Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  jul 2014.

Da li ste znali?

Da li ste znali?

Šta se u drevno doba koristilo kako bi čamci bili nepromočivi?

Lajonel Kason, stručnjak za drevne brodove, objašnjava šta su rimski brodograditelji radili nakon što su spojili daske nekog broda ili čamca. Obično su „spojeve, pa i celu spoljašnjost, premazivali katranskom smolom [bitumenom] ili katranskom smolom i voskom, a jednim slojem te smole premazivali su i unutrašnjost“. Mnogo pre Rimljana, drevni Akađani i Vavilonci takođe su koristili bitumen kako bi svoje čamce učinili nepromočivim.

U biblijskim zemljama je tečnog bitumena bilo u izobilju

U hebrejskom delu Svetog pisma, u Postanku 6:14, pominje se slična tehnika. Hebrejska reč prevedena sa „smola“ očigledno se odnosi na prirodni bitumen.

Prirodni bitumen se javlja u tečnom i u čvrstom stanju. Drevni brodograditelji su koristili tečni bitumen i direktno su ga nanosili na čamce. Nakon nanošenja, tečni bitumen bi se osušio, stvrdnuo i stvarao nepromočiv sloj.

U biblijsko doba je bitumena bilo u izobilju. Dolina Sidim, na području Mrtvog mora, „bila je puna jama sa zemljanom smolom [„bitumenom“, fusnota]“ (Postanak 14:10).

Na koji način se u drevno doba konzervirala riba?

Riba je odavno važan deo ishrane. Neki apostoli su pre nego što su počeli da slede Isusa bili ribari na Galilejskom moru (Matej 4:18-22). Barem deo njihovog ulova nosio se u obližnje „fabrike“.

Drvorez na kom su prikazani egipatski ribari

Tehnika konzerviranja koja se verovatno koristila u drevnoj Galileji i danas je zastupljena na nekim područjima. Najpre se iz ribe izvade iznutrice a zatim se ona dobro opere. Kako je dalje tekao taj proces opisuje se u knjizi Studies in Ancient Technology: „Krupna so se utrljava u škrge, usta i krljušt. Usoljene ribe se slažu jedna na drugu, a zatim se prekrivaju suvom prostirkom. Tako se ostavljaju 3-5 dana, a onda se okreću i stoje otprilike još toliko. Za to vreme tečnost iz njih ispari, a so prodre u meso. Nakon ovakvog sušenja, riba se stvrdne.“

Ne zna se koliko dugo je riba konzervirana na ovaj način mogla da traje. Međutim, činjenica da su drevni Egipćani izvozili sušenu ribu u Siriju ukazuje da je to moglo biti prilično dugo.