Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  septembar 2015.

 ŽIVOTNA PRIČA

Pronašla sam nešto bolje od slave

Pronašla sam nešto bolje od slave

Jedne večeri 1984. godine, život mi se potpuno promenio. Proglašena sam za mis Hongkonga. Do tada sam bila samo obična devojka, a odjednom sam postala slavna ličnost. Moja slika je bila na naslovnim stranama mnogih novina i časopisa. Nastupala sam kao pevačica i plesačica, držala govore i vodila televizijske emisije. Nosila sam skupu garderobu i u javnosti se pojavljivala u društvu poznatih ličnosti, kao što je guverner Hongkonga.

Naredne godine sam počela da glumim u filmovima. Nekoliko puta sam igrala u glavnoj ulozi. Novinari su želeli da me intervjuišu i fotografi su hteli da me slikaju. Takođe sam pozivana na mnoge premijere, svečana otvaranja raznih objekata, ručkove i večere. Uvek sam bila u centru pažnje.

U akcionom filmu

Međutim, s vremenom sam shvatila da sve to nije tako sjajno kako sam mislila. Kao glumica sam najčešće igrala u akcionim filmovima. To je bilo opasno jer za razliku od holivudskih glumaca, glumci u Hongkongu često nisu imali dublere. Zbog toga sam sama morala da izvodim mnoge vratolomije. Jedna od njih je bila kada sam prešla motorom preko automobila. Pored toga, mnogi filmovi u kojima sam glumila bili su puni nemorala, nasilja, pa čak i demonizma.

Godine 1995, udala sam se za jednog filmskog producenta. Naizgled sam imala sve što je potrebno za sreću — slavu, bogatstvo i dobar brak. Ali bila sam razočarana i potištena. Zato sam odlučila da napustim glumu.

RELIGIJA ZA KOJU SAM ČULA U DETINJSTVU

S nostalgijom sam se prisećala onoga čemu sam poučavana još kao devojčica. Moja sestra i ja smo svake subote išle kod jedne porodice Jehovinih svedoka. To je bila divna porodica. Otac, Džo Makgrat, veoma se lepo ophodio prema svojoj ženi i deci. Kada je proučavao Bibliju sa svoje tri ćerke, i nas dve smo bile tamo. S njima smo išli na sastanke Jehovinih svedoka, što sam mnogo volela. Ponekad su nas vodili i na veće skupove. Osećala sam se sigurno u društvu Svedoka. To su bila divna vremena.

U mojoj porodici je bila potpuno drugačija situacija, zbog čega mi je bilo veoma teško. Majka je mnogo patila zbog očevog načina života i zbog toga je upala u tešku depresiju. Kada sam imala oko deset godina,  prekinula je kontakt s Jehovinim svedocima. Ja sam nastavila da proučavam s njima, ali to nisam radila celim srcem. Krstila sam se sa sedamnaest godina, ali sam ubrzo nakon toga prestala da živim u skladu s biblijskim merilima i nisam više bila Jehovin svedok.

PONOVO U DRUŠTVU JEHOVINIH SVEDOKA

Nedugo nakon mog venčanja, posetila su me dvojica starešina Jehovinih svedoka. Objasnili su mi šta treba da radim kako bih ponovo služila Jehovi i zamolili su misionarku po imenu Sindi da mi pomogne u tome. Moja vera je do tada već toliko oslabila da čak više nisam bila sigurna ni da li je Biblija Božja Reč. Kada sam tražila od Sindi da mi to dokaže, ukazala mi je na biblijska proročanstva koja su se ispunila. S vremenom smo se sprijateljile i prihvatila sam njen predlog da zajedno ispitamo neka biblijska učenja. Prvi put sam stvarno razumela da me Jehova Bog voli i da želi da budem srećna.

Ponovo sam počela da dolazim na sastanke Jehovinih svedoka. Bilo mi je mnogo prijatnije u njihovom društvu nego u društvu ljudi iz filmske industrije. Međutim, zbog onoga što sam doživela u detinjstvu, bilo mi je teško da verujem drugima i nisam imala samopoštovanje. Jedna Svedokinja mi je pomoću Biblije objasnila kako mogu da se izborim sa svojim osećanjima. Takođe sam naučila kako da sklapam prijateljstva.

NEŠTO BOLJE OD SLAVE

Muž i ja smo se 1997. preselili u Holivud. Od tada aktivnije pomažem ljudima da se upoznaju s Biblijom i da u životu primenjuju njene mudre savete, što mi pruža mnogo više zadovoljstva od glamuroznog života koji sam imala. Na primer, 2002. sam srela Šeri, svoju poznanicu iz Hongkonga. Naši životi su bili veoma slični. Ona je bila mis Hongkonga godinu dana pre mene i upravo mi je ona predala krunu. S vremenom je i ona postala glumica, a kasnije i producent, i često je radila s poznatim režiserima. Živela je u Holivudu, kao i ja.

Bilo mi je žao Šeri kada sam saznala da je njen verenik doživeo srčani udar i umro. Njena religija joj nije pružila utehu. Iako je bila slavna, na čemu su joj mnogi zavideli, bila je veoma potištena i nije imala poverenja ni u koga. Govorila sam joj o onome što sam saznala iz Biblije. Međutim, bilo joj je teško da to prihvati zbog toga što je vaspitavana u duhu budizma.

Moja prijateljica Šeri na snimanju filma

Šeri je 2003. snimala film u Vankuveru, u Kanadi. Jednog dana me je pozvala i uzbuđeno mi je ispričala šta joj se dogodilo. Dok je vozila kroz seosko područje i pritom se divila lepoti prirode, naglas se molila: „Bože, ko si ti? Koje je tvoje ime?“ Tada je prošla pored zgrade u kojoj se sastaju Jehovini svedoci i na natpisu je videla ime „Jehova“. Ona je to protumačila kao odgovor od Boga i želela je da se što pre nađe s nekim od Jehovinih svedoka. Pomogla sam joj u tome i ona je samo nekoliko dana kasnije otišla na sastanak Svedoka na kineskom jeziku u Vankuveru.

„Stvarno im je stalo do mene“, rekla mi je. „S njima mogu otvoreno da pričam o svojim  osećanjima.“ Bilo mi je veoma drago zbog toga, jer nije imala prijatelje u svetu filma. Šeri je nastavila da posećuje sastanke. Ali pošto je kao producent 2005. potpisala ugovor za snimanje dva velika filma, morala je da se vrati u Hongkong. Bila sam veoma srećna što se naredne godine krstila kao Jehovin svedok. Šeri je želela da više vremena provodi u službi Jehovi, ali ju je posao sprečavao u tome. Zbog toga je bila nezadovoljna.

POMAGANJE DRUGIMA

Šerina situacija u životu se potpuno promenila 2009. godine. Odlučila je da se povuče iz filmske industrije kako bi mogla više da se posveti propovedanju. Do tada je već stekla mnoge prijatelje među Svedocima. Počela je da provodi više vremena u propovedanju dobre vesti iz Biblije kako bi pomagala ljudima da imaju smisaoniji život (Matej 24:14).

Pošto u Hongkongu ima dosta Nepalaca, tamo postoji jedna grupa Svedoka koja propoveda ljudima koji govore nepalski. Šeri je odlučila da nauči taj jezik kako bi i ona mogla da pomaže tim ljudima. Stanovnici Hongkonga uglavnom ne vole Nepalce zbog toga što mnogi od njih ne znaju ni engleski ni kineski i zbog toga što imaju drugačiju kulturu. Šeri mi je ispričala koliko joj je lepo dok im pomaže da razumeju Bibliju. Kada je jednom propovedala od kuće do kuće, naišla je na jednu Nepalku koja je znala nešto o Isusu, ali nije znala ništa o pravom Bogu, Jehovi. Šeri joj je iz Biblije pročitala da se Isus molio svom Ocu, koji je na nebu. Kada je žena shvatila da može da se moli Jehovi Bogu, to ju je dirnulo. Ubrzo nakon toga su njen muž i njena ćerka takođe počeli da proučavaju Bibliju (Psalam 83:18; Luka 22:41, 42).

Šeri danas

Kada sam videla koliko Šeri uživa u propovedanju, zapitala sam se: „Zašto ne bih i ja više vremena posvetila propovedanju?“ U međuvremenu sam se i ja preselila u Hongkong. Odlučila sam da drugačije organizujem svoj život kako bih mogla više pomagati drugima da upoznaju Bibliju. Uvidela sam da sam zaista srećna kada razgovaram s ljudima i kada im pomažem da razumeju Božju Reč.

Srećna sam što mogu da pomažem ljudima da razumeju Božju Reč

Na primer, imala sam priliku da proučavam Bibliju s jednom ženom iz Vijetnama koja je uvek bila tužna i uplakana. Ona sada pozitivnije gleda na život i uživa u druženju sa Svedocima.

I Šeri i ja smo pronašle nešto mnogo bolje od slave. Iako je posao u filmskoj industriji bio zanimljiv i doneo nam je slavu, govorenje drugima o Jehovi Bogu je lepše jer donosi slavu njemu. Lično smo se uverile koliko je istinito ono što je Isus rekao: „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35).