vodili do presedana u ustavnom pravu. Pored sveg našeg truda, te pobede ne bi bile moguće bez Hristove pomoći. (Pročitati Otkrivenje 6:2.) Zašto se upuštamo u pravne bitke? Naš cilj nije da uvodimo pravosudne reforme već da nastavimo da nesmetano služimo našem Kralju, Isusu Hristu (Dela 4:29).

23 U svetu koji je podeljen političkim sukobima i izvitoperen ukorenjenom mržnjom, Isus pruža punu podršku svojim sledbenicima koji žele da ostanu neutralni. Satana nije uspeo da nas razjedini i pobedi. Kraljevstvo ima milione podanika, koji ne žele da se ’uče ratovanju‘. Sâmo po sebi, postojanje našeg međunarodnog, miroljubivog bratstva jeste čudo — ono pruža neosporan dokaz da Božje Kraljevstvo vlada! (Is. 2:4).

^ odl. 4 Taj tom je poznat i po naslovu Novo stvorenje. Kasnije je serija knjiga Milenijumska zora dobila novi naziv, Studije Pisma.

^ odl. 8 Više informacija o ovom proročanstvu nalazi se u 27. poglavlju knjige Otkrivenje — blizu je veličanstveni vrhunac!, strane 184-186.

^ odl. 13 Bugarska vlada se ovim sporazumom obavezala da će svima koji ulože prigovor savesti omogućiti civilnu službu pod civilnom upravom.

^ odl. 14 Više informacija o ovom slučaju nalazi se u članku Evropski sud potvrđuje pravo na prigovor savesti u Stražarskoj kuli od 1. novembra 2012.

^ odl. 14 U periodu od 20 godina, jermenske vlasti su osudile na zatvorske kazne više od 450 mladih Svedoka. Poslednji od njih je pušten na slobodu u novembru 2013.