Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  septembar 2015.

Zašto je Bog dozvolio da mi se ovo desi?

Zašto je Bog dozvolio da mi se ovo desi?

„ZAŠTO baš ja? Zašto je Bog dozvolio da mi se ovo desi?“ Ova pitanja su mučila 24-godišnjeg mladića iz Brazila po imenu Sidnei. On je u invalidskim kolicima otkako je doživeo jednu nesreću na toboganu.

Mnogi se razočaraju u Boga kada im se dogodi neka nesreća, kada se razbole ili izgube neku dragu osobu. Takva osećanja se mogu pojaviti i kod onih koji su žrtve prirodne katastrofe ili rata. Osmotrimo primer vernog Božjeg sluge Jova, koji je živeo u dalekoj prošlosti. On je za kratko vreme doživeo mnoge nevolje. Pogrešno je zaključio da je Bog kriv za to i zato mu je rekao: „Vapim k tebi za pomoć, ali ti mi ne odgovaraš; stojim, da na mene pogledaš. Promenio si se i okrutan prema meni postao, svom snagom ruke svoje ti me kao neprijatelj napadaš“ (Jov 30:20, 21).

Jov nije mogao znati ko mu je naneo te nevolje niti zašto su ga one snašle. Međutim, mi danas iz Svetog pisma, to jest Biblije, možemo saznati zašto ima toliko patnje i kako da se izborimo sa razočaranjem kada nas zadesi neka nevolja.

DA LI BOG ŽELI DA LJUDI PATE?

U Svetom pismu se za Boga kaže sledeće: „Delo je njegovo savršeno, jer su svi putevi njegovi pravda. On je veran Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Zar bi Bog, koji je ’pravedan i istinit‘, želeo da ljudi pate? Da li bi on nanosio patnje ljudima kako bi ih kažnjavao ili iskušavao?

Naravno da ne bi. U Bibliji stoji sledeće: „Kad je u kušnji, neka niko ne govori: ’Bog me iskušava.‘ Jer se Bog ne može iskušavati zlim stvarima niti on ikoga zlom iskušava“ (Jakovljeva 1:13). Zapravo, iz Biblije saznajemo da je Bog ljudima dao savršen početak. On je prve ljude, Adama i Evu, stvorio u predivnom vrtu u kom su imali sve što im je bilo potrebno za život. Takođe im je dao zadatak u kom su mogli da uživaju. Bog im je rekao: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite.“ Adam i Eva nisu imali nijedan razlog da budu razočarani (Postanak 1:28).

Međutim, današnji život je daleko od savršenog. Štaviše, ljudi su kroz istoriju doživljavali neopisive patnje. U Bibliji se to izražava na sledeći način: ’Sve stvarstvo zajedno uzdiše i u bolovima je sve do sada’ (Rimljanima 8:22). Šta se to dogodilo?

ZAŠTO PATIMO?

Da bismo razumeli zašto patimo, najpre treba da se vratimo na sam početak ljudske istorije, kada se patnja pojavila. Bog je Adamu i Evi zapovedio da ne jedu „s drveta spoznanja dobra i zla“ i time im je stavio do znanja da on ima pravo da odlučuje šta je ispravno, a šta neispravno. Jedan buntovni anđeo, koji je kasnije nazvan Satana Ðavo, naveo je Adama i Evu da se ogluše o tu Božju zapovest. On je rekao Evi da ona i Adam neće umreti ako budu neposlušni Bogu. Time ih je naveo da pomisle da ih je Bog slagao. Takođe je tvrdio da im je Bog uskratio nešto dobro time što im nije dozvolio da sami odlučuju šta je ispravno, a šta neispravno (Postanak 2:17; 3:1-6). Satana je time u suštini rekao da bi ljudima bilo bolje ako nad njima ne bi vladao Bog. Tako se pojavilo jedno važno pitanje — da li je Bog dobar vladar?

Satana je još nešto doveo u pitanje — motive iz kojih ljudi služe Bogu. Ukazujući na Jova, rekao je Bogu sledeće: „Zar nisi ogradio njega i njegovu kuću i sve što ima svuda naokolo? [...] Ali, molim te, pruži ruku i dotakni se svega što ima, i videćeš da će te u lice prokleti“ (Jov 1:10, 11). Iako je Satana govorio o Jovu, on je u suštini tvrdio da svi ljudi služe Bogu iz sebičnih motiva.

ŠTA JE BOG PREDUZEO?

Kako se na najbolji način moglo odgovoriti na ova važna pitanja? Bog je imao jedno  veoma mudro rešenje (Rimljanima 11:33). On je dozvolio ljudima da neko vreme sami vladaju kako bi se pokazalo da li će im tako biti bolje.

Vreme je pokazalo da su ljudske vlasti potpuni promašaj. Ne samo što ljudima nisu donele mir, sigurnost i sreću već su i našu planetu dovele do ivice propasti. To je u skladu s nepobitnom činjenicom koja je zapisana u Svetom pismu: „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23). Bog je od početka želeo da ljudi zauvek žive u miru, sreći i blagostanju i samo on to može ostvariti (Isaija 45:18).

Kako će Bog to učiniti? Prisetimo se da je Isus poučio svoje učenike da se mole: „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:10). U vreme koje je za to odredio, Bog će putem svog Kraljevstva ukloniti sve uzroke patnje (Danilo 2:44). Siromaštvo, bolest i smrt biće stvar prošlosti. U Bibliji se kaže šta će Bog učiniti za siromašne: „On [će] izbaviti ubogoga koji u pomoć zove“ (Psalam 72:12-14). One koji su bolesni može utešiti sledeće obećanje: „Niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam‘“ (Isaija 33:24). A što se tiče umrlih koji su u Božjem sećanju, Isus je rekao da će „svi koji su u grobovima“ biti vraćeni u život (Jovan 5:28, 29). To su zaista divna obećanja!

Ako jačamo veru u Božja obećanja, lakše ćemo se izboriti sa razočaranjem

IZBORITI SE SA RAZOČARANJEM

Oko 17 godina nakon što je doživeo nesreću, ranije pomenuti Sidnei je rekao: „Nikada nisam krivio Jehovu Boga za ono što sam doživeo, ali moram priznati da sam bio razočaran što je to dozvolio. Ima dana kada mi je veoma teško i kada plačem zbog toga što sam invalid. Međutim, iz Biblije sam razumeo da ono što mi se desilo nije bila Božja kazna i da ’vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od nas‘. Kad se molim Jehovi i čitam određene biblijske stihove, to jača moju veru i pomaže mi da ne mislim da je sve tako crno“ (Propovednik 9:11; Psalam 145:18; 2. Korinćanima 4:8, 9, 16).

Ako smo razočarani zbog nečega što nam se desilo, dobro je da zadržimo na umu zašto Bog dopušta patnju, kao i to da će je uskoro ukloniti. Budimo uvereni da Bog „nagrađuje one koji ga revno traže“. Niko ko veruje u njega i njegovog Sina neće se razočarati (Jevrejima 11:6; Rimljanima 10:11).