Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  februar 2014.

 S NASLOVNE STRANE

Rat koji je promenio svet

Rat koji je promenio svet

Pre jednog veka, milioni mladih ljudi napustili su svoj dom i krenuli na bojište. Zahvaćeni talasom patriotizma, mnogi dobrovoljci i vojnici su te 1914. oduševljeno i radosno krenuli u rat.

Međutim, ubrzo se njihov entuzijazam pretvorio u noćnu moru. Niko nije mogao da predvidi da će moćne vojske biti primorane da više godina provedu u blatnjavim rovovima Evrope. U to vreme su taj rat ljudi nazivali Velikim ratom. Danas nam je poznatiji kao Prvi svetski rat.

Kad je reč o žrtvama, on je svakako bio veliki. Prema nekim procenama, ubijeno je oko 10 miliona ljudi, a osakaćeno oko 20 miliona. Takođe se kaže da je ovaj rat nastao zbog velikih propusta evropskih sila. Evropski lideri nisu uspeli da spreče da zategnuti međunarodni odnosi prerastu u sveopšti sukob. Možda je još važnija činjenica da je Prvi svetski rat za sobom ostavio ožiljke koji sve do danas nisu zarasli. S pravom se može reći da je zauvek promenio svet.

 GREŠKE KOJE SU STVORILE KLIMU NEPOVERENJA

Prvi svetski rat je izbio zbog pogrešnih procena. Evropski lideri su bili „kao u bunilu, nesvesni da se svet nalazi na ivici provalije tog mirnog leta 1914“, navodi se u jednoj knjizi.

Nakon atentata na austrijskog prestolonaslednika, sve velike evropske sile su se u roku od mesec dana našle u ratu koji nisu želele. Nekoliko dana nakon izbijanja sukoba, tadašnjem nemačkom kancelaru je bilo upućeno pitanje: „Kako je do ovoga došlo?“ On je na to tužno odgovorio: „Eh, ko bi to znao.“

Oni koji su doneli kobne odluke zbog kojih je izbio rat nisu ni slutili koje su moguće posledice. Ali vojnici u rovovima su ih ubrzo na svojoj koži osetili. Njihovi državnici su ih izneverili, sveštenici prevarili, a generali izdali. Na koji način?

Njihovi državnici su ih izneverili, sveštenici prevarili, a generali izdali

Državnici su obećavali da će taj rat voditi do novog i boljeg sveta. Nemački kancelar je izjavio: „Borimo se za tekovine naše mirnodopske industrije, za nasleđe naših očeva i našu budućnost.“ Američki predsednik Vudro Vilson je govorio da će Prvi svetski rat obezbediti demokratiju celom svetu. Mnogi u Evropi su smatrali da je to poslednji sukob kojim će se zauvek okončati svi ratovi. Međutim, svi su bili u velikoj zabludi.

Sveštenici su ushićeno podržavali rat. Umesto da poučavaju ljude o Bibliji, oni su ih podsticali da se bore. Totalni rat je postao sinonim za totalnu mržnju, a verski moćnici su raspirivali mržnju umesto da su je gasili. Oni „nisu mogli, ili bolje rečeno, nisu bili voljni da hrišćansku veru stave ispred svoje nacije“, navodi se u knjizi A History of Christianity. „Zato je većina njih izjednačila hrišćanstvo s nacionalizmom. Vojnici svih hrišćanskih denominacija bili su podsticani da ubijaju jedni druge u ime svog Spasitelja.“

Generali su obećavali brzu i laku pobedu, ali nije bilo tako. Ubrzo su se suparničke vojske našle na mrtvoj tački. Dugo nisu mogle ni napred ni nazad iz svojih rovova, što je bilo izuzetno iscrpljujuće. Milioni vojnika su prošli kroz ono što je opisano u Svetskoj istoriji ratovanja: „Tipični vojnik [je] doživljavao ovaj rat vrlo mučno, dolazeći do krajnjih granica ljudske izdržljivosti.“ Uprkos stravičnim gubicima, generali su gurali svoje ljude na barikade od bodljikavih žica, gde su bili izloženi mitraljeskoj vatri. Nije ni čudo što su izbijale pobune.

Kako je Prvi svetski rat uticao na društvo? Jedan veteran je rekao: „Ovaj rat je [...] zauvek promenio um i ponašanje čitave jedne generacije.“ Zapravo, kraj rata značio je i raspad mnogih carstava. Taj brutalni rat je bio uvod u najkrvaviji vek u ljudskoj istoriji. Revolucije i štrajkovi su takoreći postali deo svakodnevice.

Zašto je ovaj rat iz korena promenio svet? Da li je to bila samo jedna strahovita tragedija? Da li se odgovori tiču naše budućnosti?