Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  jun 2014.

Tri borca za istinu u XVI veku

Tri borca za istinu u XVI veku

„ŠTA je istina?“ To pitanje je Pontije Pilat, rimski namesnik Judeje u prvom veku, postavio Isusu, kome je trebalo da sudi (Jovan 18:38). Naravno, Pilat nije stvarno tragao za istinom. Zapravo, njegovo pitanje otkriva njegov skeptičan i ciničan stav. Po svemu sudeći, za Pilata je istina bila ono u šta čovek izabere da veruje ili ono čemu je poučen. Bolje rečeno, smatrao je da ne postoji način da se utvrdi šta je istina. Mnogi danas dele njegovo mišljenje.

Vernici u Evropi u XVI veku suočili su se s pitanjem u šta da veruju. Bili su poučeni da veruju u papin primat i druga crkvena učenja, a onda su se susreli s novim idejama reformacije. U šta da veruju? Kako da utvrde šta je istina?

U tom periodu su tri čoveka, a sigurno je tu bilo i drugih, odlučno tragala za istinom. * Kako je tekla njihova potraga? Šta su otkrili? Pogledajmo zajedno.

’NEKA BIBLIJA UVEK IMA POSLEDNJU REČ‘

Volfgang Kapito je bio mladić sa snažnim verskim uverenjima. Studirao je medicinu, prava i teologiju. Godine 1512, postao je sveštenik jedne parohije, a zatim je bio u službi nadbiskupa od Majnca.

U početku je Kapito pokušavao da ublaži revnost reformista, koji su se suprotstavljali katoličkoj dogmi. Međutim, ubrzo je i sam počeo da zastupa reformaciju. Na koji način? Kada se susretao s različitim naukama, smatrao je da je „za prosuđivanje učenja koja se propovedaju najbolje merilo Biblija, jer je jedino ona pouzdana“, navodi istoričar dr Džejms Kitelson. Kapito je zaključio da crkveno učenje o transsupstancijaciji i odavanje časti svecima nemaju temelj u Bibliji. (Videti okvir  „Oni su želeli da ’vide je li to tako‘“.) Napustio je svoj ugledan položaj u službi nadbiskupa 1523. i nastanio se u Strazburu, tadašnjem centru reformacije.

U njegovom domu u Strazburu sakupljali su se oni koji se nisu slagali sa crkvenim učenjima i sigurno su diskutovali o mnogim verskim pitanjima i biblijskim naukama. Iako su neki reformisti i dalje verovali u Trojstvo, u Kapitovim spisima „nema reči o doktrini o Trojstvu“, navodi jedna knjiga o reformaciji (The Radical Reformation). Zbog čega je bilo tako? Na Kapita je veliki utisak ostavio španski teolog Migel Serveto, koji se pozivao na biblijske  stihove kako bi opovrgao Trojstvo. *

Pošto bi poricanje Trojstva imalo kobne posledice, Kapito je bio oprezan i nije otvoreno iznosio svoje mišljenje. Međutim, iz njegovih spisa se može naslutiti da je sumnjao u nauku o Trojstvu, čak i pre nego što je upoznao Serveta. Jedan katolički sveštenik je kasnije napisao da su Kapito i njegovi saradnici „u privatnosti razgovarali o najvećim tajnama religije [i] odbacili tajnu o svetom Trojstvu“. Sto godina kasnije, Kapito se našao prvi na spisku najpoznatijih pisaca protiv Trojstva.

Volfgang Kapito je verovao da je „zanemarivanje Pisma“ bio glavni propust crkve

Kapito je verovao da je Biblija izvor istine. „Neka Biblija i Hristov zakon uvek imaju poslednju reč u teologiji“, rekao je. Prema dr Kitelsonu, Kapito je „tvrdio da je glavni propust učenih teologa zanemarivanje Pisma“.

Još jedan čovek koji je imao iskrenu želju da sazna istinu iz Božje Reči bio je Martin Celarijus (poznat i po imenu Martin Borhaus), koji je boravio u Kapitovom domu 1526.

„ZNANJE O ISTINITOM BOGU“

Naslovna strana knjige De operibus Dei Martina Celarijusa, u kojoj je upoređivao crkvena učenja s Biblijom

Martin Celarijus se rodio 1499. i bio je marljiv student teologije i filozofije. Radio je kao učitelj u nemačkom gradu Vitenbergu. Pošto je Vitenberg bio kolevka reformacije, imao je priliku da se upozna s Martinom Luterom i drugima koji su se zalagali za reformu crkvenih učenja. Na osnovu čega je Celarijus prosuđivao šta su ljudske ideje, a šta biblijska učenja?

U jednoj knjizi je zabeleženo da je on verovao da je za spoznaju istine potrebno „marljivo čitanje Svetog pisma, često upoređivanje njegovih delova, kao i molitva zajedno s pokajanjem“ (Teaching the Reformation). Šta je utvrdio ispitivanjem Biblije?

U julu 1527, Celarijus je svoja zapažanja objavio u knjizi De operibus Dei. Napisao je da su crkveni sakramenti, kao što je transsupstancijacija, samo simbolika. Prema rečima profesora Robina Barnsa, on je u svojoj knjizi takođe „izneo tumačenje biblijskih proročanstava po kojima će nakon predstojećeg vremena nevolje i patnje uslediti sveopšta obnova i blaženstvo“ (2. Petrova 3:10-13).

Posebno su značajni Celarijusovi kratki komentari o prirodi Isusa Hrista. Iako nije direktno pobijao učenje o Trojstvu, napravio je razliku između „Nebeskog Oca“ i „njegovog Sina, Isusa Hrista“, i napisao je da je Isus bio jedan od mnogih bogova i sinova svemoćnog Boga (Jovan 10:34, 35).

Teolog Robert Volas je 1850. naveo da se u Celarijusovim spisima ne može videti da je zastupao Trojstvo kakvo je bilo uobičajeno u XVI veku. * Nekoliko izučavalaca je zaključilo da se Celarijus očigledno nije slagao sa doktrinom o  Trojstvu. Za njega se kaže da ga je Bog koristio „da širi znanje o istinitom Bogu i Hristu“.

NADA U OBNOVU

Oko 1527, u Vitenbergu je takođe živeo teolog Johanes Kampanus, koji se smatra jednim od najučenijih ljudi svog vremena. Iako se nalazio u samom centru reformacije, nije se slagao s nekim učenjima Martina Lutera. Zašto?

Kampanus je bio protiv učenja o transsupstancijaciji, ali isto tako i protiv učenja o konsupstancijaciji. * Prema piscu Andreu Segeniju, Kampanus je verovao da „hleb kao materija uvek ostaje hleb, ali kao sakrament, simbolično predstavlja Hristovo telo“. U Marburgu je 1529. održana verska rasprava na kojoj se govorilo upravo o ovim pitanjima. Kampanusu nije bilo dozvoljeno da iznese ono što je saznao iz Svetog pisma. Nakon te rasprave su ga izbegavali ostali reformisti iz Vitenberga.

Johanes Kampanus u svojoj knjizi Restitution dovodi u pitanje učenje o Trojstvu

Reformiste su posebno uznemiravala Kampanusova verovanja o Ocu, Sinu i svetom duhu. U svojoj knjizi Restitution iz 1532, Kampanus je rekao da su Isus i njegov Otac dve osobe. Objasnio je da su Otac i Sin „jedno“ kao što se za muža i ženu kaže da su „jedno telo“ — u jedinstvu, ali su to i dalje dve osobe (Jovan 10:30; Matej 19:5). Zapazio je da se u Bibliji koristi upravo to poređenje kada se govori o Očevom autoritetu nad Sinom: „Ženi je poglavar muškarac, a Hristu je poglavar Bog“ (1. Korinćanima 11:3).

Šta je Kampanus rekao o svetom duhu? Ponovo se pozvao na Bibliju i napisao: „Nijedan stih u Bibliji ne ukazuje da je Sveti Duh treća osoba [...] Božji duh ima aktivna svojstva u smislu da Bog tu svoju duhovnu silu koristi da sprovede sve što naumi“ (Postanak 1:2).

Luter je Kampanusa nazvao bogohulnikom i protivnikom Božjeg Sina. Jedan drugi reformista je zahtevao njegovo pogubljenje. Međutim, to Kampanusa nije zastrašilo. Prema knjizi The Radical Reformation, „Kampanus je bio uveren da je za pad Crkve krivo ignorisanje izvornog apostolskog i biblijskog objašnjenja prirode Boga i čoveka“.

Kampanus nikada nije imao nameru da osnuje neku versku zajednicu. On kaže da je uzalud tragao za istinom „među sektama i jereticima“. Zato se nadao da će se Katolička crkva putem obnove vratiti pravom hrišćanskom učenju. Međutim, katoličke vlasti su ga na kraju uhapsile i izgleda da je u zatvoru proveo čak 20 godina. Istoričari smatraju da je preminuo oko 1575.

 „SVE PROVERAVAJTE“

Marljivo istraživanje Biblije pomoglo je Kapitu, Celarijusu i Kampanusu da razlikuju istinu od laži. Iako nisu svi njihovi zaključci bili u potpunosti u skladu s Biblijom, oni su je ponizno istraživali i cenili istinu koju su otkrili.

Apostol Pavle je podstakao suhrišćane: „Sve proveravajte da biste se u to uverili, držite se onoga što je dobro“ (1. Solunjanima 5:21). Ukoliko tragate za istinom, u tome vam može pomoći knjiga sa odgovarajućim naslovom Šta Biblija zaista naučava?

^ odl. 4 Videti Stražarsku kulu od 15. januara 2012, strane 7-8, odlomci 14-17.

^ odl. 8 Videti članak „Migel Serveto — sam u potrazi za istinom“, u izdanju Probudite se! od maja 2006; izdali Jehovini svedoci.

^ odl. 17 Volas na sledeći način objašnjava kako je Celarijus na nekim mestima koristio reč „bog“ kad je mislio na Hrista: „On piše deus, a ne Deus, jer je ovim drugim ukazivao samo na Svemoćnog Boga“ (Antitrinitarian Biography).

^ odl. 20 Konsupstancijacija je Luterovo učenje da hleb i vino postoje uporedo s Hristovim telom i krvlju na Gospodovoj večeri.