Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

„Održite se u Božjoj ljubavi“

 16. POGLAVLJE

Suprotstavimo se Ðavolu i njegovim spletkama

Suprotstavimo se Ðavolu i njegovim spletkama

„Suprotstavite se Ðavolu, i pobeći će od vas“ (JAKOVLJEVA 4:7)

1, 2. Ko se sve raduje krštenjima?

AKO već decenijama služiš Jehovi, po svoj prilici si na kongresima čuo mnoge govore za krštenje. Ali verovatno si uvek iznova oduševljen kad vidiš kako oni koji sede u prvim redovima ustaju da bi odgovorili na pitanja za krštenje. U tom trenutku se čuje žamor u publici koji prerasta u gromki aplauz. Možda sa suzama u očima gledaš još jednu grupu divnih ljudi koji su odlučili da stanu na Jehovinu stranu. Kakvu samo radost osećamo u tim prilikama!

2 I dok mi na našem području verovatno samo nekoliko puta godišnje prisustvujemo krštenjima, anđeli mnogo češće imaju priliku da posmatraju takve događaje. Možeš li zamisliti kakva ’radost na nebu‘ vlada među njima dok posmatraju kako se svake nedelje hiljade ljudi širom sveta priključuju Jehovinoj organizaciji? (Luka 15:7, 10). Nema sumnje da anđeli sa oduševljenjem prate taj napredak! (Agej 2:7).

ÐAVO „IDE UNAOKOLO KAO RIČUĆI LAV“

3. Zašto Satana ide unaokolo „kao ričući lav“ i šta želi da postigne?

3 Za razliku od anđela postoje duhovna stvorenja koja s gnevom posmatraju krštenja. Satana i demoni su besni što hiljade ljudi okreću leđa ovom pokvarenom svetu. Uostalom, Satana je oholo tvrdio  da nijedan čovek neće služiti Jehovi iz iskrene ljubavi i da niko neće ostati veran kad se nađe u velikim problemima. (Pročitati Jova 2:4, 5.) Svaki put kad neko odluči da se preda Jehovi, potvrđuje se da je Satana lažov. To je kao da on svake nedelje dobija hiljade šamara. Nije čudo što „ide unaokolo kao ričući lav i traži koga da proždere“! (1. Petrova 5:8). Taj „lav“ želi da nas u duhovnom smislu proždere i da nas navede da narušimo ili čak prekinemo dobar odnos s Bogom (Psalam 7:1, 2; 2. Timoteju 3:12).

Svaki put kad neko preda svoj život Jehovi i krsti se, potvrđuje se da je Satana lažov

4, 5. (a) Na koja dva važna načina je Jehova ograničio Satanin uticaj? (b) Koje obećanje imaju pravi hrišćani?

4 Premda imamo žestokog neprijatelja, nema razloga da preterano strahujemo. Zašto? Zato što je  Jehova u velikoj meri ograničio uticaj tog ’ričućeg lava‘. Učinio je to na dva načina. Kao prvo, Jehova je prorekao da će „veliko mnoštvo“ pravih hrišćana preživeti predstojeću ’veliku nevolju‘ (Otkrivenje 7:9, 14). Božja proročanstva se uvek ispunjavaju. Prema tome, čak i Satana zna da je Božji narod kao celina van njegovog domašaja.

5 Na osnovu načela koje je izneo jedan Božji verni sluga starog doba može se zaključiti koje je drugo ograničenje. Prorok Azarija je rekao kralju Asi i narodu: „Jehova će biti s vama sve dok vi budete s njim“ (2. Letopisa 15:2; pročitati 1. Korinćanima 10:13). Mnogi primeri zapisani u Bibliji dokazuju da Satana nikada nije uspeo da proždere nijednog Božjeg slugu koji je bio blizak s Bogom (Jevrejima 11:4-40). Isto tako i danas, oni koji ostanu bliski s Bogom moći će da se suprotstave Ðavolu, pa čak i da ga pobede. U stvari, Božja Reč nam obećava sledeće: „Suprotstavite se Ðavolu, i pobeći će od vas“ (Jakovljeva 4:7).

’BORIMO SE PROTIV ZLIH DUHOVNIH SILA‘

6. Kako se Satana bori protiv svakog Jehovinog sluge?

6 Satana ne može dobiti rat, da tako kažemo, ali može dobiti bitku protiv nas kao pojedinaca ako nismo na oprezu. On zna da nas može proždreti ukoliko uspe da oslabi naš dobar odnos s Jehovom. Kako Satana pokušava da to postigne? Tako što nas žestoko napada, koristi lični pristup i služi se lukavim spletkama. Razmotrimo sada te glavne Satanine metode.

7. Zašto Satana žestoko napada Jehovin narod?

7 Žestoki napadi. Apostol Jovan je rekao: „Ceo svet je u vlasti Zloga“ (1. Jovanova 5:19). Ove reči su upozorenje za sve prave hrišćane. Pošto Satana već drži pod svojom vlašću čitav bezbožni svet,  sada može da se usredsredi na one koji su mu umakli, naime na Jehovin narod, i da pojača svoje napade (Mihej 4:1; Jovan 15:19; Otkrivenje 12:12, 17). Veoma je gnevan jer zna da ima malo vremena. Zato pojačava pritisak. Danas se suočavamo s njegovim završnim pohodom u kome pokušava da uništi naš dobar odnos s Bogom.

8. Zašto je apostol Pavle rekao da se mi „borimo“ protiv zlih duhova?

8 Lična borba. Apostol Pavle je upozorio suhrišćane sledećim rečima: „[Mi se] borimo [...] protiv zlih duhovnih sila na nebesima“ (Efešanima 6:12). Grčka reč prevedena „boriti se“ može se prevesti i izrazom „rvati se“. Zašto je Pavle upotrebio baš taj izraz? Zato što prenosi misao o borbi u kojoj se dve osobe hvataju u koštac u nastojanju da jedna drugu obore. Time je naglasio činjenicu da se svako od nas lično bori sa zlim duhovima. Bilo da živimo u zemlji u kojoj ljudi veruju u postojanje zlih duhova ili ne, nikada ne smemo zaboraviti da smo onda kad smo se predali Jehovi takoreći počeli da se rvemo s njima. Svaki Jehovin sluga barem od svog predanja mora da vodi tu borbu. Nije čudo što je Pavle više puta rekao hrišćanima u Efesu da budu „postojani“! (Efešanima 6:11, 13, 14).

9. (a) Zašto Satana i demoni koriste različite ’spletke‘? (b) Zašto Satana pokušava da iskvari naše razmišljanje i kako se možemo odupreti tome? (Videti okvir „ Čuvaj se Sataninog lukavstva!“.) (v) O kojoj spletki ćemo nadalje govoriti?

9 Lukave spletke. Apostol Pavle je rekao suhrišćanima da treba da se ’odupiru Ðavolovim spletkama‘ (Efešanima 6:11). Zapazi da je Pavle upotrebio tu reč u množini. Zli duhovi se služe ne samo jednom već mnogim lukavim metodama — i to s dobrim razlogom. Neke Jehovine sluge koje su ostale postojane u jednoj vrsti iskušenja, s vremenom  su podlegle nekom drugom iskušenju. Dakle, Ðavo i demoni pomno posmatraju ponašanje svakog od nas kako bi zapazili koja je naša najslabija tačka. A zatim slabosti koje imamo u duhovnom pogledu koriste protiv nas. Međutim, mi ipak možemo prepoznati mnoge Ðavolove metode jer Biblija govori o njima (2. Korinćanima 2:11). U ovoj knjizi smo već razmatrali neke od tih zamki kao što su materijalizam, loše društvo i polni nemoral. Razmotrimo sada još jednu Sataninu lukavu zamku, naime spiritizam.

BAVLJENJE SPIRITIZMOM — JEDNA VRSTA IZDAJE

10. (a) Šta je spiritizam? (b) Kako Jehova gleda na spiritizam i kakvo je tvoje gledište?

10 Osoba koja se bavi spiritizmom, to jest demonizmom, dolazi u direktan kontakt sa zlim duhovima. Gatanje, vračanje, astrologija, nošenje amajlija, bacanje uroka i komuniciranje s mrtvima spadaju u neke oblike spiritizma. Kao što dobro znamo, Jehovi je spiritizam ’odvratan‘ (Ponovljeni zakoni 18:10-12; Otkrivenje 21:8). Pošto i mi moramo ’mrzeti zlo‘, nezamislivo je da bismo želeli da budemo u društvu zlih duhovnih sila (Rimljanima 12:9). Ako bismo tako nešto uradili, onda bismo na užasan način izdali našeg nebeskog Oca, Jehovu!

11. Zašto bi Satana slavio veliku pobedu ako bi uspeo da nas uvuče u spiritizam? Navedi primer.

11 Međutim, Satana pokušava da nas uvuče u spiritizam baš zato što bismo time izdali Jehovu. Svaki put kada uvuče nekog Božjeg slugu u demonizam, Satana beleži veliku pobedu. Kako to? Razmisli o sledećem poređenju: Ako bi jedan vojnik bio naveden da dezertira, da izda svoju jedinicu i priključi se neprijateljskim snagama, komandant neprijateljske  vojske sigurno bi se radovao tome. Možda bi mu taj izdajnik bio poput trofeja kojim bi želeo da se naruga njegovom bivšem zapovedniku. Slično tome, ako bi se neki Jehovin sluga okrenuo spiritizmu, on bi dobrovoljno i svesno napustio Jehovu i došao direktno pod Sataninu vlast. Zamisli samo s kakvim bi zadovoljstvom Satana predstavio tu osobu kao svoj ratni plen! Da li bi iko od nas želeo da Ðavolu priušti takvu pobedu? Sigurno ne bi! Mi nismo izdajnici.

PITANJA KOJA STVARAJU SUMNJE

12. Pomoću koje metode Satana pokušava da utiče na naše gledište o spiritizmu?

12 Satana neće uspeti da nas savlada sve dok budemo mrzeli spiritizam. Zato je svestan da mora promeniti naš način razmišljanja. Kako? On traži načine da prave hrišćane zbuni do te mere da neki „za zlo kažu da je dobro, a za dobro kažu da je zlo“ (Isaija 5:20). Da bi to postigao, Satana često pribegava jednoj od svojih oprobanih metoda, to jest pokreće pitanja koja stvaraju sumnje.

13. Kako je Satana koristio pitanja da bi stvorio sumnje?

13 Zapazimo kako je Satana u prošlosti koristio taj pristup. U edenskom vrtu je upitao Evu: „Da li je Bog zaista rekao da ne smete da jedete sa svakog drveta u vrtu?“ U Jovovo doba, za vreme jednog sastanka na nebu, Satana je postavio sledeće pitanje: „Zar se Jov uzalud boji Boga?“ A na početku Isusove službe na zemlji, Satana ga je iskušavao rekavši: „Ako si sin Božji, reci ovom kamenju da postane hleb.“ Zamisli samo, Satana se u ovom slučaju usudio da ospori ono što je sam Jehova rekao oko šest nedelja pre toga: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji“! (Postanak 3:1; Jov 1:9; Matej 3:17; 4:3).

14. (a) Kako Satana seje sumnje što se tiče prave prirode spiritizma? (b) O čemu će u nastavku biti reči?

 14 Ðavo i danas koristi slične spletke kako bi stvorio izvesnu dozu sumnje u to da je spiritizam nešto zaista zlo. Nažalost, kod nekih Božjih slugu je uspeo da poseje sumnju. Počeli su da se pitaju da li su neki oblici spiritizma baš toliko loši (2. Korinćanima 11:3). Kako takvim osobama možemo pomoći da isprave svoje gledište? Šta treba da radimo kako ne bismo upali u tu Sataninu zamku? Da bismo odgovorili na ova pitanja, obratimo pažnju na dva područja života koja je Satana lukavo zatrovao spiritističkim primesama. Reč je o zabavi i brizi o zdravlju.

ISKORIŠĆAVANJE NAŠIH ŽELJA I POTREBA

15. (a) Kako mnogi u nekim delovima sveta gledaju na spiritizam? (b) Kako je na neke Jehovine sluge uticalo takvo svetsko gledište?

15 Naročito u Evropi i Severnoj Americi ljudi olako gledaju na okultizam, čarobnjaštvo, veštičarenje i druge oblike spiritizma. Filmovi, knjige, televizijske serije i emisije, kao i kompjuterske igrice sve češće predstavljaju spiritističke postupke kao nešto što je smešno, domišljato i bezopasno. Neki filmovi i knjige čija je radnja usmerena na okultizam toliko su postali popularni da su ljubitelji takvih žanrova osnovali klubove obožavalaca. Očigledno je da su demoni uspeli da stvore utisak kako u okultizmu nema skoro nikakve opasnosti. Da li je takav trend olakog shvatanja spiritizma uticao i na neke Jehovine sluge? Na neke jeste. U kom smislu? Evo jednog tipičnog primera: Posle jednog filma čija se radnja vrti oko okultizma, jedan Jehovin sluga je rekao: „Jesam gledao film, ali to ne znači da se bavim spiritizmom.“ Zašto je takvo razmišljanje opasno?

16. Zašto je opasno izabrati zabavu koja je usmerena na okultizam?

 16 Premda baviti se spiritizmom nije isto što i gledati ga, to ni u kom slučaju ne znači da gledanje okultnih radnji ne predstavlja nikakvu opasnost. Zašto to kažemo? Razmisli o sledećem: Božja Reč ukazuje na to da ni Satana ni demoni ne mogu čitati naše misli. * Dakle, kao što smo već spomenuli, da bi saznali o čemu razmišljamo i da bi nam pronašli neku slabost u duhovnom pogledu, zli duhovi moraju pomno posmatrati naše postupke, što podrazumeva i izbor zabave. Recimo, neki filmovi ili knjige govore o prizivanju duhova, bacanju uroka, osobama koje su pod direktnim uticajem demona ili sličnim temama. Šta se dešava kada jedan Jehovin sluga gleda takve filmove ili čita takve knjige? On time šalje izvesnu poruku demonima. On im zapravo stavlja do znanja koja je njegova slaba tačka! Tako demoni mogu pojačati napad da bi iskoristili tu slabost koju je otkrio, sve dok ga na kraju, da tako kažemo, ne obore. U stvari, neki su se zbog takve vrste zabave zainteresovali za spiritizam i na kraju su stvarno počeli time da se bave. (Pročitati Galatima 6:7.)

Obratimo se Jehovi za pomoć kada smo bolesni

17. Na koji lukav način Satana može iskoristiti to što je neko bolestan?

17 Satana pokušava da iskoristi ne samo našu želju da se razonodimo već i potrebu da brinemo o svom zdravlju. Kako? Božji sluga zaista može postati očajan jer mu zdravlje sve više popušta uprkos mnogim pokušajima da nađe lek (Marko 5:25, 26).  To je odlična prilika koju Satana i demoni ne žele da propuste. Demoni bi ga mogli dovesti u iskušenje da se u naletu očaja okrene lečenju ili postupcima koji su povezani sa ’vračanjem‘, to jest spiritizmom (Isaija 1:13). Ako bi demonima uspelo da svojim lukavstvom tako nešto postignu, ta osoba bi mogla narušiti svoj dobar odnos s Bogom. Na koji način?

18. Koje postupke i terapije pravi hrišćani neće prihvatiti i zašto?

18 Jehova je sledećim rečima upozorio Izraelce koji su pribegavali ’vračanju‘: „Kada širite svoje ruke, zatvaram oči pred vama. Mnoge molitve izgovarate, ali ja ih ne slušam“ (Isaija 1:15). Naravno, mi nipošto ne želimo da radimo nešto što bi moglo ometati naše molitve i uskratiti nam Jehovinu podršku — i to naročito kada smo bolesni (Psalam 41:3). Prema tome, ukoliko ima pokazatelja da neki dijagnostički postupci ili terapije imaju bilo kakve veze sa spiritizmom, pravi hrišćani ih neće prihvatiti * (Matej 6:13). Tako mogu biti sigurni da imaju Jehovinu podršku. (Videti okvir „ Da li je to zaista spiritizam?“)

 KAD PRIČE O DEMONIMA UZIMAJU MAHA

19. (a) Kako je Ðavo uspeo da prevari mnoge ljude što se tiče svoje moći? (b) Koje priče pravi hrišćani ne treba da prepričavaju?

19 I dok u nekim delovima sveta mnogi ljudi nisu svesni koliko je Satana moćan, u drugim delovima sveta dešava se upravo suprotno. Tamo je Ðavo uspeo da mnoge uveri da je on moćniji nego što stvarno jeste. Nekima čitav život prolazi u strahu od zlih duhova. Na svakom koraku ima priča o demonima. Takve priče se sa uživanjem prepričavaju i ljudi su prosto fascinirani njima. Da li i mi treba da širimo takve priče? Ne. Prave Božje sluge to ne rade iz dva važna razloga.

20. Kako bi neko čak i nenamerno mogao širiti Satanine ideje?

20 Kao prvo, onaj ko prenosi priče o tome šta sve demoni rade, pomaže Satani da ostvari svoje ciljeve. Kako to? Božja Reč potvrđuje da Satana može da čini moćna dela, ali takođe upozorava da se on koristi „lažnim čudesnim znakovima“ i „prevarom“ (2. Solunjanima  2:9, 10). Pošto je Satana najveći varalica, on zna kako da utiče na misli onih koji su skloni spiritizmu i kako da ih navede da veruju u ono što zapravo nije istina. Takve osobe možda iskreno veruju da su nešto videle i čule i o tome pričaju kao o istinitom događaju. Prepričavanjem se takve priče preuveličavaju. Ako bi neki Jehovin sluga širio takve priče, on bi u stvari radio ono što želi Ðavo — „otac laži“. On bi širio Satanine ideje (Jovan 8:44; 2. Timoteju 2:16).

21. Šta treba da bude tema naših razgovora?

21 Kao drugo, čak i ako je neki Jehovin sluga ranije imao kontakta sa zlim duhovima, ne bi trebalo da takvim pričama zabavlja suvernike. Zašto? U Božjoj Reči imamo sledeći savet: „Uprimo pogled u Glavnog Zastupnika i Usavršitelja naše vere, Isusa“ (Jevrejima 12:2). Dakle, pažnju treba da usmerimo na Hrista, a ne na Satanu. Vredno je zapaziti da Isus tokom svog zemaljskog života nije zabavljao svoje učenike pričama o zlim duhovima, premda je mogao mnogo toga da kaže o tome šta Satana može ili ne može da uradi. On se usredsredio na poruku o Kraljevstvu. Prema tome, pošto želimo da se ugledamo na Isusa i apostole, tema naših razgovora treba da budu ’veličanstvena Božja dela‘ (Dela apostolska 2:11; Luka 8:1; Rimljanima 1:11, 12).

22. Kako naši postupci mogu doprineti ’radosti na nebu‘?

22 Tačno je da se Satana služi raznim spletkama, između ostalog i spiritizmom, kako bi uništio naš dobar odnos s Jehovom. Međutim, ako mrzimo ono što je zlo i držimo se dobra, nećemo dati Ðavolu priliku da oslabi našu rešenost da odbacimo spiritizam u svim njegovim oblicima. (Pročitati Efešanima 4:27.) Zamisli samo kolika će biti ’radost na nebu‘ ako se i dalje ’odupiremo Ðavolovim spletkama‘, sve dok jednog dana Ðavola više ne bude! (Luka 15:7; Efešanima 6:11).

^ odl. 16 Opisna imena koja je Satana dobio (Protivnik, Klevetnik, Varalica, Kušač, Lažov) ne ukazuju na to da on može da ispituje naše srce i misli. Međutim, za razliku od njega, Jehova je opisan kao onaj koji ’ispituje srce‘, a Isus kao onaj koji ’ispituje najdublja osećanja i srce‘ (Poslovice 17:3; Otkrivenje 2:23, fusnota).

^ odl. 18 Dodatne informacije nalaze se u članku „Da li je to zdravstveni ispit za tebe?“, u Stražarskoj kuli od 15. decembra 1994, strane 19-22, i u članku „Gledište Biblije: Vaš izbor lečenja — da li je važan?“ u izdanju Probudite se! od 8. januara 2001.