Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

„Održite se u Božjoj ljubavi“

 DODATAK

Kako rešavati sporove u poslovnim odnosima

Kako rešavati sporove u poslovnim odnosima

Apostol Pavle je u 1. Korinćanima 6:1-8 govorio o sudskim sporovima među suvernicima. Bio je razočaran što su se neki hrišćani u Korintu ’usudili da idu na sud pred nepravedne‘ (1. stih). Bog je nadahnuo apostola Pavla da navede čvrste razloge zbog kojih hrišćani ne treba da tuže jedni druge pred sudovima, već sporove treba da rešavaju unutar skupštine. Sada ćemo razmotriti zašto je bio dat ovaj savet i zatim ćemo spomenuti nekoliko situacija u kojima se on ne mora bezuslovno primeniti.

Ako između nas i nekog suvernika dođe do poslovnog spora, onda najpre treba da gledamo da taj problem rešimo onako kako nam to Jehova savetuje, a ne po svom ličnom nahođenju (Poslovice 14:12). Kao što je Isus rekao, najbolje je da nesporazum odmah rešimo, pre nego što preraste u veći problem (Matej 5:23-26). Nažalost, neke Jehovine sluge su u želji da dokažu nečiju krivicu bile spremne da pokrenu sudski spor. Apostol Pavle je rekao: „Krajnje je porazno za vas što se parničite među sobom.“ Zašto? Prvenstveno zato što se takvi sudski sporovi mogu veoma loše odraziti na dobar glas skupštine, kao i na Boga kome služimo. Zato treba da ozbiljno razmislimo o sledećim Pavlovim rečima: „Zašto radije ne pretrpite nepravdu?“ (7. stih).

Apostol Pavle je takođe spomenuo da je Bog tako organizovao skupštinu da se unutar nje mogu na lep način rešiti mnogi sporovi. Starešine su stekle mudrost zahvaljujući tome što dobro poznaju biblijska učenja i zato je Pavle rekao da oni ’mogu da sude među braćom‘ u „onome što se tiče ovog života“ (stihovi 3-5). Isus je pokazao da probleme koji su nastali zbog ozbiljnih prestupa, kao što su kleveta i prevara, treba rešiti u tri koraka. Kao prvo, treba nastojati da se stvar reši lično  između osoba koje su u to uključene. Kao drugo, ako prvi korak ne donese rezultate, treba uključiti jednog ili dva svedoka. I kao treće, ako ništa od toga ne donese rezultate, stvar treba izneti pred starešine, koji zastupaju skupštinu (Matej 18:15-17).

Naravno, hrišćanske starešine uglavnom nisu advokati ili poslovni ljudi, niti je potrebno da se tako postavljaju. Oni ne treba da određuju kako će braća rešiti takve sporove, već treba da pomognu svima koji su u to uključeni da primene biblijska načela i da dođu do mirnog rešenja. U komplikovanim slučajevima oni mogu da se posavetuju s pokrajinskim nadglednikom ili odgovornom braćom u Betelu. Međutim, postoje i situacije u kojima se ovaj Pavlov savet ne mora bezuslovno primeniti. Koje bi bile neke od njih?

U nekim slučajevima pokretanje zakonskog postupka predstavlja samo formalnost ili neophodan korak kako bi se došlo do korektnog i mirnog rešenja. Na primer, izlazak na sud je možda jedini način da se dobije razvod braka, starateljstvo nad detetom, alimentacija, da se naplati odšteta, da se pokrene stečajni ili ostavinski postupak. Ima i slučajeva u kojima bi neki brat mogao smatrati neophodnim da podnese protivtužbu kako bi zaštitio svoja prava. *

Ako takvi sudski sporovi ne protiču u svađi, njima se možda ne bi kršilo načelo na kome se temelji Pavlov savet. * Pa ipak, Božjim slugama na prvom mestu treba da bude posvećenje Jehovinog imena i mir i jedinstvo u skupštini. Hristovi sledbenici se ističu prvenstveno po ljubavi, a ljubav „ne gleda svoju korist“ (1. Korinćanima 13:4, 5; Jovan 13:34, 35).

^ odl. 7 Moglo bi se desiti da neki hrišćanin počini ozbiljan zločin — kao što je silovanje, fizičko nasilje, ubistvo ili velika krađa. U takvim situacijama, koje nisu tako česte, ne bi bilo nehrišćanski da se slučaj prijavi vlastima, čak i ako bi to moglo dovesti do pokretanja sudskog postupka ili podizanja krivične prijave.

^ odl. 8 Dodatne informacije nalaze se u Stražarskoj kuli od 15. marta 1997, strane 17-22, i od 15. oktobra 1991, strane 25-28.