„Bio sam okoreli kockar. Molio sam se da osvojim brdo para, ali od toga nije bilo ništa.“ (Samjuel, * Kenija)

„U školi smo samo mehanički izgovarali molitve koje smo naučili napamet.“ (Tereza, Filipini)

„Molim se kada naiđem na probleme, za oproštenje svojih greha i za to da budem bolji vernik.“ (Magdalena, Gana)

Na osnovu navedenih izjava može se videti da se ljudi mole za mnogo toga i da njihovi motivi nisu uvek plemeniti. Neki se usrdno mole, dok neki to rade gotovo mehanički. Pa ipak, bez obzira na to da li se mole za uspeh u školi, za pobedu svog omiljenog kluba, za svoju porodicu ili za nešto drugo, na stotine miliona ljudi imaju potrebu da se mole. Neka istraživanja pokazuju da se mole čak i oni koji se ne izjašnjavaju kao vernici.

Možda ste se i vi u nekom trenutku molili ili to činite redovno. Bez obzira na to, možda se pitate ima li ikakve koristi od molitve i da li naše molitve neko sluša. Jedan pisac je rekao da je molitva samo jedan „oblik terapije“. Neki zdravstveni stručnjaci imaju slično gledište i smatraju da je molitva vid „alternativne medicine“. Da li je zaista tačno da je molitva samo verski čin koji nema nekog posebnog smisla i koji u najboljem slučaju služi u neke terapeutske svrhe?

S druge strane, prema onome što piše u Bibliji, molitva predstavlja nešto više od nekog vida terapije. U Bibliji stoji da neko zaista sluša molitve koje su upućene na pravi način i za prave stvari. Da li je to tačno? Pogledajmo neke činjenice.

^ odl. 3 Neka imena su promenjena.