Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  mart 2014.

Međuverski pokreti — da li imaju Božje odobravanje?

Međuverski pokreti — da li imaju Božje odobravanje?

„Da li nas religija ujedinjuje ili razdvaja?“ To pitanje je bilo postavljeno čitaocima lista The Sydney Morning Herald. Većina onih koji su odgovorili — čak oko 89 procenata — smatra da nas religija razdvaja.

S DRUGE strane, pobornici međuverskog dijaloga vide stvari sasvim drugačije. „Recite mi da li postoji religija koja ne zagovara saosećanje [...] očuvanje životne sredine [...] i kojoj nije važno čovekoljublje“, postavio je pitanje Ebu Patel, osnivač organizacije Interfaith Youth Core, koja se zalaže za međuversku saradnju.

Zaista, postoje prilike kada se budisti, katolici, protestanti, hindusi, muslimani i mnogi drugi udružuju u borbi protiv siromaštva, u kampanjama za ljudska prava, u nastojanjima da se zabrane kopnene mine ili da se skrene pažnja javnosti na očuvanje životne sredine. Cilj međuverskog dijaloga jeste da se postigne uzajamno razumevanje i podrška. Raznolikost među religijama veliča se ceremonijama s upaljenim svećama, festivalima, muzikom, molitvama i tako dalje.

Da li će takvo udruživanje rešiti međuverske sukobe? Da li je to Božji način da promeni svet nabolje?

JEDINSTVO — PO KOJU CENU?

Jedna od najvećih međuverskih organizacija hvali se da deluje u 76 zemalja i da se među njenim članicama nalazi preko 200 vera. Njihov cilj je „podsticanje trajne i svakodnevne međuverske saradnje“. Međutim, to je mnogo lakše reći nego učiniti. Na primer, osnivači su rekli da su morali vrlo pažljivo da biraju reči svoje povelje kako ne bi uvredili nijednu veru ili plemensku religiju. Zašto? Jedan razlog je neslaganje oko toga da li u povelji treba pominjati Boga. Na kraju su se složili da se na Boga čak neće ni ukazivati.

Ali ako se Bog izostavi, koja je svrha vere? Osim toga, po čemu se međuverski pokreti razlikuju od svetovnih humanitarnih ili filantropskih organizacija? Nije čudo što jedna međuverska organizacija sebe ne opisuje kao versko telo već kao „organizaciju koja gradi mostove među ljudima“.

PODSTICANJE NA DOBRO — DA LI JE DOVOLJNO DOBRO?

„Sve tradicionalne religije prenose istu poruku, a to je ljubav, saosećanje i praštanje“, kaže dalaj-lama, istaknuti pobornik međuverskih aktivnosti. On dodaje:  „Važno je da ove vrednosti postanu deo naše svakodnevice.“

Istina je da se ne može dovoljno naglasiti značaj ljubavi, saosećanja i praštanja. To podupire i takozvano Zlatno pravilo, koje je izneo Isus. Ono glasi: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Matej 7:12). Ali da li je svrha prave religije da samo podstiče na dobro?

Apostol Pavle je o mnogim svojim savremenicima koji su tvrdili da služe Bogu rekao: „Svedočim za njih da se revno trude da ugode Bogu, ali ne znaju tačno šta je njegova volja.“ U čemu je bio problem? Pavle je rekao da oni „ne poznaju Božju pravednost“ i da zato „nastoje da uspostave svoju“ (Rimljanima 10:2, 3). Zbog toga što nisu poznavali Božju volju, njihova revnost i vera bili su uzaludni (Matej 7:21-23).

BIBLIJSKO GLEDIŠTE

„Srećni su mirotvorci“, rekao je Isus (Matej 5:9). On je postupao u skladu sa onim što je naučavao tako što je odvraćao ljude od nasilja i tako što je širio poruku mira ljudima iz svih religija (Matej 26:52). Oni koji su se odazvali postali su deo zajednice koja je bila povezana istinskom ljubavlju (Kološanima 3:14). Ali da li je Isusov cilj bio samo da gradi mostove među ljudima različitog porekla kako bi oni živeli u miru? Da li je učestvovao s drugima u njihovim verskim aktivnostima?

Verske vođe farisejske i sadukejske struje ogorčeno su se protivili Isusu, čak su tražili način da ga ubiju. Kako je on reagovao? Isus je svojim učenicima rekao: „Pustite ih. Oni su slepe vođe“ (Matej 15:14). Isus nije želeo da ima išta s njima.

Nešto kasnije, osnovana je hrišćanska skupština u Korintu, grčkom gradu koji je bio poznat kao multiverska sredina. Kako je trebalo da postupaju hrišćani u takvom okruženju? Apostol Pavle je naglasio da ne treba da učestvuju u aktivnostima drugih religija kada je pitao: „Šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama? Nadalje, u čemu se slažu Hrist i Velijal [Satana]?“ Kasnije je dodao: „Izađite iz njihove sredine i odvojte se“ (2. Korinćanima 6:14, 15, 17).

Jasno je da Biblija ne odobrava udruživanje religija. Ali možda se pitate: ’Kako se onda može postići pravo jedinstvo?‘

PRAVO JEDINSTVO

Međunarodna svemirska stanica je pravo čudo tehnike u svemiru, a na tom projektu je udruženim snagama radilo oko 15 zemalja. Da li verujete da bi uspele u tome da se nisu dogovorile koje će nacrte koristiti?

U suštini, isto je i sa savremenim međuverskim pokretima. Iako se njihove članice zalažu za saradnju i poštovanje, nisu se složile oko zajedničkog „nacrta“ na osnovu kog se može graditi vera. Zato i dalje postoje velika moralna i doktrinarna neslaganja.

Biblija sadrži Božja merila koja se mogu uporediti s „nacrtom“ po kom treba da gradimo svoj život. Oni koji usvoje Božja merila nemaju rasne i verske predrasude i naučili su da žive u miru i jedinstvu. Bog je to i prorekao, rekavši: „Tada [ću] narodima dati čist jezik, da bi svi prizivali Jehovino ime i služili mu rame uz rame.“ Dakle, za jedinstvo je neophodan „čist jezik“, a to su biblijska merila za služenje Bogu (Sofonija 3:9; Isaija 2:2-4).

Jehovini svedoci vas srdačno pozivaju da dođete u vama najbližu Dvoranu Kraljevstva i sami se uverite da među njima vladaju mir i jedinstvo (Psalam 133:1).