Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  novembar 2013.

 PRIMERI VERE

Ona je „zbog dela bila proglašena pravednom“

Ona je „zbog dela bila proglašena pravednom“

RAVA kroz prozor posmatra kako se pomalja zora i sunce obasjava ravnicu oko Jerihona. Izraelska vojska je ulogorena izvan zidina i sprema se da obiđe grad kao i prethodnih dana. Uskoro će se ponovo podići oblaci prašine, a zvuk roga će zaparati vazduh.

Jerihon je Ravin dom. Ona dobro poznaje njegove ulice, njegove kuće, prepune pijace i radnje. Saživela se sa stanovnicima. Oseća njihov strah koji ih danima obuzima zbog toga što Izraelci ponavljaju svoj čudni ritual — svakodnevno obilaženje oko grada. Ali dok zvuk roga odjekuje ulicama i trgovima, Rava nije u smrtnom strahu, niti je očajna poput drugih ljudi.

Ona posmatra kako vojska kreće u zoru tog sedmog dana. Među izraelskim vojnicima su i sveštenici koji trube u rog i nose sveti kovčeg, koji označava da je Bog Jehova sa svojim narodom. Zamislimo Ravu na prozoru svog doma. Njena ruka spokojno počiva na skerletnoj uzici koja visi s njenog prozora na gradskim zidinama. Taj znak joj uliva nadu da će ona i njen dom preživeti uništenje grada. Da li je ona izdajnik? U Jehovinim očima sasvim sigurno nije. On ju je prosudio kao ženu izuzetne vere. Vratimo se zato na početak priče o Ravi i pogledajmo šta možemo da naučimo od nje.

KO JE BILA RAVA?

Rava je bila bludnica. Ta nepobitna činjenica je u prošlosti toliko šokirala neke bibliste da su tvrdili da je ona samo držala gostionicu. Međutim, Biblija otvoreno govori kako je ona živela (Isus Navin 2:1; Jevrejima 11:31; Jakovljeva 2:25). Po svemu sudeći, u hananskom društvu je prostitucija bila opšteprihvaćena. Pa ipak, kultura nijednog društva ne može ugušiti nečiju savest, to jest osećaj za ispravno i neispravno, koji je u sve ljude usadio Jehova (Rimljanima 2:14, 15). Rava je možda duboko u sebi bila svesna da je njen način života sramotan. Možda se, poput mnogih koji danas žive kao ona, osećala da je u zamci takvog načina života i da ne može drugačije da zbrine svoje najbliže.

Nema sumnje da je Rava želela bolji život. U njenoj zemlji je bilo puno nasilja i izopačenosti, kao što su incest i polni odnosi sa životinjama (Levitska 18:3, 6, 21-24). Takvoj izopačenosti je umnogome doprinela tamošnja religija. Bili su uobičajeni hramska prostitucija i obožavanje demonskih bogova poput Vala i Moloha, pred čijim kipovima su živa deca spaljivana kao žrtve.

Jehova je dobro video šta se događa u Hananu. Zbog mnogih zlodela tog naroda, on je rekao: „Zemlja [je] nečista, i ja ću je kazniti za njene prestupe, pa će zemlja izbljuvati svoje sta novnike“ (Levitska 18:25). Šta je podrazumevala ’kazna za njihove prestupe‘? U suštini, Izrael je dobio obećanje: „Jehova, tvoj Bog, malo po malo teraće te narode pred tobom“ (Ponovljeni zakoni 7:22). Vekovima ranije, Jehova je obećao Avrahamu da će tu zemlju dati njegovim potomcima, a on „ne može da laže“ (Titu 1:2; Postanak 12:7).

Jehova je takođe rekao da će neki narodi na području Hanana biti potpuno uništeni (Ponovljeni zakoni 7:1, 2). Pošto je on pravedni „Sudija cele zemlje“, sigurno je znao šta je u svačijem srcu i koliko su duboko bili ukorenjeni zlo i izopačenost (Postanak 18:25; 1. Letopisa 28:9). Kako je Ravi bilo dok je iščekivala uništenje svog grada? Kako su na nju uticale vesti o Izraelcima koji se približavaju? Ranije je čula da je izraelski Bog svom narodu — nekadašnjim robovima — dao potpunu pobedu nad egipatskom vojskom, najmoćnijom vojnom silom tog vremena. A sada su se ulogorili i spremni su da napadnu Jerihon! Pa ipak, stanovnici Jerihona i dalje čine zlo. Zato nije čudo što se za Ravine sunarodnike u Bibliji kaže da su bili nepokorni, budući da nisu prestali sa svojim izopačenim postupcima (Jevrejima 11:31).

Rava se razlikovala od svojih sunarodnika. Sigurno je razmišljala o vestima koje je tokom godina čula o Izraelu i njihovom Bogu, Jehovi. On je zaista bio potpuno drugačiji od hananskih bogova! Bio je to Bog koji nije ugnjetavao svoj narod, već se borio za njega. Nije ih degradirao sramotnim običajima, već je od njih očekivao da se drže visokih moralnih merila. Pored toga, žene su za njega bile dragocene. Nije se smelo trgovati njima radi seksualnog iskorišćavanja, niti su smele biti primorane na ogavne religiozne običaje. Kada je Rava čula da su Izraelci ulogoreni s druge strane Jordana i da se spremaju za napad, sigurno se strašno uplašila za svoj narod. Međutim, da li je Jehova zapazio nešto dobro u Ravi i da li će učiniti nešto za nju?

Danas ima mnogo onih poput Rave. Oni osećaju da su u zamci, zarobljeni načinom života koji ih lišava dostojanstva i sreće. Čini im se da su neprimetni i ništavni. Ravin primer nam pruža utehu i podseća nas da za Boga niko nije neprimetan. Bez obzira na to koliko lošu sliku imamo o sebi, on „nije daleko ni od koga od nas“ (Dela apostolska 17:27). On je blizu svih koji pokazuju veru u njega i rado im pruža nadu. Da li je Rava imala veru?

PRIMILA JE UHODE

Jednog dana, pre nego što su Izraelci počeli da obilaze Jerihon, dva nepoznata čoveka pojavila su se pred Ravinim vratima. Nadali su se da će proći nezapaženo, ali u tom gradu punom napetosti mnogi su budno motrili ne bi li spazili izraelske uhode. Oštroumna Rava je možda  odmah pretpostavila ko stoji pred njom jer joj je bilo neobično što ova dva nepoznata muškarca ne traže nju, već samo smeštaj.

Ta dva stranca su u stvari bili uhode iz izraelskog logora. Njihov vođa, Isus Navin, poslao ih je da izvide koje su prednosti i slabosti Jerihona. Bio je to prvi hananski grad koji su Izraelci nameravali da napadnu, a verovatno i najjači. Isus Navin je želeo da zna s čim će se suočiti njegova vojska. Nema sumnje da uhode nisu slučajno izabrale Ravinu kuću. Od svih mesta u gradu, stranci bi najmanje upadali u oči upravo u kući jedne bludnice. A možda su se i nadali da će čuti neku korisnu informaciju iz usputnih razgovora.

Biblija kaže da je Rava „gostoljubivo primila uhode“ i uvela ih u svoju kuću (Jakovljeva 2:25). Ako i nije bila sigurna ko su oni i zašto su došli, dozvolila im je da ostanu. Možda je pretpostavljala da su to Izraelci i da će još nešto saznati o njihovom Bogu, Jehovi.

Ali iznenada dolaze kraljevi glasnici! Pročulo se da su izraelske uhode došle u Ravinu kuću. Šta će Rava učiniti? Ako zaštiti ova dva stranca, da li će sebe i ceo svoj dom izložiti opasnosti? Zar im svima ne preti smrtna kazna ako pruže utočište takvim neprijateljima? Međutim, Rava je sada bila sigurna ko su ta dva čoveka. Ako je već ranije zaključila da je Jehova daleko bolji Bog od njenih bogova, možda je sada videla priliku da stane na njegovu stranu.

Nije imala vremena da mnogo razmišlja. Ali bila je domišljata i brzo se snašla. Sakrila je uhode ispod stabljika lana koje su se sušile na ravnom krovu njene kuće. Zatim je glasnicima odgovorila: „Tačno je da su ti ljudi bili kod mene, ali ja nisam znala odakle su. Otišli su u sumrak kad se zatvaraju gradska vrata. Ne znam kuda su pošli. Idite brzo za njima, jer ih još možete stići“ (Isus Navin 2:4, 5). Zamislite Ravu kako gleda lice tih kraljevih izaslanika. Toliko je uplašena da se možda pita mogu li čuti kako joj srce lupa.

Rava je sakrila Jehovine sluge ispod stabljika lana i time rizikovala svoj život

Ravin plan je uspeo! Kraljevi ljudi su požurili prema prelazima preko Jordana (Isus Navin 2:7). Sigurno je odahnula! Uspela je da se reši tih ubica koji nisu imali pravo da znaju istinu i tako sačuvala život slugama istinitog Boga, Jehove.

Brzo se vratila na krov i ispričala uhodama šta je uradila. Takođe im je otkrila nešto važno: Njen narod je nasmrt preplašen. To je bila vest  koja je sigurno obradovala uhode. Zli Hananci se plaše moćnog izraelskog Boga, Jehove. Rava im je zatim rekla nešto što ima veliko značenje i za nas: „Jehova, vaš Bog, Bog [je] gore na nebesima i dole na zemlji“ (Isus Navin 2:11). Ono što je slušala o Jehovi bilo je dovoljno da zaključi da je izraelski Bog dostojan njenog poverenja. Pokazala je veru u njega.

Ona nije dovodila u pitanje da li će Jehova dati pobedu svom narodu. Zato je preklinjala za milost — za svoj život i život svojih ukućana. Uhode su joj obećale da će ih poštedeti, pod uslovom da nikome ne kaže za njihovu tajnu i da okači skerletnu uzicu na svoj prozor kako bi vojnici zaobišli njihovu kuću (Isus Navin 2:12-14, 18).

Od Rave možemo naučiti nešto veoma važno, što stoji i u samoj Bibliji: „Vera se stiče slušanjem poruke“ (Rimljanima 10:17). Ono što je slušala o moći i pravdi Jehove Boga pomoglo joj je da izgradi veru i da se pouzda u njega. Mi danas znamo mnogo više o Jehovi. Da li ćemo se potruditi da ga bolje upoznamo i da izgradimo veru u njega na temelju onoga što saznajemo iz njegove Reči, Biblije?

PAD MOĆNOG UTVRÐENJA

Uhode su poslušale Ravin savet i spustile se pomoću užeta kroz njen prozor. Zatim su nestali u planinama severno od Jerihona. U tim strmim planinama sigurno je bilo mnogo pećina u kojima su mogli naći zaklon, sve dok nije bilo bezbedno da se vrate u logor s dobrim vestima.

Rava je pokazala veru u izraelskog Boga

Jehova je čudom zaustavio tok reke Jordan kako bi omogućio Izraelcima da pređu preko suvog korita. Mora da je stanovnike Jerihona podilazila jeza kada su čuli za to (Isus Navin 3:14-17). Ali Ravi je to bio još jedan dokaz više da ne greši što se uzda u Jehovu.

Usledilo je šest napetih dana u kojima su Izraelci obilazili oko Jerihona — i to jedanput na dan. A sada je osvanuo sedmi dan, sasvim drugačiji od prethodnih. Kao što je opisano u uvodu članka, obilazak počinje u zoru. Nakon što vojska jedanput obilazi grad, nastavlja da to čini više puta (Isus Navin 6:15). Šta se to dešava?

Posle sedmog obilaska, vojska se zaustavlja. Zvuk roga iščezava. Vlada muk. Strah u gradu se skoro može opipati. A onda na znak Isusa Navina izraelska vojska počinje da viče na sav glas. Šta stražari na jerihonskim zidinama misle o takvom načinu ratovanja? Samo običan poklič? Ako se i čude tome, to ne traje dugo. Masivne zidine pod njihovim nogama počinju da podrhtavaju, a zatim da se tresu, pucaju i na kraju svom silinom padaju! Međutim, dok se prašina sleže, jedan deo zidina ostaje netaknut. To je Ravina kuća koja nepomično stoji kao usamljeni svedok snažne vere te žene. Kako li se samo oseća kada shvata da ju je Jehova zaštitio! * Svi njeni ukućani su takođe spaseni! (Isus Navin 6:10, 16, 20, 21).

Jehovin narod je sigurno cenio veru koju je pokazala Rava. Kada su videli da se samo jedna kuća izdiže u ruševinama, poput nekog usamljenog drveta, znali su da je Jehova uz tu ženu. Ona i njen dom su izbegli uništenje koje je došlo na zle stanovnike tog grada. Nakon bitke, Ravi je bilo dozvoljeno da se nastani u blizini izraelskog logora. Kasnije je i ona postala deo jevrejskog naroda. Udala se za čoveka po imenu Salmon. Njihov sin, Voz, izrastao je u čoveka snažne vere i oženio se Rutom iz Moava * (Ruta 4:13, 22). U njihovoj porodici rodio se kralj David, a kasnije i sam Mesija, Isus Hrist (Isus Navin 6:22-25; Matej 1:5, 6, 16).

Priča o Ravi pokazuje da Jehovi niko od nas nije beznačajan. On sve vidi, čita srca i veoma je srećan kada u nekoj osobi pronađe mrvicu vere koja može postati velika poput Ravine. Njena vera ju je podstakla na dela. Biblija kaže da je ona zbog svojih dela bila „proglašena pravednom“ (Jakovljeva 2:25). Zato i mi oponašajmo njen primer vere i pokažimo da smo mudri.

^ odl. 27 Vredno je pažnje da je Jehova uvažio ono što su se uhode dogovorile s Ravom.

^ odl. 28 Više detalja o Ruti i Vozu može se naći u člancima „Primeri vere“, u izdanjima Stražarske kule od 1. jula i 1. oktobra 2012.