Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  jun 2013.

Vekovima skriveno blago

Vekovima skriveno blago

Profesor ne može da veruje svojim očima. Po ko zna koji put pomno gleda rukopis koji stoji pred njim. Kaligrafska slova i gramatika ovog drevnog teksta uveravaju ga da su to fragmenti najstarijeg poznatog gruzijskog prevoda Svetog pisma!

OVO blago je otkriveno krajem decembra 1922, dok je gruzijski akademik Ivane Javahišvili istraživao razvoj gruzijskog alfabetskog pisma. Našao je primerak Jerusalimskog Talmuda. Ispitujući ovo delo, ispod hebrejskog teksta je video delimično izbrisane gruzijske reči. *

Zapis „skriven“ ispod Talmuda bio je prepis jednog dela biblijske knjige proroka Jeremije i datiran je na peti vek. Pre ovog otkrića, najstariji poznati biblijski manuskript na gruzijskom bio je iz devetog veka. Uskoro su pronađeni i delovi drugih biblijskih knjiga koji potiču iz petog veka ili ranije. Zamislite da ste otkrili biblijski tekst koji je nastao samo nekoliko stotina godina nakon vremena Isusa i apostola!

Ko je preveo taj tekst? Da li je to bila jedna osoba ili više predanih prevodilaca? Do sada nisu pronađeni istorijski dokazi koji bi nam pružili odgovore. U svakom slučaju, očigledno je da je Sveto pismo, ili barem neki njegovi delovi, bilo prevedeno na gruzijski već u četvrtom veku. Božja Reč je još od tada dostupna gruzijskom narodu na maternjem jeziku.

Koliko su Gruzini bili upoznati sa Svetim pismom može se naslutiti iz knjige Mučeništvo svete Šušanike, koja je po svemu sudeći napisana krajem petog veka. Pričajući tužnu priču o ovoj kraljici, pisac navodi delove Psalama, jevanđelja i drugih delova Svetog pisma, ili pak aludira na njih. On piše da je Šušanikin muž Vasken, knez gruzijskog kraljevstva Kartli, u želji da se dodvori persijskim vladarima napustio „hrišćanstvo“, prihvatio persijski zoroastrizam i zahtevao od svoje supruge da učini to isto. Prema ovoj knjizi, ona nije želela da se odrekne svojih verovanja a u poslednjim danima života utehu je nalazila u rečima iz Svetog pisma.

 Od petog veka naovamo, prevođenje i prepisivanje Svetog pisma nikada nije prestalo. Brojni biblijski manuskripti na gruzijskom svedoče o napornom radu predanih prepisivača i prevodilaca. Hajde da saznamo više detalja o prevođenju i štampanju Svetog pisma u ovoj zemlji i tako dobijemo potpuniju sliku o tom izvanrednom poduhvatu.

PREVOÐENJE SVETOG PISMA CVETA

„Ja, Giorgi, skromni monah, preveo sam ovu knjigu Psalama sa novog grčkog na gruzijski s velikim trudom i marljivošću.“ To su reči gruzijskog monaha iz XI veka, Giorgija Mtacmindelija. Zašto je bilo potrebno prevoditi Sveto pismo kada je gruzijski prevod već postojao nekoliko stotina godina?

Do XI veka opstalo je vrlo malo rukopisa gruzijske Biblije, a neki njeni delovi su potpuno nestali. Takođe, jezik se donekle izmenio tako da je čitaocima bilo teško da razumeju tekst ranijih prepisa. Iako su mnogi prevodioci ulagali trud kako bi Biblija ponovo bila u upotrebi, Giorgijeva uloga je bila najznačajnija. On je postojeće gruzijske prevode upoređivao sa grčkim tekstom i prevodio delove koji su nedostajali, pa čak i čitave biblijske knjige. Tokom dana je obavljao svoje dužnosti kao poglavar manastira. Uveče je prevodio Sveto pismo.

Giorgijev savremenik Efrem Mcire svojim radom je otišao korak dalje od njega. On je definisao čime je neophodno da se prevodilac vodi u prevođenju. Izdvojio je važna načela kao što su prevođenje sa izvornih jezika kad god je to moguće i tesno držanje izvornog teksta ali bez žrtvovanja prirodnosti. Takođe je uveo upotrebu fusnota i unakrsnih referenci u gruzijske prevode. Efrem je iznova preveo mnoge biblijske knjige. Giorgijevim i Efremovim radom položen je dobar temelj za budući prevodilački rad.

Tokom narednog veka, uopšte uzev izdavaštvo je cvetalo u Gruziji. Osnovane su akademije u mestima Gelati i Ikalto. Većina izučavalaca smatra da je takozvana Biblija iz Gelatija, koja se čuva u Gruziji u Nacionalnom centru za manuskripte, potpuno novi prevod Biblije na kom su radili stručnjaci iz Gelatija i Ikalta.

Kako je prevođenje Biblije uticalo na narod Gruzije? U XII veku je gruzijski pesnik Šota Rustaveli napisao delo Vitez u tigrovoj koži, koje je i posle više vekova ostalo toliko značajno da se naziva drugom gruzijskom Biblijom. Savremeni gruzijski filolog K. Kekelidze zapaža da, bilo da je pesnik citirao iz Biblije ili ne, „neka njegova gledišta su u stvari preslikani biblijski odlomci“. Iako  je prilično idealistična, ova pesma se dosta bavi temama kao što su pravo prijateljstvo, velikodušnost, poštovanje prema ženama i nesebična ljubav prema strancima. Ove i druge vrednosti koje se ističu u Svetom pismu generacijama su uticale na razmišljanje gruzijskog naroda i do danas se smatraju tradicionalnim moralnim vrednostima.

UTICAJ PRESTOLA NA ŠTAMPANJE SVETOG PISMA

Krajem XVII veka, gruzijska kraljevska porodica se zalagala za štampanje Svetog pisma. S tim ciljem je kralj Vahtang VI izgradio štampariju u prestonici, Tbilisiju. Međutim, biblijski tekst nije bio spreman za štampanje. U nekom smislu, Sveto pismo na gruzijskom ponovo je bilo sakriveno. Od nekih njegovih delova ostali su samo nepotpuni rukopisi na zastarelom jeziku. Revizija i rekonstrukcija biblijskog teksta poverena je priznatom lingvisti po imenu Sulhan-Saba Orbelijani.

Orbelijani je ovom zadatku pristupio veoma savesno. Budući da je znao nekoliko jezika među kojima su bili i grčki i latinski, mogao je da istražuje i druge izvore pored postojećih gruzijskih rukopisa. Međutim, njegov otvoren um nije bio po volji Gruzijskoj pravoslavnoj crkvi. Sveštenstvo ga je optužilo za izdaju crkve i uspelo da ubedi kralja da onemogući njegov daljnji rad. Prema izvesnim gruzijskim izvorima, sveštenstvo je na crkvenom saboru primoralo Orbelijanija da spali Bibliju na kojoj je radio godinama.

Vredi zapaziti da jedan primerak rukopisa Mcheta, poznatog i kao Sabina Biblija, koji je opstao do danas, sadrži Orbelijanijeve lične beleške. Međutim, neki misle da to nije Biblija protiv koje se sveštenstvo borilo. Samo se za materijal iz dodatka sa sigurnošću može reći da je Orbelijanijevo delo.

I pored mnogih izazova, određeni članovi kraljevske porodice nisu prestali da se zalažu za štampanje Svetog pisma. Njegovi delovi su objavljivani od 1705. do 1711. Zahvaljujući gruzijskim knezovima Bakariju i Vahuštiju, celokupno Sveto pismo je ugledalo svetlost dana 1743. Više se nije moglo sakriti.

^ odl. 3 U drevno doba, materijal na kome se pisalo nije bio lako dostupan i jeftin. Zato je bilo uobičajeno da se sastruže stari tekst kako bi se na istom materijalu ispisao novi. Takav rukopis naziva se palimpsest, od grčke reči koja znači „ponovo izbrisan“.