Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

„Održite se u Božjoj ljubavi“

 2. POGLAVLJE

Kako sačuvati čistu savest?

Kako sačuvati čistu savest?

„Sačuvajte čistu savest“ (1. PETROVA 3:16)

1, 2. Zašto je kompas važan instrument i u kom smislu se može uporediti sa savešću?

MORNAR za kormilom upravlja brodom koji seče talase nepreglednog okeana; jedan čovek pešači kroz pustinju; pilot upravlja avionom koji se diže iznad gustih oblaka. Znaš li šta je zajedničko svima njima? Svako od njih bi se mogao naći u velikoj neprilici ako ne bi imao kompas, a naročito ako mu ne bi bili dostupni još neki savremeni uređaji.

2 Kompas je jednostavan instrument s magnetnom iglom koja pokazuje sever. Kada je ispravan i kada se koristi zajedno s preciznim kartama, može nam spasti život. U neku ruku može se uporediti sa divnim darom koji nam je Jehova dao — naime, sa savešću (Jakovljeva 1:17). Kada ne bismo imali savest, bili bismo beznadežno izgubljeni. Savest nam može  pomoći da nađemo pravi put u životu i da ga se držimo, pod uslovom da je ispravno koristimo. Zato pogledajmo sada šta je savest i kako ona reaguje. Zatim ćemo odgovoriti na sledeća pitanja: (1) Kako možemo ispravno oblikovati svoju savest, (2) zašto treba da uzmemo u obzir savest drugih i (3) zašto se isplati imati čistu savest?

ŠTA JE SAVEST I KAKO ONA REAGUJE

3. Šta doslovno znači grčka reč koja se koristi za „savest“ i na koju se jedinstvenu sposobnost ljudi odnosi?

3 Grčka reč koja se u Bibliji koristi za „savest“ doslovno znači „saznanje unutar sebe“. Za razliku od drugih zemaljskih stvorenja, mi imamo sposobnost da spoznamo sebe. Zahvaljujući toj sposobnosti koju nam je dao Bog, mi možemo zastati, preispitati sebe i doneti neki sud. Poput unutrašnjeg sudije, naša savest može proceniti naše postupke, stavove ili odluke. Može nas voditi do neke dobre odluke ili nas može upozoriti kako ne bismo doneli neku lošu odluku. Na kraju nam može doneti olakšanje jer smo nešto dobro uradili ili nas može mučiti zato što smo loše postupili.

4, 5. (a) Kako znamo da su Adam i Eva imali savest i do čega je dovelo to što su prekršili Božju zapovest? (b) Koji primeri pokazuju da su Božje sluge iz prethrišćanskog doba slušale svoju savest?

4 Muškarac i žena su bili stvoreni sa tom sposobnošću. Činjenica da su Adam i Eva osećali stid nakon što su počinili greh potvrđuje da su imali savest (Postanak 3:7, 8). Nažalost, uznemirena savest više nije mogla da im pomogne. Namerno su prekršili Božju zapovest. Tako su svesno postali buntovnici i protivnici Jehove Boga. Kao savršeni ljudi dobro su znali šta rade i više im nije bilo povratka.

5 Za razliku od Adama i Eve, mnogi nesavršeni ljudi su slušali svoju savest. Primera radi, Božji  sluga Jov je rekao: „Držim se pravednosti svoje, i neću je napustiti. Srce me moje neće prekoravati ni za jedan dan mog života“ * (Jov 27:6). On je uvek slušao svoju savest i u skladu s njom je postupao i donosio odluke. Zato je sa istinskim zadovoljstvom mogao reći da ga savest nije mučila niti opterećivala osećanjem stida ili krivice. Zapazimo razliku između Jova i Davida. Kada je David pokazao nepoštovanje prema Saulu, Jehovinom pomazanom kralju, „srce je počelo da ga osuđuje“ (1. Samuilova 24:5). Takva griža savesti sigurno mu je koristila jer je iz toga naučio da više ne pokazuje takvo nepoštovanje.

6. Na osnovu čega znamo da svi ljudi imaju savest?

6 Da li dar savesti imaju samo Jehovine sluge? Apostol Pavle je pod Božjim nadahnućem rekao: „Kad se neznabošci, koji nemaju zakon, po prirodi drže onoga što je u zakonu, onda su oni sami sebi zakon, premda nemaju zakon. Oni pokazuju da je ono što nalaže zakon zapisano u njihovom srcu, a o tome svedoči i njihova savest i u svojim mislima bivaju optuženi ili pak opravdani“ (Rimljanima 2:14, 15). Čak i oni koji uopšte ne poznaju Jehovine zakone ponekad postupaju u skladu s njegovim načelima jer ih na to podstiče njihova savest.

7. Zašto savest ponekad može pogrešno reagovati?

7 Međutim, u nekim situacijama savest može pogrešno reagovati. Kako je to moguće? Na primer, ako se kompas nađe blizu nekog magneta može pokazati  neki drugi pravac, a ne sever. Takođe, ako se ne koristi zajedno s preciznim kartama, on je gotovo beskoristan. Slično tome, savest nas može odvesti u pogrešnom pravcu ako na nju prekomerno utiču sebične želje našeg srca. Ukoliko se naša savest ne vodi pouzdanim načelima iz Božje Reči, možda u mnogim važnim stvarima nećemo moći da razlučimo šta je dobro, a šta loše. Da bi naša savest ispravno reagovala, potrebno nam je vođstvo Jehovinog svetog duha. Pavle je napisao: „Moja savest svedoči sa mnom u svetom duhu“ (Rimljanima 9:1). Ali kako možemo svoju savest uskladiti sa vođstvom Jehovinog svetog duha? Suština je u tome da je ispravno oblikujemo.

KAKO SE SAVEST ISPRAVNO OBLIKUJE

8. (a) Kako srce može uticati na savest i šta treba da nam bude najvažnije prilikom donošenja odluka? (b) Zašto za jednog hrišćanina nije uvek dovoljno da ima osećanje čiste savesti? (Videti fusnotu.)

8 Neki jednostavno oslušnu svoja osećanja i odluče šta će uraditi. Posle toga možda kažu da ta odluka ne opterećuje njihovu savest. Ali želje srca mogu biti veoma jake i čak mogu uticati na savest. Biblija kaže: „Srce je varljivije od svega i na sve je spremno. Ko može proniknuti u njega?“ (Jeremija 17:9). Zato želje našeg srca nisu najvažniji faktor koji treba da uzmemo u obzir. Najpre treba da razmislimo o tome kako bi Jehova želeo da postupimo. *

9. Šta je strah od Boga i kako utiče na našu savest?

 9 Ako smo neku odluku zaista doneli na osnovu ispravno oblikovane savesti, onda će ona biti rezultat straha od Boga, a ne naših ličnih želja. Pogledajmo jedan odličan primer. Bogobojazni Nemija je kao namesnik imao pravo da od naroda u Jerusalimu traži da plaćaju izvesne troškove i poreze. Međutim, to pravo nije iskoristio. Zašto? Bila mu je mrska i sama pomisao da zbog ugnjetavanja Božjeg naroda izazove Jehovino negodovanje. Rekao je: „Nisam tako postupao jer sam imao strah od Boga“ (Nemija 5:15). Zato je veoma važno da imamo ispravan strah pred Bogom, da se bojimo da izazovemo negodovanje našeg nebeskog Oca. Takvo strahopoštovanje će nas podstaći da tražimo savet iz Božje Reči kad treba da donesemo neku odluku.

10, 11. Koja se biblijska načela odnose na konzumiranje alkoholnih pića i šta će nam pomoći da ih primenimo?

10 Kako se donosi odluka na temelju savesti? Na primer, osvrnimo se na konzumiranje alkoholnih pića. Kad se nađemo u nekom društvu, često stojimo pred odlukom da li ćemo popiti neko piće. Da bismo doneli ispravnu odluku, moramo znati šta Božja Reč kaže o tome. Koja se biblijska načela odnose na upotrebu alkoholnih pića? Biblija ne osuđuje umerenu upotrebu alkohola. U njoj se iskazuje hvala Jehovi zato što je ljudima dao vino kao dar (Psalam 104:14, 15). Međutim, Biblija osuđuje prekomernu upotrebu alkohola i razuzdane gozbe (Luka 21:34; Rimljanima 13:13). Sem toga, opijanje se u Bibliji svrstava u veoma ozbiljne grehe, kao što je polni nemoral * (1. Korinćanima 6:9, 10).

11 Savest jednog hrišćanina se oblikuje i izoštrava  takvim načelima. Zato kada treba da odlučimo da li ćemo u nekom društvu popiti neko piće, treba da postavimo sebi pitanja poput sledećih: ’O kakvom se druženju radi? Da li će izmaći kontroli i pretvoriti se u neku pijanku? Šta mogu reći o svojim sklonostima? Da li volim da popijem i da li mi je potreban alkohol da bih bio raspoložen? Imam li snage da se savladam i da ne preteram s pićem?‘ Bilo bi mudro da se molimo Jehovi za vođstvo dok razmišljamo o biblijskim načelima i pitanjima koja ona nameću. (Pročitati Psalam 139:23, 24.) Na taj način tražimo od Jehove da nas vodi svojim svetim duhom. Takođe oblikujemo svoju savest kako bi bila u skladu s Božjim načelima. Međutim, postoji još jedan faktor koji treba uzeti u obzir prilikom donošenja odluka.

ZAŠTO TREBA DA UZMEMO U OBZIR SAVEST DRUGIH?

Savest oblikovana na temelju Biblije može nam pomoći da odlučimo da li ćemo popiti piće ili nećemo

12, 13. Zbog čega se savest hrišćana razlikuje i kako treba da reagujemo na takve razlike?

12 Ponekad će te možda iznenaditi koliko se savest jednog hrišćanina razlikuje od savesti drugog. Neko smatra da neki postupak ili navika nisu primereni, dok drugi uživa u tome i ne vidi nikakav razlog za prigovor. Recimo, kada je reč o konzumiranju pića u društvu, neko zaista uživa u tome da uveče popije piće s prijateljima i da se malo opusti, dok nekog drugog takav postupak uznemirava. Zašto postoje takve razlike i kako one treba da utiču na naše odluke?

13 Ljudi se međusobno razlikuju iz mnogih razloga. Nismo svi odrastali u istim okolnostima. Na primer, neki dobro znaju s kakvom su se slabošću ranije borili — i možda nisu uvek uspevali da u toj borbi pobede (1. Kraljevima 8:38, 39). Ako se radi o  alkoholu, takve osobe su verovatno posebno osetljive. Ako takva osoba bude gost u tvojoj kući, možda zbog svoje savesti neće želeti da popije nijedno piće. Da li ćeš se zbog toga uvrediti? Da li ćeš je i dalje uporno nuditi? Ne. Bilo da znaš njene razloge ili da ih ne znaš — razloge o kojima možda ne želi da priča u tom društvu — bratska ljubav će te podstaći da budeš uviđavan.

14, 15. U vezi s kojim pitanjima se savest hrišćana u prvom veku razlikovala i šta je Pavle preporučio?

14 Apostol Pavle je uvideo da se savest hrišćana često veoma razlikuje. U to vreme, naime u prvom veku, neke hrišćane je opterećivala savest zbog hrane koja je bila žrtvovana idolima, a kasnije se prodavala na pijaci (1. Korinćanima 10:25). Pavlu je savest dozvoljavala da jede takvu hranu. Za njega su idoli bili nešto potpuno bezvredno i smatrao je da ta hrana, koju je u suštini stvorio Jehova, ne može pripadati njima. Ali Pavle je ipak bio svestan činjenice da ne dele svi njegovo mišljenje. Možda su neki bili veliki idolopoklonici pre nego što su postali hrišćani. Za njih je bilo uvredljivo sve što je imalo ikakve veze sa idolopoklonstvom. Kako je onda Pavle rešio to pitanje?

15 On je rekao: „Mi koji smo jaki moramo da nosimo slabosti onih koji nisu jaki, a ne da ugađamo sebi. Jer ni Hrist nije ugađao sebi“ (Rimljanima 15:1, 3). Pavle je uvideo da potrebe naše braće treba da stavimo ispred svojih, baš kao što je to i Hrist radio. Kada je u jednom drugom kontekstu govorio o istoj temi, rekao je da uopšte ne bi jeo meso ako bi to spoticalo njegovog brata za koga je Hrist dao život. (Pročitati 1. Korinćanima 8:13; 10:23, 24, 31-33.)

16. Zašto oni koji imaju osetljiviju savest ne treba da sude onima čija se savest razlikuje od njihove?

16 S druge strane, oni koji imaju osetljiviju savest  ne treba da kritikuju druge i da insistiraju na tome da svi dele njihovo gledište. (Pročitati Rimljanima 14:10.) Savest u suštini treba da služi kao unutrašnji sudija naših postupaka, a ne kao osnova po kojoj ćemo suditi drugima. Setimo se da je Isus rekao: „Ne sudite, da vam se ne sudi“ (Matej 7:1). Niko od nas ne treba da pravi sporno pitanje oko stvari koje se tiču savesti. Svi treba da gledamo kako da u skupštini unapređujemo ljubav i jedinstvo i kako da izgrađujemo, a ne da obeshrabrujemo jedni druge (Rimljanima 14:19).

ZAŠTO SE ISPLATI IMATI ČISTU SAVEST

Ispravno oblikovana savest može nas voditi na našem životnom putu i doneti nam radost i unutrašnji mir

17. Šta se desilo sa savešću mnogih ljudi u današnjem svetu?

17 Apostol Petar je napisao: „Sačuvajte čistu savest“ (1. Petrova 3:16). Imati čistu savest pred  Jehovom Bogom zaista je pravo blago. Danas mnogi ljudi nemaju čistu savest. Pavle je rekao da je takvima „savest obeležena usijanim gvožđem“ (1. Timoteju 4:2, fusnota). Usijano gvožđe ostavlja ožiljke na koži i ta mesta zatim postaju neosetljiva. Mnogima je savest potpuno otupela jer je zbog mnogobrojnih ožiljaka postala neosetljiva i više ih ne upozorava, ne buni se niti ih muči osećanjem stida ili krivice zbog loših postupaka. Ima dosta onih koji su srećni što su se oslobodili osećanja krivice.

18, 19. (a) Zašto osećanje krivice i stida može biti korisno? (b) Šta možemo učiniti ako nas i dalje muči savest zbog ranijih greha za koje smo se već pokajali?

18 U suštini, osećanje krivice može biti način na koji nas savest upozorava da smo nešto loše uradili.  Kada takvo osećanje podstakne grešnika da se pokaje, čak i najgori gresi mu mogu biti oprošteni. Na primer, kralj David je počinio težak greh ali mu je bilo oprošteno, i to u velikoj meri zato što se iskreno pokajao. On je mrzeo ono što je učinio i pošto je čvrsto rešio da nadalje postupa po Jehovinim zakonima i sam je osetio da je Jehova ’dobar i spreman da oprosti‘ (Psalam 51:1-19; 86:5). Međutim, šta da radimo ako nas i dalje muči osećanje krivice i stida nakon što smo se pokajali i dobili oproštaj?

19 Ponekad savest može preterano i dugo osuđivati i mučiti grešnika osećanjem krivice, čak i kada je ono ispunilo svoju svrhu. U takvim slučajevima možda je potrebno da uverimo naše srce koje nas osuđuje da je Jehova veći od svih osećanja koja kao ljudi imamo. Treba da verujemo u Jehovinu ljubav i opraštanje i da to prihvatimo, baš kao što podstičemo i druge da to urade. (Pročitati 1. Jovanovu 3:19, 20.) S druge strane, očišćena savest donosi unutrašnji mir, spokojstvo i duboku radost koja je veoma retka u današnjem svetu. Mnogi koji su nekada počinili ozbiljan greh osetili su to čudesno olakšanje i danas imaju čistu savest dok služe Jehovi Bogu (1. Korinćanima 6:11).

20, 21. (a) Koja je svrha ove knjige? (b) Kakvu slobodu imamo kao Jehovine sluge i kako treba da je koristimo?

20 Ova knjiga treba da nam pomogne da pronađemo takvu radost i da sačuvamo čistu savest do kraja ovih teških poslednjih dana Sataninog sveta. Naravno, ova knjiga ne može obuhvatiti sve biblijske zakone i načela o kojima treba da razmišljamo i koja treba da primenimo u situacijama koje se javljaju iz dana u dan. Osim toga, nemojmo očekivati jednostavna, striktna pravila o pitanjima koja se tiču savesti. Svrha ove knjige jeste da nam pomogne da oblikujemo i izoštrimo svoju savest tako što  ćemo proučavati kako da primenjujemo Božju Reč u svakodnevnom životu. Za razliku od Mojsijevog zakona, „Hristov zakon“ podstiče one koji ga se drže da više žive po savesti i načelima nego po pisanim pravilima (Galatima 6:2). Jehova je na taj način dao svojim slugama izuzetnu slobodu. Međutim, njegova Reč nas podseća da nikada ne koristimo tu slobodu kao „pokriće za zlo“ (1. Petrova 2:16). Takva sloboda nam pruža izuzetnu priliku da pokažemo kolika je naša ljubav prema Jehovi.

21 Ako uz molitvu razmišljamo o tome kako da na najbolji način živimo po biblijskim načelima i zatim sprovedemo to u delo, nastavićemo taj važan proces koji je počeo kada smo prvi put saznali za Jehovu. Naša „moć zapažanja“ biće „iskustvom uvežbana“ (Jevrejima 5:14). Savest koja je oblikovana na temelju Biblije izuzetno će nam koristiti u svakom danu našeg života. Poput kompasa koji vodi putnika, savest će nam pomoći da donosimo odluke koje će se dopasti našem nebeskom Ocu. To je siguran način da se održimo u Božjoj ljubavi.

^ odl. 5 U biblijskim knjigama pisanim hebrejskim jezikom ne pojavljuje se reč koja bi konkretno označila „savest“. Ali u primerima poput ovog jasno se vidi da se radi o savesti. „Srce“ se obično odnosi na samu ličnost čoveka. Međutim, u ovakvim slučajevima po svemu sudeći odnosi se na „unutrašnji glas čoveka“, naime na njegovu savest. U biblijskim knjigama pisanim grčkim jezikom reč „savest“ se pojavljuje tridesetak puta.

^ odl. 8 Biblija pokazuje da nije uvek dovoljno imati osećanje čiste savesti. Primera radi, Pavle je rekao: „Ni zbog čega ne osećam grižu savesti. Ali to ne dokazuje da sam pravedan, nego je Jehova onaj koji sudi o meni“ (1. Korinćanima 4:4). Čak i oni koji progone prave hrišćane, kao što je to Pavle nekada radio, možda to rade čiste savesti, jer misle da je to po Božjoj volji. Zato je veoma važno da imamo čistu savest i pred sobom i pred Bogom (Dela apostolska 23:1; 2. Timoteju 1:3).

^ odl. 10 Treba napomenuti da mnogi lekari kažu da za alkoholičare ne postoji umerena upotreba alkoholnih pića. Za njih „umereno“ znači da uopšte ne piju.

Saznajte više

STRAŽARSKA KULA (IZDANJE ZA PROUČAVANJE)

Budimo razboriti kada donosimo odluke

Kako možemo donositi odluke u skladu s Božjom voljom? Šta će nam pomoći da se držimo svojih odluka?