Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  decembar 2015.

 PITANJA ČITALACA

Koje je poreklo božićnih običaja?

Koje je poreklo božićnih običaja?

Božić se uglavnom definiše kao tradicionalni hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista. Međutim, zbog prirode nekih božićnih običaja, javlja se pitanje kakva veza postoji između njih i Isusovog rođenja.

Uzmimo kao primer priče o Deda Mrazu, koji je danas mnogima poznat kao veseo deka u crvenoj bundi, sa belom bradom i rumenim obrazima. Ovaj lik je nastao 1931, u reklamnoj kampanji jedne severnoameričke kompanije koja se bavi proizvodnjom pića. Tokom 1950-ih, neki Brazilci su pokušali da ga zamene likom iz svojih narodnih predanja. Međutim, Deda Mraz nije zasenio samo njega, nego je, prema rečima profesora Karlosa Fantinatija, „zasenio i malog Isusa i postao simbol Božića“. Ali da li osim priča o Deda Mrazu ima još pogrešnih predstava povezanih s proslavom Božića? Da bismo dobili odgovor na to pitanje, vratimo se u doba prvih hrišćana.

„Tokom prva dva veka hrišćanstva, hrišćani su se snažno suprotstavljali obeležavanju rođendana mučenika, kao i rođendana Isusa Hrista“, stoji u jednoj enciklopediji (Encyclopedia Britannica). Oni su rođendanske proslave smatrali paganskim običajima kojih se nikako ne treba držati. Osim toga, u Bibliji se nigde ne pominje datum Isusovog rođenja.

Uprkos stavu koji su imali prvi hrišćani prema proslavama rođendana, crkva je u četvrtom veku n. e. uvela Božić kao hrišćanski praznik. Crkva je tako želela da učvrsti svoj položaj i ukloni jednu od glavnih prepreka na svom putu — popularnost paganske rimske religije i njenih praznika u vreme kratkodnevice. Svake godine, u periodu od 17. decembra do 1. januara, „većina Rimljana je odavala počast svojim bogovima tako što su išli na gozbe, igrali razne igre, pijančili i uopšte uzev uživali u prazničnom raspoloženju“, kaže se u jednoj knjizi (Christmas in America, Peni Restad). A 25. decembra su proslavljali rođenje nepobedivog sunca. Uvodeći proslavu Božića na taj dan, crkva je postepeno navela mnoge Rimljane da proslavljaju Isusovo rođenje umesto rođenja sunca. „Narod je i dalje mogao da uživa u sjaju i raskoši tih zimskih praznika“, kaže se u jednoj knjizi (Santa Claus, a Biography, Džeri Baular). Oni su tako počeli da „nove praznike proslavljaju na stari način“.

Dakle, ono što je sporno u vezi sa Božićem jeste njegovo poreklo. Jedan pisac kaže da Božić „nije ništa drugo do paganski praznik u hrišćanskom ruhu“ (The Battle for Christmas, Stiven Nisenbom). Prema tome, proslavom Božića se zapravo ne odaje čast Bogu i njegovom Sinu, Isusu Hristu. Da li je to uopšte važno? U Bibliji se postavljaju sledeća pitanja: „Šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama?“ (2. Korinćanima 6:14). Dakle, Božić je kao praznik toliko daleko od prvobitnog hrišćanstva da se to ne može ispraviti (Propovednik 1:15).

Saznajte više

PITANJA I ODGOVORI

Šta Sveto pismo kaže o Božiću?

Možda će vas iznenaditi poreklo šest popularnih božićnih običaja.

UOBIČAJENA PITANJA

Zašto Jehovini svedoci ne slave Božić?

Mnogi slave Božić iako znaju kakvog je porekla. Saznajte zašto ga Jehovini svedoci ne slave.