Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  februar 2013.

Mojsije — primer poniznosti

Mojsije — primer poniznosti

ŠTA JE PONIZNOST?

Poniznost podrazumeva odsustvo arogancije i ponosa. Ponizna osoba ne gleda na druge s visine. Ona je skromna i svesna da zbog svoje nesavršenosti ima ograničenja.

KAKO JE MOJSIJE POKAZAO PONIZNOST?

Mojsije se nije poneo zbog svog položaja. Kada osoba dobije autoritet, ubrzo postane očigledno koliko je zapravo ponizna. Pisac iz XIX veka, Robert Ingersol, ovako je to opisao: „Skoro svako može da podnese nedaće. Ali ako hoćeš da znaš kakav je neko čovek, daj mu vlast.“ Mojsije je u tom pogledu izvrstan primer poniznosti. Na koji način?

Mojsije je imao veliki autoritet, jer mu je Jehova poverio zadatak da predvodi Izrael. Ipak, nikada nije bio ponosan zbog svog položaja. Na primer, osmotrimo kako je pokazao skromnost kada se suočio sa ozbiljnim pitanjem prava nasledstva (Brojevi 27:1-11). Odluka je bila teška, jer će predstavljati presedan za buduće generacije.

Kako je Mojsije reagovao? Da li je mislio da kao vođa Izraela ima pravo da sam donese odluku? Da li se oslonio na svoje sposobnosti, godine iskustva ili možda na činjenicu da je dobro poznavao Jehovin način razmišljanja?

Ponosan čovek bi verovatno tako postupio. Ali Mojsije nije bio takav. Biblijski zapis nam otkriva da je „Mojsije izneo [...] slučaj pred Jehovu“ (Brojevi 27:5). Zaista zadivljujuće! Premda je nekih 40 godina vodio izraelski narod, nije se oslonio na sebe već na Jehovu. Njegova poniznost tu dolazi do izražaja.

Mojsije nije ljubomorno čuvao autoritet za sebe. Njemu je bilo drago kada je Jehova dozvolio da i drugi Izraelci budu proroci (Brojevi 11:24-29). On je ponizno prihvatio predlog svog tasta da podeli teret posla s drugima (Izlazak 18:13-24). A u svojoj dubokoj starosti, iako još uvek fizički jak, tražio je od Jehove da postavi nekoga za njegovog naslednika. Kada je Jehova izabrao Isusa Navina, Mojsije je pružio iskrenu podršku tom mlađem čoveku, i podstakao je narod da ga sledi u Obećanu zemlju (Brojevi 27:15-18; Ponovljeni zakoni 31:3-6; 34:7). Bez sumnje, za Mojsija je bila čast da predvodi Izraelce u služenju Bogu. Ali on svoj autoritet nije stavljao ispred dobrobiti drugih.

KOJA JE POUKA ZA NAS?

Nikada ne treba da se ponesemo zbog svog autoriteta ili ličnih sposobnosti. Dobro je da zadržimo na umu da Jehova može da nas koristi samo ako naša poniznost uvek nadmašuje naše sposobnosti (1. Samuilova 15:17). Ako smo zaista ponizni, trudićemo se da primenimo mudar savet iz Svetog pisma: „Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati“ (Poslovice 3:5, 6).

Mojsijev primer nam takođe pomaže da ne pridajemo veliku važnost svom položaju i autoritetu.

Da li će nam koristiti to što oponašamo Mojsijev primer poniznosti? Svakako! Ako razvijemo tu osobinu, olakšaćemo život ljudima oko sebe i oni će nas više voleti. Što je još važnije, bićemo draži Jehovi Bogu, koji i sam pokazuje ovu prelepu osobinu (Psalam 18:35). „Bog [se] suprotstavlja oholima, a nezasluženu dobrotu pokazuje poniznima“ (1. Petrova 5:5). Zaista snažni razlozi da oponašamo Mojsijevu poniznost!