Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  decembar 2015.

Može li se stati na put licemerstvu?

Može li se stati na put licemerstvu?

PANAJOTA je odrasla na jednom ostrvu u Sredozemnom moru. U tinejdžerskim godinama je počela da se zanima za politiku. Kasnije je bila sekretar jedne političke partije u selu u kom je živela. Čak je išla od kuće do kuće da bi prikupljala novčana sredstva za svoju partiju. Međutim, nakon nekog vremena se veoma razočarala. Iako su članovi partije jedni druge nazivali drugovima, na površinu su stalno izbijali protekcija, ambicije, svađe i ljubomora.

Danijel je odrastao u jednoj vrlo religioznoj porodici u Irskoj. Međutim, on se još uvek jasno seća licemerstva nekih sveštenika koji su se često opijali, kockali i krali priloge vernika, dok ih je u isto vreme mogao čuti kako propovedaju da će oni koji čine grehe goreti u paklu.

Džefri je dugo radio kao menadžer prodaje i marketinga u jednoj velikoj kompaniji sa filijalama u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama. On se seća mnogih prilika kada su klijenti i konkurenti pribegavali prevarama dok su pregovarali sa državnim službenicima. Bili su spremni da obećaju gotovo sve samo da bi sklopili ugovor.

Nažalost, ovo nisu usamljeni slučajevi. Danas licemerstvo prožima skoro svaku poru ljudskog društva — politiku, religiju i trgovinu. U nekim jezicima reč „licemer“ vuče koren od grčke reči koja nosi misao o besedniku ili glumcu koji na licu ima masku. S vremenom je ta reč počela da se odnosi na osobu koja glumi kako bi obmanula druge ili postigla neki skriveni cilj.

Licemerstvo može izazvati snažna osećanja kao što su ogorčenost, bes i mržnja. Ljudi kojima je nečije licemerstvo zagorčalo život često se pitaju može li se tome ikako stati na put. Možemo biti zahvalni što nam Božja Reč pruža razloge da verujemo da će licemerstvo jednog dana biti stvar prošlosti.

ŠTA BOG I NJEGOV SIN MISLE O LICEMERSTVU

Prema onome što kaže Biblija, prvi licemer nije bio čovek, već jedno nevidljivo duhovno biće. Bio je to Ðavo. On je koristio zmiju kao masku da bi sebe predstavio kao dobročinitelja i zaveo prvu ženu Evu (Postanak 3:1-5). Otada se mnogi ljudi izdaju za  nešto što zapravo nisu kako bi obmanuli druge i postigli neke nečasne ciljeve.

Kada su u drevno doba Izraelci upali u zamku licemerstva i počeli da obožavaju lažne bogove, Bog ih je više puta upozorio na posledice takvog postupanja. Preko proroka Isaije, on je rekao: „Ovaj narod mi se približava ustima svojim i slavi me samo usnama svojim, a srce mu je daleko od mene“ (Isaija 29:13). Pošto nisu hteli da se promene, Bog je dozvolio da neki moćni narodi unište Jerusalim i hram koji se nalazio u njemu. To su prvo učinili Vavilonci 607. pre n. e., a zatim Rimljani 70. n. e. Jasno je da Bog ne toleriše licemerstvo u nedogled.

S druge strane, Bog i njegov Sin Isus veoma cene ljude koji su pošteni i iskreni. Jednom prilikom je Isusu prišao jedan čovek koji se zvao Natanailo. Kad ga je ugledao, Isus je rekao: „Evo pravog Izraelca, u kome nema prevare“ (Jovan 1:47). Ovaj čovek, koji je bio poznat i pod imenom Vartolomej, postao je jedan od dvanaestorice Isusovih apostola (Luka 6:13-16).

Isus je provodio dosta vremena sa svojim sledbenicima i pomagao im je da razumeju Božji način razmišljanja. Poučavao ih je da ne treba da budu licemerni. Da bi naglasio koliko je licemerstvo opasno, Isus je osudio licemerne postupke verskih vođa tog vremena. Pogledajmo neke primere.

Činili su „pravedna dela“ tako da ih vide ljudi. Isus je rekao svojim sledbenicima: „Pazite da pravedna dela ne činite pred ljudima, da vas oni vide [...] kao što to rade licemeri.“ Rekao im je da milostinju treba da daju „u tajnosti“, to jest diskretno. Osim toga, objasnio im je da molitva treba da bude nešto lično između čoveka i Boga, a ne prilika da se neko pokaže pred drugima. Tada bi njihova pobožnost bila iskrena i po volji njihovom nebeskom Ocu (Matej 6:1-6).

Često su kritikovali druge. Isus je rekao: „Licemeru! Izvadi prvo gredu iz svog oka, pa ćeš onda jasno videti kako da izvadiš trun iz oka svog brata“ (Matej 7:5). Kada neko skreće pažnju na greške drugih, dok u isto vreme sam čini još veće greške, on se zapravo pravi da je nešto što nije. Međutim, činjenica je da su svi „sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“ (Rimljanima 3:23).

Imali su neispravne motive. Jednom prilikom su učenici farisejâ zajedno sa Irodovim pristalicama postavili Isusu jedno pitanje o porezu. Laskajući mu, rekli su: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš Božjem putu.“ Zatim su pokušali da ga uhvate u zamku postavivši mu sledeće pitanje: „Da li je dozvoljeno da se caru plaća porez ili nije?“ Isus im je odgovorio: „Zašto me iskušavate, licemeri?“ S pravom ih je nazvao licemerima jer ih zapravo nije zanimao odgovor na to pitanje, već su samo želeli da ga „uhvate u reči“ (Matej 22:15-22).

Pravi hrišćani se trude da razvijaju „ljubav iz čistog srca, čiste savesti i nelicemerne vere“ (1. TIMOTEJU 1:5)

U hrišćanskoj skupštini, koja je osnovana na Pedesetnicu 33. n. e., ljudi su se poučavali poštenju i iskrenosti. Pravi hrišćani su se veoma trudili da pobede svaku sklonost ka licemerstvu. Primera radi, Petar, jedan od dvanaestorice apostola, podstakao je svoje suvernike da budu poslušni istini kako bi mogli „pokazivati nelicemernu bratsku ljubav“ (1. Petrova 1:22). Apostol Pavle je rekao svojoj braći i sestrama u veri da vole jedni druge iz „čistog srca, čiste savesti i nelicemerne vere“ (1. Timoteju 1:5).

BOŽJA REČ IMA MOĆ

Učenja Isusa Hrista i njegovih apostola, zabeležena u Bibliji, snažno su delovala na ljude u prvom veku. Istu moć imaju i danas. Apostol Pavle je u vezi s tim napisao sledeće: „Božja reč je živa i delotvorna, oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire dotle da razdvaja dušu i duh, kosti i njihovu moždinu, i može prosuditi misli i namere srca“ (Jevrejima 4:12). Nakon što su  se upoznali s biblijskim učenjima i potrudili se da ih primenjuju u životu, mnogi su uspeli da pobede sklonost ka tome da postupaju licemerno. Razmotrimo iskustva osoba koje smo naveli na početku članka.

„Videla sam pravu ljubav i iskreno zanimanje za druge“ (PANAJOTA)

Prekretnica u Panajotinom životu je nastupila kada je otišla na jedan sastanak Jehovinih svedoka. Primetila je da niko nije pokušavao da se prikaže pravednim da bi ostavio utisak na druge. Ona kaže: „Videla sam pravu ljubav i iskreno zanimanje za druge, nešto što nisam videla za sve one godine dok sam se bavila politikom.“

Panajota je proučavala Bibliju i na kraju se krstila kao Jehovin svedok. Bilo je to pre 30 godina. Ona sada kaže: „Pronašla sam pravi smisao u životu. Sada više ne idem od kuće do kuće da bih promovisala partiju kojoj sam pripadala, već idem da propovedam dobru vest o Božjem Kraljevstvu, koje jedino može uspostaviti pravedan svet.“

„Ne bih mogao živeti s tim da moji suvernici misle da sam nešto što zapravo nisam“ (DANIJEL)

Danijel je lepo napredovao u hrišćanskoj skupštini tako da je dobio neka posebna zaduženja. Međutim, nakon nekoliko godina je napravio jednu grešku i savest je počela da ga opterećuje. On kaže: „Pošto sam znao kako to izgleda kada neko u crkvi postupa licemerno, smatrao sam da mi ne preostaje ništa drugo nego da se odreknem zaduženja koja sam imao. Ne bih mogao živeti s tim da moji suvernici misle da sam nešto što zapravo nisam.“

Nakon što je prošlo neko vreme, Danijelu su ponovo poverena neka zaduženja u skupštini. Ovaj put je smatrao da ih može prihvatiti bez griže savesti. Takvo poštenje je uobičajeno za one koji nelicemerno služe Bogu. Oni su naučili da rade na tome da uklone gredu iz svog oka pre nego što se ponude da izvade trun iz oka svog brata.

„Shvatio sam da ne mogu više da budem prepredeni menadžer [...] Na moju savest su uticali biblijski stihovi“ (DŽEFRI)

Džefri koji je proveo skoro ceo svoj život u svetu trgovine kaže: „Dok sam proučavao Bibliju, shvatio sam da ne mogu više da budem prepredeni menadžer koji je spreman da kaže bilo šta samo da bi sklopio neki ugovor. Na moju savest su uticali biblijski stihovi kao što su Poslovice 11:1, gde stoji da je lažna vaga odvratna Jehovi.“ Za razliku od ljudi iz prošlosti koji su iskušavali Isusa pitanjem o porezu, Džefri je naučio da bude pošten, kako prema suvernicima tako i prema drugim ljudima.

Milioni Jehovinih svedoka širom sveta trude se da u svom životu primenjuju ono što uče iz Biblije. Oni rade na tome da obuku „novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i vernosti“ (Efešanima 4:24). Podstičemo vas da saznate ko su Jehovini svedoci i u šta veruju. Oni vam mogu pomoći da saznate više o novom svetu o kom govori Biblija. U njemu će „pravednost prebivati“ i više neće biti licemerstva (2. Petrova 3:13).