Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  novembar 2013.

 VAŽNI KORACI KA PORODIČNOJ SREĆI

Kako izbeći svađu s tinejdžerom

Kako izbeći svađu s tinejdžerom

„Kada je moja ćerka imala 14 godina, počela je da mi drsko odgovara. Kada bih joj rekla: ’Vreme je za večeru‘, ona bi odgovorila: ’Ješću kad ja hoću.‘ Kada bih je pitala da li je završila s kućnim poslovima, rekla bi mi: ’Pusti me na miru!‘ Naši razgovori su se često završavali vikom i svađom.“ (MAKI, JAPAN) *

Ako imate dete tinejdžerskog uzrasta, svađa s njim može biti nešto što vam najteže pada i što ispituje vaše strpljenje do krajnjih granica. „Izluđuje me kada ćerka pokazuje nepoštovanje prema meni“, kaže Marija iz Brazila, čija ćerka ima 14 godina. „Toliko se obe iznerviramo da počnemo da vičemo jedna na drugu.“ Karmela iz Italije se suočava sa sličnim problemom. Ona kaže: „Razgovor s mojim sinom često prerasta u žestoku svađu i završi se tako što se on zatvori u svoju sobu.“

Zašto su neki tinejdžeri tako prkosni? Da li zbog uticaja vršnjaka? Možda. Biblija kaže da društvo može snažno uticati na ljude, bilo pozitivno, bilo negativno (Poslovice 13:20; 1. Korinćanima 15:33). Pored toga, u zabavi namenjenoj mladima često se servira ideja da je u trendu biti buntovan.

Ali vredi osmotriti još neke faktore koji utiču na vaše dete. Ako ih razumete, to vam može pomoći da nađete zajednički jezik. Pogledajmo neke primere.

SPOSOBNOST RASUÐIVANJA

Apostol Pavle je napisao: „Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, razmišljao kao dete, rasuđivao kao dete. A kad sam postao čovek, odbacio sam ono što je detinje“ (1. Korinćanima 13:11). Pavlove reči pokazuju da deca razmišljaju drugačije od odraslih. U kom smislu?

 Deca više razmišljaju konkretno, kod njih je sve crno-belo. S druge strane, odraslima nisu strane apstraktne ideje i oni razmišljaju dublje kada donose zaključke i odluke. Na primer, odrasli će obično uzeti u obzir etička pitanja koja se tiču neke situacije i razmišljaće o tome kako njihovi postupci utiču na druge. Oni su već navikli da tako razmišljaju. Međutim, tinejdžerima je to nešto novo.

Biblija podstiče mlade da stiču „sposobnost prosuđivanja“ (Poslovice 1:4). Štaviše, Biblija sve hrišćane podbuđuje da koriste „svoj razum“ (Rimljanima 12:1, 2; Jevrejima 5:14). Ipak, ponekad će se čak i oko naizgled beznačajnih stvari tinejdžer posvađati s vama, baš zato što uči da sam rasuđuje. Možda će izraziti neko gledište koje je očigledno odraz lošeg prosuđivanja (Poslovice 14:12). Kako u takvoj situaciji možete rezonovati s njim, a da se ne posvađate?

SAVET: Imajte u vidu da vaš tinejdžer samo vežba svoju sposobnost prosuđivanja i da uopšte nije toliko uveren u svoje gledište kao što to izgleda. Da biste videli šta stvarno misli, najpre ga pohvalite. („Drago mi je što imaš svoje mišljenje, iako se ne slažem sa svim što si rekao.“) Zatim mu pomozite da preispita svoje gledište. („Da li smatraš da se to što si rekao primenjuje u svakoj situaciji?“) Možda ćete se iznenaditi kada vidite da je spreman da uporedi svoje mišljenje s vašim i da napravi potrebne izmene.

Reč opreza: Kada rezonujete s tinejdžerom, nemojte misliti da vaša reč mora da bude zadnja. Čak i ako vam se čini da vas uopšte ne čuje, njemu će sigurno razgovor značiti mnogo više nego što vi mislite i što će on priznati. Nemojte se iznenaditi ako za nekoliko dana vidite da je usvojio vaše razmišljanje, čak tvrdeći da je njegovo.

„Ponekad bismo se moj sin i ja posvađali oko malih stvari, na primer oko toga da treba da bude štedljiviji i da ne zadirkuje svoju sestru. Ali u većini slučajeva je želeo da ga pitam šta misli i da pokažem razumevanje tako što ću reći: ’A, znači tako‘ ili ’Dakle, o tome je reč.‘ Sada kad razmišljam o tome, vidim da smo mogli izbeći mnoge svađe da sam samo rekao nešto poput toga“ (Kendži, Japan).

STAVOVI I UVERENJA

Mudri roditelji stvaraju atmosferu u kojoj deca mogu slobodno da se izraze

Važan deo u vaspitanju adolescenta jeste priprema za dan kada će se osamostaliti i postati odgovoran član društva (Postanak 2:24). U to spada formiranje identiteta, to jest skupa karakternih crta, stavova i principa po kojima će se razlikovati od drugih. Kada je pod pritiskom da učini nešto loše, tinejdžer koji ima svoje „ja“ neće samo razmišljati o posledicama. On će se takođe pitati: ’Kakva sam ja osoba? Kojih se principa držim? Šta bi u ovakvoj situaciji uradio neko ko se drži istih principa?‘ (2. Petrova 3:11).

Biblija govori o Josifu, mladiću koji je imao snažan identitet. Na primer, kada ga je Petefrijeva žena nagovarala da ima intimne odnose s njom, Josif je odgovorio: ’Kako bih mogao da učinim tako veliko zlo i da zgrešim Bogu?‘ (Postanak 39:9). Iako zakon koji je zabranjivao preljubu još uvek nije bio dat Izraelcima, Josif je razumeo kako Bog gleda na to. Štaviše, time što je rekao ’kako bih mogao‘, pokazao je da je Božje gledište postalo deo njega — deo njegovog identiteta (Efešanima 5:1).

Vaš tinejdžer takođe sada formira svoj identitet. To je dobro, jer će mu stavovi i uverenja koja stiče pomoći da se odupre pritisku vršnjaka (Poslovice 1:10-15). S druge strane, to ga takođe može navesti da se odupire i vama. Šta možete učiniti ako se to desi?

SAVET: Nemojte se upuštati u svađu, već samo pokušajte da drugačijim rečima izrazite njegovo gledište. („Samo da budem siguran da razumem, ti hoćeš da kažeš da...“) Zatim postavljajte pitanja. („Zašto se tako osećaš?“ ili „Kako si došao do tog zaključka?“) Navedite ga da se otvori. Neka izrazi svoje stavove. Ako nije reč o tome da li je nešto ispravno ili pogrešno, pokažite svom detetu da ste spremni da uvažite njegovo gledište, čak i ako se ne slažete u potpunosti.

 Formiranje identiteta i stavova kod tinejdžera ne samo što je normalno već je i dobro. Na kraju krajeva, Biblija kaže da hrišćani ne treba da budu poput dece koju „kao da bacaju talasi i koju tamo-amo nosi svaki vetar učenja“ (Efešanima 4:14). Zato dopustite svom tinejdžeru da formira svoj identitet i snažna uverenja — i podržite ga u tome.

„Kada svojim ćerkama pokažem da sam spremna da ih slušam, i one spremnije uzimaju u obzir moje gledište, iako se razlikuje od njihovog. Pazim da ne vršim pritisak na njih da prihvate moje mišljenje, već im dopuštam da imaju svoje stavove“ (Ivana, Češka).

ČVRSTI, A IPAK FLEKSIBILNI

Kao i mala deca, neki tinejdžeri su majstori u tome da budu uporni kad nešto traže, ne bi li roditelje naveli da popuste. Ako se to često dešava u vašoj porodici, obratite pažnju. Iako popuštanje može dovesti do smanjenja tenzije, dete iz toga uči da je svađa način da dođe do onog što hoće. Rešenje? Sledite Isusov savet: „Kad kažete: Da‘, neka to znači ’da‘, a kad kažete: Ne‘, neka to znači ’ne‘“ (Matej 5:37). Manja je verovatnoća da će se tinejdžeri svađati s vama ako znaju da ste dosledni.

U isto vreme, budite razumni. Na primer, neka vaš tinejdžer objasni zašto misli da u nekoj konkretnoj situaciji treba da mu dozvolite da se kasnije vrati kući. U tom slučaju, vi ne popuštate pod pritiskom, već jednostavno sledite biblijski savet: „Neka vaša razumnost bude poznata“ (Filipljanima 4:5).

SAVET: Održite porodični sastanak na kom ćete s detetom razgovarati o vremenu kada mora da dođe kući i drugim pravilima. Pokažite da ste spremni da saslušate i odvagnete sve faktore pre nego što donesete odluku. „Tinejdžeri treba da vide da su njihovi roditelji spremni da im izađu u susret kada se ne krši neko biblijsko načelo“, savetuje Roberto, otac iz Brazila.

Naravno, nijedan roditelj nije savršen. Biblija kaže: „Svi često grešimo“ (Jakovljeva 3:2). Ako uvidite da ste nečim doprineli svađi, neka vam ne bude teško da se izvinite. Ako priznate grešku, pružate primer u poniznosti i pomažete tinejdžeru da i on tako postupa.

„Kada sam se smirio nakon jedne svađe, izvinio sam se sinu što sam izgubio živce. Tada se i on smirio i bio spremniji da me sasluša“ (Kendži, Japan).

^ odl. 3 Imena u ovom članku su promenjena.

RAZMISLITE...

  • Gde grešim u razgovoru sa svojim detetom?

  • Kako će mi misli iz ovog članka pomoći da ga bolje razumem?

  • Kako mogu s njim razgovarati, a da se ne posvađamo?