Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  april 2013.

 PRIMERI VERE

On je „hodio sa istinitim Bogom“

On je „hodio sa istinitim Bogom“

NOJE ispravlja leđa i proteže umorne ruke. Možemo ga zamisliti kako sedi na velikoj gredi i pravi kratak predah od posla. Posmatra ogroman drveni kostur arke dok se vazduhom širi oštar miris vruće smole i razležu se zvuci alata za obradu drveta. S tog mesta, on vidi svoje sinove kako vredno rade na različitim delovima drvene konstrukcije. Već decenijama mu u ovom velikom poduhvatu pomažu njegovi sinovi i snahe, kao i njegova draga supruga. Mnogo toga je iza njih, ali mnogo toga ih tek čeka.

Ljudi oko njih misle da su oni poludeli. Što više arka poprima oblik, sve se više smeju na samu pomisao o potopu koji će zahvatiti čitavu zemlju. Nevolja na koju ih Noje upozorava izgleda neverovatno, čak i smešno. Ne mogu da veruju da bi iko na nešto tako besmisleno traćio svoj život, pa i život članova porodice. Međutim, Jehova Bog svog slugu Noja gleda sasvim drugačije.

U Božjoj Reči piše: „Noje je hodio sa istinitim Bogom“ (Postanak 6:9). Šta to znači? To ne znači da je Bog hodao zemljom niti da je Noje na neki način dospeo na nebo. Noje je bio toliko poslušan Jehovi Bogu i toliko ga je voleo da se može reći da su stvarno bili prijatelji. Hiljadama godina kasnije u Bibliji je o Noju zapisano sledeće: „[Svojom] verom je osudio svet“ (Jevrejima 11:7). U kom smislu? Šta mi danas možemo naučiti iz njegovog primera vere?

BESPREKORAN ČOVEK U IZOPAČENOM SVETU

Noje je odrastao u svetu koji je vrtoglavom brzinom ponirao sve dublje u zlo. Svet je bio iskvaren još u danima njegovog pradede Enoha, takođe pravednog čoveka koji je hodio s Bogom. Enoh je prorekao da će Bog suditi bezbožnicima tog vremena. Sada je, u Nojevo vreme, moral na još nižim granama. Štaviše, zemlja se toliko napunila nasiljem da je Jehova smatrao da se potpuno iskvarila (Postanak 5:22; 6:11; Judina 14, 15). Šta je doprinelo tako strašnom stanju?

Tragični događaji su se odvijali među Božjim duhovnim sinovima, anđelima. Jedan od njih se već pobunio protiv Jehove. Time što je oklevetao Boga i naveo Adama i Evu na greh, on je postao Satana Ðavo. Zatim su u Nojevim danima i drugi anđeli počeli da se bune protiv Jehovine pravedne vlasti. Napustili su svoj položaj na nebu, došli na zemlju, uzeli ljudska tela i ženili se lepim ženama. Ti ponosni, sebični i buntovni anđeli pogubno su uticali na ljude (Postanak 3:1-5; 6:1, 2; Judina 6, 7).

Nadalje, iz neprirodnih veza između materijalizovanih anđela i žena rađalo se neprirodno potomstvo. Biblija te snažne divove naziva „nefilimi“, što doslovno znači „obarači“ — oni koji obaraju druge. Ovi zlobni nasilnici doprineli su širenju bezbožnosti i okrutnosti. Nije čudo što je Stvoritelj smatrao da „čovek čini veliko zlo na zemlji i da je svaka misao njegovog srca uvek usmerena ka zlu“. Jehova je  odlučio da uništi taj zli svet za 120 godina (Postanak 6:3-5).

Noje i njegova žena su štitili decu od loših uticaja

Sigurno je bilo teško podizati porodicu u takvom svetu. Pa ipak, Noje je imao uspeha. Imao je podršku svoje žene. Nakon što je napunio 500 godina, dobili su tri sina — Sima, Hama i Jafeta. * Njih dvoje su zajedno štitili dečake od loših uticaja kojima su bili izloženi. Dečaci se obično dive i zavide snažnim ljudima. Nefilimi su bili upravo takvi — „silni ljudi, ljudi na glasu“. Noje i njegova žena nisu mogli sakriti od dece svaku vest o podvizima ovih nasilnika, ali mogli su da ih pouče divnoj istini o Jehovi, Bogu koji mrzi zlo. Trebalo je da objasne sinovima da njega boli to što su ljudi nasilni i buntovni (Postanak 6:6).

Današnji roditelji dobro razumeju s čime su se suočavali Noje i njegova žena. I naš svet je zatrovan nasiljem i buntovnim duhom. Čak je i zabava namenjena deci prožeta time. Mudri roditelji daju sve od sebe da zaštite decu od takvih uticaja time što ih poučavaju o Jehovi, Bogu mira koji će jednog dana okončati nasilje (Psalam 11:5; 37:10, 11). Noje i njegova žena su primer toga da je moguće izvesti decu na pravi put. Njihovi sinovi su izrasli u dobre ljude i oženili se ženama koje su isto tako stavljale Jehovu, pravog Boga, na prvo mesto u životu.

„NAPRAVI SEBI ARKU“

Jednog dana se Nojev život iz korena menja. Jehova mu se obraća i govori o svojoj nameri da uništi tadašnji svet. Svom voljenom sluzi Jehova zapoveda: „Napravi sebi arku od drveta koje sadrži smolu“ (Postanak 6:14).

Arka nije bila brod, kao što neki misle. Nije imala pramac, krmu ni kormilo, niti je bila zaobljena ili zakrivljena. U osnovi, to je bio veliki kovčeg ili kutija. Jehova je dao Noju tačne dimenzije arke, neke detalje o njenoj konstrukciji i uputstvo da je spolja i iznutra premaže smolom. On takođe govori Noju zašto to traži od njega: „Ja ću pustiti vode potopa na zemlju [...] Izginuće sve što je na zemlji.“ Zatim mu daje sledeću smernicu: „Uđi u arku, i s tobom tvoji sinovi i tvoja žena i žene tvojih sinova.“ Trebalo je takođe da unese po nekoliko od svih vrsta životinja. Potop će preživeti samo oni koji se budu našli u arci (Postanak 6:17-20).

Pred Nojem je bio izuzetno težak zadatak. Trebalo je da arka bude ogromna — duga 133 metra, široka 22 i visoka 13. Bila je mnogo veća od savremenih prekomorskih drvenih brodova. Da li je Noje ustuknuo pred tim zadatkom, žalio se na poteškoće ili preskočio neke detalje u želji da olakša posao? Biblija odgovara: „Noje je učinio sve onako kako mu je Bog zapovedio. Učinio je upravo tako“ (Postanak 6:22).

Posao je trajao decenijama, možda 40 ili 50 godina. Trebalo je obarati drveće i dovlačiti debla, a zatim tesati, oblikovati  i sastavljati grede. Arka je imala tri nivoa, to jest palube, više pregrada i vrata sa strane. Po svemu sudeći, pri vrhu su se nalazili prozori, a krov je bio malo izdignut na sredini, s blagim nagibom da bi se voda slivala (Postanak 6:14-16).

Kako godine prolaze i arka polako dobija oblik, Noju je sigurno drago što ima podršku porodice. Njemu je poveren još jedan zadatak koji nosi čak i više izazova nego gradnja arke. U Svetom pismu Noje je opisan kao ’propovednik pravednosti‘ (2. Petrova 2:5). On hrabro predvodi u upozoravanju zlih i bezbožnih ljudi na uništenje koje ih čeka. Kako oni reaguju? Isus Hrist je kasnije govorio o tom vremenu i rekao da „nisu obraćali pažnju“. Objasnio je da su bili toliko zaokupljeni svakodnevnim stvarima, kao što su jelo, piće i stupanje u brak, da nisu obraćali pažnju na Nojeve reči (Matej 24:37-39). Sigurno su mnogi ismevali njega i njegovu porodicu. Neki su mu možda pretili i bili nasilni.

Iako su videli da Noje ima Božji blagoslov, ljudi su mu se rugali i ignorisali njegovu poruku

Pa ipak, Noje i njegova porodica nisu odustajali. Oni su verno istrajavali u svetu koji je bio rešen da izgradnju arke, njihov glavni cilj u životu, predstavi kao nešto beznačajno, uzaludno i suludo. Danas porodice koje služe Bogu mogu mnogo naučiti od Noja i njegove porodice. Mi živimo u vremenu koje Biblija naziva „poslednjim danima“ ovog sveta (2. Timoteju 3:1). Isus je rekao da će naše vreme biti baš kao vreme u kom je Noje gradio arku. Hrišćani koji danas nose poruku o Božjem Kraljevstvu treba da se sete Noja kada nailaze na ravnodušnost, ismevanje ili čak progonstvo. Oni nisu prvi kojima se to događa.

„UÐITE U ARKU“

Decenije prolaze i arka dobija svoj konačni oblik. Noja samo nekoliko godina deli od punih 600 godina kada mu smrt odnosi drage osobe. Najpre je umro njegov otac Lameh. * Pet godina kasnije, u 969. godini umro je i Lamehov otac Metuzalem, čovek koji je prema biblijskom zapisu najduže živeo (Postanak 5:27). I Metuzalemov i Lamehov život se preklapao sa životom prvog čoveka, Adama.

Kada je napunio 600 godina, patrijarh Noje dobija još jednu poruku od Jehove Boga: „Uđite u arku, ti i ceo tvoj dom.“ Bog takođe govori Noju da uvede u arku sve vrste životinja — po sedmoro od čistih koje su se mogle prineti na žrtvu, a od ostalih po dvoje, mužjaka i ženku (Postanak 7:1-3).

Zamislite taj nezaboravan prizor. Sa svih strana sliva se na stotine stvorenja — neka hodaju, dok druga lete, gmižu, gegaju se ili tromo koračaju. To je nepregledno mnoštvo živih duša najrazličitijih veličina, oblika i naravi. Ne treba da mislimo da je siroti Noje morao da tera, juri ili pokušava da privoli sve te divlje životinje da uđu u zatvoren prostor. U zapisu stoji da su jednostavno ’ušli k Noju u arku‘ (Postanak 7:9).

Neko bi mogao prigovoriti: ’Da li je to uopšte moguće? Kako su sve te životinje zajedno mogle mirno živeti u zatvorenom prostoru?‘ Vredi razmisliti o sledećem: Da li je zaista van domašaja Stvoritelja svemira da kontroliše životinje koje je stvorio? Zar ne može da ih pripitomi ako je to potrebno? Na kraju krajeva, Jehova je  razdvojio Crveno more i na neko vreme zaustavio sunce. Zašto onda ne bi mogao da učini sve ono što je zapisano u vezi s Potopom?

Bog je svakako mogao da odluči da spase životinje na neki drugi način. Međutim, on je mudro izabrao način koji nas podseća na to da je od samog početka brigu o svim živim bićima na zemlji poverio ljudima (Postanak 1:28). Mnogi roditelji danas koriste priču o Noju da pouče decu tome koliko Jehova voli ljude i životinje koje je stvorio.

Jehova govori Noju da će Potop doći za nedelju dana. Sigurno cela porodica ima pune ruke posla. Zamislite koliko je truda potrebno da bi se sve životinje smestile i da bi se uredno složila njihova hrana. Takođe treba dopremiti stvari svih članova porodice. Verovatno Nojeva žena i snahe daju sve od sebe da od arke naprave svoj novi dom.

Kako na sve to reaguju drugi ljudi? Još uvek ’ne obraćaju pažnju‘, iako svojim očima vide da Noje ima Jehovin blagoslov u svemu što radi. Sigurno su videli kako životinje poslušno ulaze u arku. Međutim, njihova ravnodušnost ne treba da nas iznenadi. Danas ljudi ne obraćaju pažnju na brojne dokaze koji potvrđuju da živimo u poslednjim danima ovog sveta. I kao što je apostol Petar prorekao, pojavili su se rugači koji ismevaju one koji ozbiljno shvataju Božje upozorenje (2. Petrova 3:3-6). Isto tako su ljudi ismevali Noja i njegovu porodicu.

Kada prestaje to ismevanje? U zapisu stoji da je „Jehova zatvorio vrata“ arke kada je Noje uveo svoju porodicu i životinje. Nema sumnje da je to ućutkalo sve rugače koji su se zatekli u blizini. A ako to nije, kiša sigurno jeste — i to već s prvim kapima! Padala je, i padala, i padala, sve dok nije poplavila celu zemlju, baš kao što je Jehova i rekao (Postanak 7:16-21).

Da li je Jehovi bilo drago što je pogubio te zle ljude? Naravno da nije (Jezekilj 33:11). Naprotiv, pružio im je dovoljno vremena da se promene i čine ono što je ispravno. Da li je to bilo moguće? Nojev život pruža odgovor na to pitanje. Time što je hodio sa svojim Bogom, Jehovom, i slušao ga u svemu, on je pokazao da je bilo moguće preživeti Potop. U tom smislu on je svojom verom osudio svet i doprineo tome da izađe na videlo koliko su ti ljudi bili zli. Njegova vera je spasla i njega i njegovu porodicu. Ako se ugledate na Nojev primer vere, možete učiniti mnogo dobra za svoje najbliže. I vi možete poput Noja hoditi s Jehovom Bogom, to jest biti njegov prijatelj, i to zauvek.

^ odl. 10 Ljudi su na početku istorije živeli mnogo duže nego mi danas. Njihova dugovečnost se po svemu sudeći može pripisati tome što su bili bliži savršenstvu i vitalnosti koje su Adam i Eva imali.

^ odl. 20 Lameh je svom sinu dao ime Noje, što verovatno znači „odmor; uteha“. Tada je izrekao proročanstvo da će Noje ispuniti značenje svog imena time što će čovečanstvu doneti odmor od napornog rada na zemlji koju je Bog prokleo (Postanak 5:28, 29). Lameh nije doživeo ispunjenje tog proročanstva.