Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

„Održite se u Božjoj ljubavi“

 7. POGLAVLJE

Da li ceniš život isto koliko i Bog?

Da li ceniš život isto koliko i Bog?

„U tebi [je] izvor života“ (PSALAM 36:9)

1, 2. (a) Koji smo dragoceni dar dobili od Boga? (b) Zašto je danas izuzetno važno imati sposobnost rasuđivanja na temelju biblijskih načela?

NAŠ nebeski Otac nam je dao neprocenjiv dar — život koji imamo kao razumom obdarena bića koja mogu da odražavaju njegove osobine (Postanak 1:27). Zahvaljujući tome, možemo da razmišljamo o biblijskim načelima. Primenjivanjem tih načela postajemo duhovno zreli ljudi, koji vole Jehovu i kojima je „moć zapažanja iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra od zla“ (Jevrejima 5:14).

2 U današnje vreme je postalo izuzetno važno imati sposobnost rasuđivanja na temelju biblijskih načela, jer je svet postao toliko komplikovan da je prosto nemoguće zakonima obuhvatiti sve situacije koje bi se u životu mogle pojaviti. Dobar primer toga su odluke koje se tiču lečenja, naročito kada je reč o krvnim derivatima i procedurama koje podrazumevaju korišćenje krvi. To je jedno važno područje koje zanima sve koji žele da budu poslušni Jehovi. Pa ipak, ako razumemo odgovarajuća biblijska načela, moći ćemo da donesemo mudre odluke koje neće uznemiravati našu savest i koje će nam pomoći da se održimo u Božjoj ljubavi (Poslovice 2:6-11). Osvrnimo se na neka od tih načela.

 ŽIVOT I KRV SU SVETI

3, 4. Kada se u Svetom pismu prvi put spominje svetost krvi i na temelju kojih načela se može zaključiti da je krv sveta?

3 Ubrzo nakon što je Kain ubio Avelja, Jehova je otkrio ljudima koliko su život i krv povezani, kao i da su sveti. Bog je rekao Kainu: „Slušaj! Krv tvog brata viče k meni sa zemlje“ (Postanak 4:10). S Jehovinog stanovišta, Aveljeva krv je predstavljala njegov život koji je bio nasilno prekinut. Zato se može reći da je Aveljeva krv vapila Bogu za osvetom (Jevrejima 12:24).

4 Posle Potopa u Nojevo doba, Bog je ljudima dozvolio da jedu životinjsko meso, ali ne i krv. On je rekao: „Samo ne smete jesti meso s njegovom dušom, to jest s njegovom krvlju. A i vašu ću krv, vaše duše, tražiti“ (Postanak 9:4, 5). Ova zapovest se odnosi na sve Nojeve potomke sve do našeg doba. Ona je potvrdila ono što se moglo zaključiti na osnovu reči koje je Bog uputio Kainu, naime da krv svih stvorenja predstavlja njihovu dušu, to jest njihov život. Ona takođe nesumnjivo dokazuje da će Jehova, Izvor života, pozvati na odgovornost sve ljude koji ne poštuju život i krv (Psalam 36:9).

5, 6. Kako se iz Mojsijevog zakona vidi da je krv sveta i dragocena? (Videti i okvir „ Poštovati život životinja“.)

5 Ove dve nepobitne činjenice bile su očigledne u Mojsijevom zakonu. U Levitskoj 17:10, 11 piše sledeće: „Ako bi neko [...] jeo bilo kakvu krv, ja ću okrenuti svoje lice protiv duše koja bude jela krv i istrebiću je iz njenog naroda. Jer duša tela je u krvi i ja sam vam je odredio za oltar da se vrši očišćenje vaših duša, zato što je krv ta koja vrši očišćenje jer je duša u njoj.“ * (Videti okvir „ Kako krv može očistiti grehe“.)

 

 6 Ukoliko se krv zaklane životinje nije koristila za oltar, trebalo je da se prolije na zemlju. Tako se na simboličan način život vraćao Onome kome i pripada (Ponovljeni zakoni 12:16; Jezekilj 18:4). Međutim, vredno je zapaziti da Izraelci nisu morali da idu u krajnosti pokušavajući da uklone svaki trag krvi iz životinjskog mesa. Pod uslovom da je životinja bila propisno zaklana i da je iz nje istekla krv, Izraelac je smeo da  jede to meso čiste savesti jer je pokazao poštovanje prema Onome koji daje život.

7. Kako je David pokazao poštovanje prema svetosti krvi?

7 David, ’čovek po [Božjem] srcu‘, razumeo je koja načela stoje iza Božjeg zakona o krvi (Dela apostolska 13:22). Kada je jednom prilikom bio veoma žedan, trojica njegovih ratnika su se probila do neprijateljskog logora, zahvatila vodu iz jednog bunara i donela mu da pije. Kako je David reagovao na to? Rekao je: „Zar da pijem krv ovih ljudi koji su svoju dušu izložili opasnosti?“ On je smatrao da ako bi pio tu vodu to bi bilo isto kao da pije krv tih ljudi. Zato ju je „prolio pred Jehovom“ iako je bio žedan (2. Samuilova 23:15-17).

8, 9. Da li se Božje gledište o životu i krvi promenilo kada je osnovana hrišćanska skupština? Objasni.

8 Otprilike 2 400 godina posle onoga što je rekao Noju i oko 1 500 godina nakon što je uspostavljen savez na temelju Zakona, Jehova je nadahnuo vodeće telo hrišćanske skupštine u prvom veku da napiše sledeće: „Sveti duh i mi odlučili smo da ne stavljamo nikakvo dodatno breme na vas, osim ovoga što je potrebno: uzdržavati se od onoga što je žrtvovano idolima, od krvi, od udavljenoga i od bluda“ (Dela apostolska 15:28, 29).

9 Vodeće telo u prvom veku je očigledno razumelo da je krv sveta i da se upotreba krvi u pogrešne svrhe izjednačava sa gresima kao što su idolopoklonstvo ili polni nemoral. Pravi hrišćani danas imaju isti takav stav. Osim toga, pošto se u životu vode biblijskim načelima, a ne detaljnim pravilima, u stanju su da što se tiče upotrebe krvi donose odluke kojima će ugoditi Jehovi.

UPOTREBA KRVI U MEDICINI

Kako bih doktoru objasnio svoju odluku što se tiče korišćenja frakcija krvi?

10, 11. (a) Kako Jehovini svedoci gledaju na transfuziju cele krvi i njenih glavnih komponenti? (b) Na kojim područjima što se tiče krvi hrišćani mogu imati drugačija mišljenja?

10 Jehovini svedoci shvataju da ’uzdržavati se od krvi‘ znači da ne prihvataju transfuziju krvi, da ne daju krv niti da svoju krv skladište da bi je kasnije  primili kao transfuziju. Iz poštovanja prema Božjem zakonu oni ne prihvataju ni četiri glavne komponente krvi: eritrocite, leukocite, trombocite i plazmu.

11 Danas se glavne komponente krvi mogu razložiti na manje frakcije koje se koriste na različite načine. Može li jedan Jehovin svedok prihvatiti takve frakcije? Da li smatra da su one isto što i krv? Svako mora sam za sebe formirati mišljenje o tome. Isto važi i za medicinske postupke kao što su hemodijaliza, hemodilucija i spasavanje krvi, što podrazumeva korišćenje sopstvene krvi pod uslovom da nije bila uskladištena. (Videti dodatak, temu „Frakcije krvi i hirurški postupci“.)

12. Kako treba da gledamo na pitanja savesti i kako da ih rešavamo?

12 Da li su te odluke lične prirode nevažne Jehovi? Naravno da nisu, jer mu je veoma bitno kako razmišljamo  i kakvi su naši motivi. (Pročitati Poslovice 17:3; 24:12.) Zato nakon što smo putem molitve tražili od Jehove vođstvo i dobro istražili o kakvom se medicinskom derivatu ili postupku radi, treba da uradimo ono što nam nalaže savest koju smo oblikovali na temelju Biblije (Rimljanima 14:2, 22, 23). Naravno, ne treba da se vodimo savešću drugih niti da pitamo šta bi oni uradili da su na našem mestu. Pri donošenju takvih odluka svaki hrišćanin mora da ’nosi svoj teret‘ * (Galatima 6:5; Rimljanima 14:12; videti i okvir „ Da li krv smatram svetom?“).

 

JEHOVINI ZAKONI ODRAŽAVAJU NJEGOVU OČINSKU LJUBAV

13. Šta Jehovini zakoni i načela otkrivaju o njemu? Objasni.

13 Zakoni i načela koje nalazimo u Bibliji otkrivaju da je Jehova i mudar zakonodavac i brižan Otac koji zaista brine o dobrobiti svoje dece (Psalam 19:7-11). Premda zapovest da se ’uzdržavamo od krvi‘ nije data kao zdravstvena mera, ona nas štiti od komplikacija koje su povezane s transfuzijom krvi (Dela apostolska 15:20). U stvari, mnogi zdravstveni radnici smatraju da je beskrvna hirurgija „najviši standard“, to jest najkvalitetnija savremena metoda lečenja. Pravim hrišćanima je to samo dokaz Jehovine neizmerne mudrosti i očinske ljubavi. (Pročitati Isaiju 55:9; Jovan 14:21, 23.)

14, 15. (a) U kojim se zakonima vidi koliko je Bog voleo svoj narod? (b) Kako možeš primeniti načela na kojima se zasnivaju propisi o bezbednosti koji se nalaze u Mojsijevom zakonu?

14 Koliko je Bog bio zainteresovan za dobrobit svog naroda u drevnom Izraelu vidi se u mnogim zakonima koje im je dao. Na primer, Izraelci su morali da imaju ogradu na ravnom krovu svoje kuće da ne bi došlo do neke nesreće, budući da su se tu odvijale mnoge svakodnevne aktivnosti (Ponovljeni zakoni 22:8;  1. Samuilova 9:25, 26; Nemija 8:16; Dela apostolska 10:9). Bog je takođe zapovedio da se opasni bikovi dobro čuvaju (Izlazak 21:28, 29). Onaj ko bi ignorisao takve zahteve pokazao bi veliko nepoštovanje prema drugima i mogao bi snositi krivicu za krv.

15 Kako bi ti lično mogao primeniti načela na kojima su se zasnivali ti zakoni? Zašto ne bi malo razmislio o svom automobilu, o tome kako voziš, o svojim kućnim ljubimcima, o svom domu, radnom mestu i izboru rekreacije? U nekim zemljama vodeći uzrok smrtnih slučajeva među mladima upravo su nesreće do kojih dolazi zato što se izlažu nepotrebnim rizicima. Međutim, mladi koji žele da ostanu pod okriljem Božje ljubavi cene život i ne izlažu se rizičnim situacijama samo radi uzbuđenja. Oni nisu toliko nerazumni da misle kako im se ništa ne može desiti zato što su mladi, već uživaju u svojoj mladosti čuvajući se nepotrebnih rizika (Propovednik 11:9, 10).

16. Koja se biblijska načela odnose na abortus? (Videti i fusnotu.)

16 Čak je i život nerođenog deteta dragocen u Božjim očima. Ako bi u drevnom Izraelu neko povredio trudnu ženu zbog čega bi izgubili život ili ona ili njeno dete, Bog bi ga smatrao ubicom i on je svojim životom morao platiti izgubljen život, to jest morao je dati „dušu za dušu“. * (Pročitati Izlazak 21:22, 23.) Zamisli onda kako se Jehova oseća kad vidi kako se svake godine namerno izvrši bezbroj abortusa zbog ljudske sebičnosti i promiskuitetnog načina života.

17. Kako možeš utešiti neku osobu koja je imala abortus pre nego što je saznala za Božja merila?

17 Međutim, šta ako je neka žena imala abortus pre nego što je saznala Božje mišljenje o tome? Da li to  znači da Bog neće imati milosti prema njoj? Naravno da ne znači! Osoba koja se iskreno kaje može računati na to da će joj Jehova oprostiti na temelju Isusove prolivene krvi (Psalam 103:8-14; Efešanima 1:7). U stvari, sam  Hrist je rekao: „Nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje, nego grešnike“ (Luka 5:32).

NEMOJ GAJITI MRŽNJU!

18. Šta je prema Bibliji glavni uzrok krvoprolića?

18 Jehova od nas očekuje ne samo da ne povredimo druge već i da iz svog srca iskorenimo glavni uzrok krvoprolića, to jest mržnju. „Ko god mrzi svog brata, ubica je“, napisao je apostol Jovan (1. Jovanova 3:15). Takva osoba ne oseća samo odbojnost prema svom bratu već priželjkuje njegovu smrt. Takvo neprijateljstvo može izaći na videlo u obliku zlobnog klevetanja ili lažnih optužbi zbog kojih bi neko zaslužio Božju osudu ukoliko bi to bilo tačno (Levitska 19:16; Ponovljeni zakoni 19:18-21; Matej 5:22). Zato je veoma važno da se trudimo da iz svog srca uklonimo i najmanji trag zlobe koji se u njemu pojavi (Jakovljeva 1:14, 15; 4:1-3).

19. Kako osoba koja se vodi biblijskim načelima razmišlja o stihovima kao što su Psalam 11:5 i Filipljanima 4:8, 9?

19 Oni koji cene život kao što ga Jehova ceni i koji žele da se održe u njegovoj ljubavi ne učestvuju ni u kakvom obliku nasilja. Za Jehovu se u Psalmu 11:5 kaže: „Onoga ko voli nasilje, silno mrzi duša njegova.“ Ovaj stih nije samo opis Jehovine ličnosti; on sadrži jedno načelo kojim treba da se vodimo. On podstiče one koji vole Boga da se klone bilo kakvog oblika zabave koji unapređuje nasilje. Isto tako, stih u kome se kaže da je Jehova „Bog mira“ podstiče njegove sluge da svoje misli i srce ispune dopadljivim, čestitim i hvale vrednim stvarima koje doprinose miru. (Pročitati Filipljanima 4:8, 9.)

DRŽI SE PODALJE OD ORGANIZACIJA KOJE SNOSE KRIVICU ZA KRV

20-22. Kakav stav hrišćani imaju prema svetu i zašto?

20 U Božjim očima čitav Satanin svet snosi krivicu za krv. Politički sistemi ovog sveta, koji su u Bibliji predstavljeni opakim zverima, pogubili su nebrojene  milione ljudi, uključujući i mnoge Jehovine sluge (Danilo 8:3, 4, 20-22; Otkrivenje 13:1, 2, 7, 8). U saradnji sa svetskim silama koje su nalik zverima, ekonomija i nauka doprinele su stvaranju najstrašnijeg oružja koje se uopšte može zamisliti, pri čemu su ostvarile ogroman profit. Zaista je tačno da je ’ceo svet u vlasti Zloga‘ (1. Jovanova 5:19).

21 Pošto Isusovi sledbenici „nisu deo sveta“ već su strogo neutralni što se tiče politike i učestvovanja u ratovima, oni ne snose ličnu niti zajedničku krivicu za krv * (Jovan 15:19; 17:16). Poput Hrista, oni ne uzvraćaju nasiljem kada ih drugi progone, već pokazuju ljubav prema svojim neprijateljima, čak se i mole za njih (Matej 5:44; Rimljanima 12:17-21).

22 Pravi hrišćani, pre svega, ne žele da imaju nikakve veze sa ’Vavilonom Velikim‘, svetskim carstvom  krive religije, koje snosi najveću krivicu za krv. „U tom se gradu“, kaže Božja Reč, „našla krv prorokâ i svetih i svih koji su pobijeni na zemlji.“ Zato nam je upućeno upozorenje: „Izađite iz nje, narode moj“ (Otkrivenje 17:6; 18:2, 4, 24).

23. Šta znači izaći iz Vavilona Velikog?

23 Napuštanje Vavilona Velikog podrazumeva više od toga da nam se izbriše ime iz crkvenih knjiga. Ono takođe podrazumeva da mrzimo zle postupke koje kriva religija odobrava ili otvoreno zastupa — kao što su nemoral, mešanje u politiku i pohlepna težnja za bogatstvom. (Pročitati Psalam 97:10; Otkrivenje 18:7, 9, 11-17.) Takvi postupci zaista često vode do krvoprolića!

24, 25. (a) Na osnovu čega Bog može pokazati milosrđe prema osobi koja snosi krivicu za krv ali se kaje? (b) Na koje uređenje nas to podseća?

24 Pre nego što smo počeli da služimo istinitom Bogu, svako od nas je na neki način podupirao Satanin svet i time snosio izvesnu krivicu za krv. Međutim, pošto smo se promenili, razvili veru u Hristovu otkupnu žrtvu i posvetili život Bogu, on nam je ukazao milosrđe i pružio duhovnu zaštitu (Dela apostolska 3:19). Takva zaštita nas podseća na gradove utočišta koji su postojali u biblijska vremena (Brojevi 35:11-15; Ponovljeni zakoni 21:1-9).

25 Kako je funkcionisalo to uređenje? Ako je neki Izraelac slučajno prouzrokovao nečiju smrt, morao je da beži u grad utočišta. Nakon što su određene sudije donele odluku što se tiče tog slučaja, nenamerni ubica je morao da živi u gradu utočišta sve do smrti prvosveštenika. Zatim je mogao slobodno da živi u nekom drugom mestu. Kakav divan primer Božjeg milosrđa koji pokazuje da on veoma ceni ljudski život! Kao što su u prošlosti gradovi utočišta pružali zaštitu Izraelcima, tako i nama danas Hristova otkupna žrtva pruža zaštitu od smrti koju bismo zaslužili  ako bismo nehotice prekršili Božje zapovesti u vezi sa svetošću života i krvi. Ceniš li to što je Bog učinio za nas? Kako možeš pokazati da to ceniš? Jedan od načina je da pozivaš druge da prihvate pomoć i zaštitu koju Bog pruža jer se „velika nevolja“ brzo približava (Matej 24:21; 2. Korinćanima 6:1, 2).

POKAŽI DA CENIŠ ŽIVOT PROPOVEDAJUĆI DOBRU VEST O KRALJEVSTVU

26-28. U kom smislu je naš zadatak sličan onom koji je imao prorok Jezekilj i kako možemo ostati pod okriljem Jehovine ljubavi?

26 Situacija Božjeg naroda u naše vreme podseća na situaciju u kojoj se nalazio prorok Jezekilj u dalekoj prošlosti kada ga je Jehova opunomoćio da služi kao stražar koji treba da objavljuje Božja upozorenja izraelskom narodu. „Slušaj reč iz mojih usta i opominji ih u moje ime“, rekao je Bog. Ukoliko Jezekilj ne bi ispunio svoj zadatak, bio bi odgovoran za krv onih koji bi bili pogubljeni prilikom izvršenja presude nad Jerusalimom (Jezekilj 33:7-9). Ali Jezekilj je bio poslušan i nije navukao na sebe krivicu za krv.

27 Mi danas vidimo da se bliži kraj čitavog Sataninog sveta. Zato Jehovini svedoci smatraju i obavezom i čašću da uz dobru vest o Kraljevstvu objavljuju i Božji „dan osvete“ (Isaija 61:2; Matej 24:14). Da li i ti potpuno učestvuješ u tom važnom delu? Apostol Pavle je ozbiljno shvatao svoj zadatak da propoveda. Zato je i mogao da kaže „[Ja] sam čist od krvi svih, jer nisam propustio da vam u potpunosti objavim Božju nameru“ (Dela apostolska 20:26, 27). Kakav divan primer na koji se možemo ugledati!

28 Naravno, da bismo i dalje bili pod okriljem Jehovine očinske ljubavi nije dovoljno da samo usvojimo njegov stav o životu i krvi. Moramo ostati čisti, to jest sveti pred njim, kao što ćemo videti u sledećem poglavlju.

^ odl. 5 Što se tiče onoga što je Bog rekao, naime da je ’duša tela u krvi‘, u časopisu Scientific American piše sledeće: „Ako ostavimo po strani metaforičko značenje, ova izjava je apsolutno tačna: za život su neophodne sve vrste ćelija koje se nalaze u krvi.“

^ odl. 12 Videti Probudite se! od avgusta 2006, strane 3-12; izdali Jehovini svedoci.

^ odl. 16 Biblijski leksikografi kažu da se na osnovu hebrejskog teksta u ovom stihu „može zaključiti da se ne radi o povredi koja je naneta isključivo ženi“. Zapazi takođe da Biblija ne spominje da je Jehovina presuda zavisila od toga u kom je mesecu trudnoće bila žena.

^ odl. 21 Videti peto poglavlje „Kako ostati odvojen od sveta?

^ odl. 71 Detaljnije informacije nalaze se u dodatku, pod temom „Frakcije krvi i hirurški postupci“.