Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  septembar 2013.

Da li jezici potiču iz Vavilonske kule?

Da li jezici potiču iz Vavilonske kule?

„Tako ih je Jehova odande rasejao po celoj zemlji, i kasnije su prestali da zidaju grad. Zato je taj grad nazvan Vavel, jer je tamo Jehova napravio pometnju u jeziku kojim se govorilo na celoj zemlji.“ (Postanak 11:8, 9)

DA LI se ovo o čemu Biblija govori zaista desilo? Da li su ljudi odjednom počeli da govore različitim jezicima? Neki se rugaju biblijskom gledištu o tome kako su nastali ljudski jezici i kako su se proširili po zemlji. Jedan kritičar tvrdi: „Mit o Vavilonskoj kuli je nesumnjivo jedna od najapsurdnijih priča koje su ikad ispričane.“ Čak je i jedan jevrejski rabin za nju rekao da je „neuki pokušaj da se objasni poreklo naroda“.

Zašto neki ne prihvataju biblijsko objašnjenje? Jednostavno rečeno, zato što se kosi sa izvesnim teorijama o poreklu jezik. Na primer, neki lingvisti smatraju da se jezičke grupe nisu pojavile odjednom, već da su se postepeno razvijale iz jednog zajedničkog prajezika. Drugi smatraju da je nekoliko prajezika nastalo nezavisno, tako što su se neartikulisani zvuci razvili u kompleksne govore. Ove i druge oprečne teorije navele su mnoge da se slože sa profesorom Fičom, koji je u svojoj knjizi The Evolution of Language napisao: „Još uvek nemamo uverljive odgovore.“

Šta su arheolozi i drugi stručnjaci otkrili o poreklu i razvoju jezika? Da li njihova otkrića potvrđuju neku od navedenih teorija ili podupiru ono što stoji u Bibliji? Osmotrimo najpre šta Biblija govori o nastanku jezika.

GDE I KADA?

Biblija govori da je „u zemlji Senar“, koja je kasnije nazvana Vavilonija, došlo do pometnje u jeziku, zbog čega se ljudi više nisu mogli razumeti. Nakon toga su se rasejali širom sveta (Postanak 11:2). Kada se to desilo? Biblija kaže da se „zemlja [„čovečanstvo“, fusnota] podelila“ u  vreme Faleka, koji je živeo oko 250 godina pre Avrahama. Dakle, može se zaključiti da se ono što se desilo u Vavilonskoj kuli odigralo pre oko 4 200 godina (Postanak 10:25; 11:18-26).

U nekim naučnim krugovima vlada mišljenje da su se jezici razvili iz jednog prvobitnog, to jest matičnog jezika, za koji se veruje da je bio u upotrebi pre skoro 100 000 godina. * Drugi smatraju da su današnji jezici nastali iz nekoliko prajezika koji su se govorili pre oko najmanje 6 000 godina. Ali kako lingvisti ulaze u trag jezicima koji su iščezli? „To uopšte nije jednostavno“, navodi se u časopisu Economist. „Za razliku od biologa, lingvisti nemaju fosile koji će ih voditi kroz prošlost.“ Za jednog od njih se kaže da je svoje gledište o nastanku jezika formirao koristeći metod nalik na „matematičku jednačinu s previše nepoznatih“.

Međutim, „lingvistički fosili“ ipak postoje. O kakvim fosilima je reč i šta oni otkrivaju o poreklu jezika? U jednoj enciklopediji stoji: „Najraniji zapisi, jedini lingvistički fosili do kojih se može doći, nisu stariji od 4 000 do 5 000 godina“ (The New Encyclopædia Britannica). Gde su arheolozi otkrili te „lingvističke fosile“? U donjoj Mesopotamiji — na području gde se nalazio drevni Senar. * Dakle, dostupni opipljivi dokazi su u skladu sa činjenicama iznesenim u Bibliji.

RAZLIČITI JEZICI, RAZLIČITO RAZMIŠLJANJE

U Bibliji stoji da je Bog u Vavelu ’napravio pometnju u jeziku tako da ne razumeju jedan drugoga‘ (Postanak 11:7). Zbog toga su graditelji „prestali da zidaju grad“ i rasejali se „po celoj zemlji“ (Postanak 11:8, 9). Prema tome, u Bibliji se ne kaže da su se svi savremeni jezici razvili od jednog prajezika. Umesto toga, u njoj se opisuje iznenadno pojavljivanje nekoliko očigledno potpuno razvijenih, novih jezika. Svi oni su mogli preneti različita osećanja i razmišljanja i bili su drugačiji jedan od drugog, tako da je postojala jasna granica među njima.

Glinena pločica sa klinastim pismom iz Mesopotamije; treći milenijum pre n. e.

Šta reći o današnjim jezičkim grupama? Da li među njima postoje nepremostive razlike? Kognitivni naučnik Lera Borodicki kaže: „Dok dublje istražuju svetske jezike (kojih ima oko 7 000, a samo je delić analiziran), lingvisti nailaze na bezbrojne razlike o kojima nisu ni sanjali.“ Dakle, iako jezici i dijalekti iz jedne porodice mogu biti veoma slični, kao što je to slučaj kod kantonskog i haka u južnoj Kini, oni se ipak suštinski razlikuju od jezika iz druge porodice, na primer srpskog i hrvatskog, koji pripadaju slovenskim jezicima.

Jezici utiču na način na koji ljudi razmišljaju i na to kako vide svet oko sebe.  Na primer, na jednom jeziku osoba će reći: „Imaš bubu na desnoj ruci.“ Ali na drugom jeziku će to zvučati: „Buba ti je na jugozapadnoj ruci.“ Takve razlike bi u najmanju ruku bile zbunjujuće. Nije ni čudo što graditelji Vavela nisu mogli da nastave s gradnjom.

NEARTIKULISANI ZVUCI ILI SLOŽEN GOVOR?

Kako je izgledao prvobitni jezik? Biblija govori o tome da je prvi čovek Adam stvarao nove reči kada je davao imena životinjama (Postanak 2:20). Takođe je sastavljao poeziju da bi izrazio osećanja prema svojoj ženi, a njegova žena je jasno iznela šta je Bog zapovedio i koje su posledice neposlušnosti (Postanak 2:23; 3:1-3). Zato možemo reći da je prvi jezik bio potpuno razvijen i da je omogućavao ljudima da ispolje kreativnost u izražavanju.

Nastanak različitih jezika u Vavelu sprečio je ljude da udruže svoje intelektualne i fizičke snage. Međutim, ti novi jezici, kao i njihov prvobitni jezik, bili su složeni. Za nekoliko vekova, nastali su prometni gradovi, moćne vojske i razvila se međunarodna trgovina (Postanak 13:12; 14:1-11; 37:25). Da li bi takav napredak bio moguć da nije bilo bogatog rečnika i utvrđene gramatike? Dakle, prema Bibliji, prvobitni ljudski govor i jezici koji su nastali u Vavelu nisu bili primitivni krici i groktanje, već složeni jezici.

Savremena istraživanja podupiru tu činjenicu. Kembrička enciklopedija jezika navodi: „Svaka do sada istražena kultura, bez obzira na stepen ’primitivnosti‘ u civilizacijskom smislu, ima potpuno razvijen jezik, koji se u pogledu složenosti može meriti s jezicima takozvanih ’civilizovanih‘ naroda.“ Slično navodi i profesor sa Harvarda, Stiven Pinker, u svojoj knjizi The Language Instinct: „Ne postoji nešto kao ’pećinski‘ jezik.“

BUDUĆNOST JEZIKA

Nakon osmatranja starosti lingvističkih „fosila“ i mesta gde su pronađeni, zatim nepremostivih razlika među jezičkim grupama, kao i složenosti drevnih jezika, koji se zaključak nameće? Mnogi se slažu da ono što Biblija govori da se desilo u Vavelu ima pečat verodostojnosti.

Biblija govori da je Jehova Bog u Vavelu napravio pometnju u jeziku zato što su se ljudi pobunili protiv njega (Postanak 11:4-7). Međutim, on je obećao da će „narodima dati čist jezik, da bi svi prizivali Jehovino ime i služili mu rame uz rame“ (Sofonija 3:9). Taj „čist jezik“, to jest istina iz njegove Reči, danas okuplja ljude širom sveta. Sasvim je logično zaključiti da će Bog u budućnosti ujediniti ljude tako što će im dati jedan jezik i time učiniti upravo suprotno od onoga što se desilo u Vavelu.

^ odl. 8 Teorije o jeziku često polaze od pretpostavke da su ljudi evoluirali od čovekolikih majmuna. Više informacija o tome da li je čovek nastao evolucijom može se naći u brošuri Poreklo života — pet pitanja koja zaslužuju odgovor, strane 27-29; izdali Jehovini svedoci.

^ odl. 9 U blizini Senara, arheolozi su iskopali nekoliko kula nalik piramidama sa stepeništem. U Bibliji stoji da graditelji Vavilonske kule nisu koristili kamen već cigle, i da su kao malter koristili zemljanu smolu (Postanak 11:3, 4). U pomenutoj enciklopediji stoji da se u Mesopotamiji kamen „retko mogao naći, ako ga je uopšte i bilo“ (The New Encyclopædia Britannica). S druge strane, zemljane smole je bilo u izobilju.