Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  avgust 2015.

 PRIMERI VERE | DEVORA

’Ustala sam kao majka u Izraelu‘

’Ustala sam kao majka u Izraelu‘

DEVORA stoji na gori Tavor dok se sunce pomalja na horizontu. Posmatra vojnike kojima je okružena i divi se njihovoj odvažnosti i veri njihovog vođe, Varaka. Njihova vera i hrabrost će danas biti na velikom ispitu. Iako ih ima 10 000, slabo su naoružani i suočiće se sa strašnim neprijateljem, čija je vojska daleko brojnija. Ali oni su ipak tu — umnogome zahvaljujući ohrabrenju koje im je Devora pružila.

Gora Tavor visoka je oko 400 metara i izdiže se usred prostrane ravnice. Na njenom vrhu se nalazi visoravan s koje se pruža pogled na veliko prostranstvo. Zamislimo Devoru i Varaka kako stoje na tom mestu i posmatraju taj prizor. Kao na dlanu, oni vide jezraelsku dolinu koja se prostire ka jugozapadu. Kroz ravnicu vijuga isušeno korito reke Kison, koje zatim prolazi pored gore Karmil, ka Velikom moru. U jednom trenutku, oni primećuju kako u daljini nešto svetluca. Nije im svejedno kada shvataju da je to odsjaj oružja Sisarine vojske koja se preteći približava. Sisara dolazi sa devetsto bojnih kola s gvozdenim oštricama na točkovima. Siguran je da će pokositi Izraelce s takvom lakoćom kao što se žanje ječam.

Zašto je Devora među svim tim ratnicima? Njen Bog Jehova je preko nje poručio da se započne ovaj rat i takođe je otkrio da će preko jedne žene doneti pobedu (Sudije 4:9). Devora zna da Varak i njegovi ljudi čekaju da ona nešto kaže, da im da neki znak. Kako se oseća dok nosi tako veliku odgovornost? Šta možemo naučiti od Devore i ovih hrabrih ratnika koji su pokazali snažnu veru?

„IDI I RAŠIRI SE PO GORI TAVOR“

Za Devoru se kaže da je „proročica“. Nije bilo uobičajeno da žena obavlja tu službu, mada se u Bibliji govori o još nekoliko žena koje su bile proročice. * Pored toga, Devora je očigledno imala još jedno zaduženje. Rešavala je sporove među Izraelcima tako što je govorila u Jehovino ime (Sudije 4:4, 5).

Devora je živela u brdovitom području Jefrema, između Vetilja i Rame. Imala je običaj da sedi pod jednom palmom i služi narodu. To je bila velika odgovornost koju joj je Jehova poverio, ali Devora nije dozvolila da je to zastraši. Znala je da je njena služba i te kako potrebna narodu, koji je postao neveran. U jednoj pesmi nadahnutoj od Boga, u čijem sastavljanju je i ona učestvovala, o njenim sunarodnicima se kaže sledeće: „Bogove nove oni su izabrali. Rat je tada bio na vratima“ (Sudije 5:8). Pošto su Izraelci ostavili Jehovu da bi služili drugim bogovima, on ih je predao u ruke neprijateljima. Nad njima je vladao hananski kralj Javin sa svojim istaknutim vojskovođom koji se zvao Sisara.

I samo spominjanje Sisare uterivalo je Izraelcima strah u kosti. Hananska religija i kultura bile su prožete brutalnošću i razvratom, budući da su žrtvovanje dece i  hramska prostitucija bili uobičajena pojava. Kako je bilo narodu dok je nad njima vladao hananski vojskovođa sa svojom vojskom? Devorina pesma otkriva da je u zemlji putovanje bilo skoro nemoguće i da su sela bila gotovo pusta (Sudije 5:6, 7). Ljudi su se verovatno krili po šumama i brdima jer su se plašili da žive i obrađuju zemlju u nezaštićenim selima. Takođe nisu smeli da se kreću putevima zbog straha da će biti napadnuti ili da će njihova deca biti oteta, a žene silovane. *

Ta strahovlada je trajala dvadeset godina. Tada je Jehova video da je njegov tvrdoglav narod spreman da se promeni i zato im je pomogao. Preko koga je to učinio? O tome se govori u nadahnutoj pesmi koju su Varak i Devora sastavili, gde Devora kaže: ’Ustala sam kao majka u Izraelu.‘ Bez obzira na to da li je Devora, Lafidotova žena, imala decu, izraz „majka“ se ovde ne koristi doslovno, već figurativno. Jehova je želeo da Devora u simboličnom smislu bude majka celom Izraelu. Opunomoćio ju je da sudiji Varaku, čoveku koji je imao snažnu veru, prenese njegovu naredbu da krene u borbu protiv Sisare (Sudije 4:3, 6, 7; 5:7).

Devora je ohrabrila Varaka da krene u borbu za izbavljenje Božjeg naroda

„Idi i raširi se po gori Tavor“, naredio je Jehova preko Devore. Trebalo je da Varak sakupi 10 000 muškaraca iz dva izraelska plemena. Devora mu je prenela Božje obećanje da će pobediti u bici protiv moćnog Sisare i njegovih devetsto bojnih kola. Varak se sigurno veoma iznenadio zbog toga. Izraelci nisu imali vojsku i gotovo da nisu imali ništa od oružja. Pa ipak, Varak se složio da pođe u rat, ali samo ako i Devora krene s njima na goru Tavor (Sudije 4:6-8; 5:6-8).

Neki zbog toga tvrde da Varak nije imao dovoljno vere, ali to nije tačno. Na kraju krajeva, on nije tražio od Boga da mu obezbedi više oružja. Kao čovek sa snažnom verom, znao je koliko je važno da uz njega i njegove ljude bude neko ko zastupa Jehovu i ko će ih ojačati (Jevrejima 11:32, 33). Jehova je ispunio Varakovu molbu. Dozvolio je Devori da pođe s njima. Međutim, Jehova je takođe nadahnuo Devoru da prorekne da zasluga za pobedu u bici neće pripasti nijednom muškarcu (Sudije 4:9). Odlučio je da jedna žena pogubi zlog Sisaru!

U današnjem svetu, žene doživljavaju veliku nepravdu i često su žrtve nasilja i zlostavljanja. Retko se poštuje njihovo dostojanstvo. Međutim, Bog ne pravi razliku  između muškaraca i žena, već ih podjednako ceni (Rimljanima 2:11; Galatima 3:28). Iz Devorinog primera vidimo da on ženama poverava posebne zadatke i pokazuje im da ima poverenje u njih i da ih voli. Nemojmo nikada dozvoliti da na nas utiču predrasude koje su uobičajene u ovom svetu.

„ZEMLJA SE TRESLA I NEBESA SU KIŠU IZLILA“

Varak je okupio vojsku od 10 000 ljudi koji su imali hrabrosti da se suprotstave moćnoj Sisarinoj vojsci. Kada je Varak poveo svoje ljude na goru Tavor, bilo mu je drago što je s njima neko ko će ih ohrabriti. U Bibliji čitamo: „Pošla je i Devora“ (Sudije 4:10). Možemo zamisliti koliko je vojnicima značilo kada su videli da im se pridružila ova odvažna žena, koja je zbog vere u Jehovu Boga bila spremna da svoj život izloži opasnosti.

Kada je Sisara saznao da su se Izraelci usudili da sakupe vojsku protiv njega, odmah je nešto preduzeo. Pošto je Javin verovatno bio najuticajniji među hananskim kraljevima, Sisara je zatražio njihovu podršku i oni su poslali svoju vojsku. Cela dolina se tresla kada je Sisarina vojska sa stotinama bojnih kola prekrila bojno polje. Hananci su bili uvereni da će pregaziti tu bednu izraelsku vojsku (Sudije 4:12, 13; 5:19).

Šta će Varak i Devora učiniti kada se neprijatelj bude približio? Ako ostanu na padinama gore Tavor, možda će biti u prednosti u odnosu na hananske snage koje su nadirale, pošto tamo bojna kola ne bi bila toliko upotrebljiva kao u ravnici. Ali Varak je odlučio da se bori onako kako Jehova bude odredio i zato je strpljivo čekao da Devora kaže šta da uradi. Kada je došao čas, ona je rekla: „Ustani, jer je ovo dan kada će ti Jehova u ruke predati Sisaru. Zar ne ide Jehova pred tobom?“ Zatim čitamo da se „Varak spustio s gore Tavor s deset hiljada ljudi koji su pošli za njim“ (Sudije 4:14). *

Izraelska vojska se sjurila niz padinu i izašla na bojno polje, pravo ka zastrašujućim bojnim kolima. Da li je Jehova išao pred njima, kao što je Devora rekla? To je ubrzo postalo očigledno. „Zemlja se tresla i nebesa su kišu izlila“, kaže Biblija. Nastala je pometnja u ponosnoj Sisarinoj vojsci. Pljusak je izgleda bio tako jak da se zemlja ubrzo pretvorila u blato. Uskoro su njihova masivna, gvozdena kola više bila smetnja nego prednost. Utonula su u blato i postala potpuno neupotrebljiva (Sudije 4:14, 15; 5:4).

Varak i njegovi ljudi se nisu zabrinuli zbog ove oluje jer su znali od koga dolazi. Potrčali su pravo prema Hanancima i pobili celu Sisarinu vojsku. Time su izvršili Božju presudu. Reka Kison je nabujala i izlila se, noseći sa sobom mrtva tela ka Velikom moru (Sudije 4:16; 5:21).

Kao što je Devora prorekla, Jehova se borio za svoj narod i porazio Sisarinu vojsku

Danas Jehova ne šalje svoje sluge u bitke. Pa ipak, on očekuje da njegove sluge vode jednu drugu vrstu borbe — da učestvuju u duhovnom ratu (Matej 26:52; 2. Korinćanima 10:4). U tom ratu su svi oni koji se trude da budu poslušni Bogu u današnjem svetu. Pošto se ponekad suočavaju sa strašnim protivljenjem, potrebna im je hrabrost. Ali Jehova se nije promenio. On i danas pomaže onima koji mu veruju i uzdaju se u njega, baš kao što je pomogao Devori, Varaku i hrabrim izraelskim ratnicima.

’BLAGOSLOVLJENA VIŠE OD SVIH ŽENA‘

Jedan neprijatelj iz hananske vojske je pobegao s bojnog polja, i to najgori — Sisara, veliki protivnik Božjeg naroda! Ostavivši svoje ljude koji su ginuli, umakao je izraelskim vojnicima i izvukao se iz blata. Da bi se spasao, morao je kilometrima da trči po brisanom prostoru, u strahu da bi ga izraelski vojnici mogli uhvatiti. Uputio se ka šatorima Evera Kenejca, najbližeg saveznika kog je mogao da se seti. Ever se odvojio od svog nomadskog naroda koji je živeo na jugu i sklopio je savez s kraljem Javinom (Sudije 4:11, 17).

Iscrpljeni Sisara je stigao do Everovog šatora. Iako Ever nije bio tu, bila je tu njegova žena, Jailja. Sisara je verovatno pretpostavio  da će Jailja poštovati savez koji je njen muž sklopio s Javinom. Verovatno je za njega bilo nezamislivo da bi žena mogla da razmišlja drugačije od svog muža, a kamoli da uradi nešto s čim se on ne slaže. Očigledno Sisara nije poznavao Jailju. Ova žena je dobro znala koliko su Hananci tlačili narod. Takođe je shvatila da pred njom stoji izbor. Mogla je da pomogne ovom zlom čoveku, ali mogla je i da stane na Jehovinu stranu i suprotstavi se ovom neprijatelju njegovog naroda. Ali šta je jedna žena mogla da uradi protiv ovog prekaljenog ratnika?

Jailja je morala brzo da reaguje. Ponudila je Sisari da uđe kod nje i da se odmori. On joj je rekao da nikome ne otkrije da je tu. Kada je legao, ona ga je pokrila, a kada je zatražio malo vode, dala mu je mleko. Ubrzo je Sisara utonuo u san. Jailja je odmah uzela šatorski klin i malj, čime su žene koje su živele u šatorima često i vešto rukovale. Primakla se Sisari i klekla pokraj njegove glave. U tom trenutku je možda pomislila na to da je pred njom stajao težak zadatak — da izvrši Jehovinu presudu. Da je samo na tren bila nesigurna ili neodlučna, to je moglo da bude kobno. Da li se tada možda setila Božjeg naroda i toga kako ga je ovaj čovek decenijama ugnjetavao? Ili je možda razmišljala o tome kako joj se sada ukazala prilika da pokaže da je na Jehovinoj strani? Biblija nam to ne otkriva. Ali znamo da je brzo učinila ono što je bilo potrebno i Sisara je bio mrtav (Sudije 4:18-21; 5:24-27).

Kasnije je došao Varak, u potrazi za svojim protivnikom. Kada mu je Jailja pokazala mrtvog Sisaru sa šatorskim klinom među slepoočnicama, on je shvatio da se ispunilo Devorino proročanstvo. Jedna žena je ubila moćnog Sisaru! Savremeni kritičari i skeptici kritikuju Jailju zbog onoga što je učinila, ali Varak i Devora su drugačije mislili o njoj. U pesmi koju su sastavili pod Božjim nadahnućem, rekli su za nju da je ’blagoslovljena više od svih žena‘ zbog hrabrosti koju je pokazala (Sudije 4:22; 5:24). Iz tih reči se vidi i Devorina nesebičnost. Ona nije zavidela Jailji na časti koja joj je pripala. Najvažnije joj je bilo to što se ispunilo ono što je Jehova rekao.

Pošto Sisare više nije bilo, oslabila je moć kralja Javina. Ugnjetavanju je došao kraj i narednih četrdeset godina je vladao mir (Sudije 4:24; 5:31). Jehova Bog je zaista nagradio Devoru, Varaka i Jailju zato što su pokazali veru u njega. Ako se ugledamo na Devorinu veru time što hrabro stajemo na Jehovinu stranu i podstičemo i druge na to, Jehova će nas nagraditi mnogim pobedama i trajnim mirom.

^ odl. 7 Još neke proročice koje se spominju u Bibliji jesu Marija, Olda i Isaijina žena (Izlazak 15:20; 2. Kraljevima 22:14; Isaija 8:3).

^ odl. 9 Iz Devorine pesme se može zaključiti da su deo plena s kojim se Sisara često vraćao iz svojih vojnih pohoda bile i devojke, ponekad više od jedne za svakog vojnika (Sudije 5:30). Reč koja je u tom stihu prevedena kao „devojka“ doslovno znači „materica“, iz čega možemo razumeti da su im te žene bile važne samo zbog polnih odnosa. Po svemu sudeći, silovanje je bilo uobičajeno.

^ odl. 17 Bitka koja je usledila opisuje se na dva mesta u Bibliji — u istorijskom zapisu u 4. poglavlju Sudija i u Devorinoj i Varakovoj pesmi iz 5. poglavlja. Ovi zapisi se nadopunjuju jer se u svakom od njih pominju detalji koji se ne pojavljuju u onom drugom.