Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  februar 2013.

Šta je „Judino jevanđelje“?

Šta je „Judino jevanđelje“?

U APRILU 2006. u mnogim novinama širom sveta osvanula je zapanjujuća vest da je tim stručnjaka objavio sadržaj nedavno otkrivenog drevnog teksta pod nazivom „Judino jevanđelje“. Pomenute su izjave stručnjaka koji tvrde da ovo jevanđelje iz korena menja našu predstavu o Judi, učeniku koji je izdao Isusa. Prema njihovim tvrdnjama, Juda je zapravo junak, apostol koji je najbolje razumeo Isusa i koji ga je na njegov zahtev predao vlastima da ga pogube.

Da li je ovaj tekst autentičan? Ako jeste, da li otkriva do sada nepoznate informacije o istorijskim ličnostima kao što su Juda Iskariotski i Isus Hrist, ili pak o ranim hrišćanima? Da li treba da utiče na naše razumevanje hrišćanstva?

OTKRIĆE „JUDINOG JEVANÐELJA“

Još uvek je nejasno kako je došlo do otkrića ovog jevanđelja. Nisu ga pronašli arheolozi, koji bi potvrdili njegovu autentičnost, već se iznenada pojavilo na tržištu antikviteta krajem 70-ih ili početkom 80-ih godina prošlog veka. Verovatno je otkriveno u Egiptu 1978. u nekoj napuštenoj grobnici, koja se možda nalazila u pećini. Bio je to jedan od četiri teksta u kodeksu (vrsti drevne knjige) pisanom na koptskom, jeziku koji vodi poreklo iz drevnog Egipta.

Nakon što je vekovima opstajao u uslovima suve egipatske klime, kodeks sa kožnim povezom je postao osetljiv i počeo brzo da propada. Nekoliko stručnjaka je imalo priliku da ga vidi 1983, ali cena je bila previsoka i nije prodat. Višegodišnja nemarnost i neadekvatno čuvanje doprineli su još bržem propadanju. Tek 2000. godine kupila ga je jedna žena iz Švajcarske, trgovac antikvitetima. Ona ga je na kraju predala međunarodnom timu stručnjaka kojem je, pod nadležnošću Fondacije za drevnu umetnost „Mecena“ i Društva National Geographic, poveren složen zadatak restauracije i rekonstrukcije. U to vreme su od nekih delova kodeksa ostali tek mali fragmenti. Takođe je trebalo da  tim datira kodeks, kao i da prevede i protumači njegov sadržaj.

Analiza ugljenikom 14 pokazala je da kodeks potiče otprilike iz trećeg ili četvrtog veka nove ere. Međutim, stručnjaci su pretpostavljali da je koptski tekst „Judinog jevanđelja“ u stvari prevod izvornog grčkog teksta koji je nastao mnogo ranije. Kada je to bilo i u kojim okolnostima je nastalo „Judino jevanđelje“?

„JUDINO JEVANÐELJE“ — GNOSTIČKO JEVANÐELJE

Ovo delo se prvi put pominje pod nazivom „Judino jevanđelje“ u spisima Irineja, lionskog biskupa koji je živeo krajem drugog veka nove ere. U svom delu Protiv jeresi, Irinej je za jednu od mnogih grupa s čijim se učenjima nije slagao rekao sledeće: „Oni govore da je izdajnik Juda bio u potpunosti upoznat sa ovim stvarima i da je on, znajući istinu bolje od svih drugih, izvršio misteriozni čin izdaje. Zbog njega su sve stvari, i zemaljske i nebeske, dovedene u zabunu. Stvorili su svojevrsnu izmišljenu istoriju koju su nazvali Judino jevanđelje.“

„To nije jevanđelje pisano u vreme kada je Juda živeo niti je pisac neko ko ga je poznavao“

Irinej je bio predan tome da opovrgne verovanja gnostičkih hrišćana koji su tvrdili da im je otkriveno posebno znanje. Gnosticizam je opšti pojam koji obuhvata mnogobrojne grupe sa svojim razumevanjem i tumačenjem hrišćanske „istine“. Gnostici su zastupali učenja temeljena na svojim spisima, kojih je bilo veoma mnogo u drugom veku nove ere.

U gnostičkim jevanđeljima se često tvrdilo da su istaknuti Isusovi apostoli pogrešno razumeli njegovu poruku i da postoji tajno učenje koje je Isus preneo samo izabranima koji su to mogli razumeti. * Neki gnostici su verovali da je materijalni svet zatvor za ljudsku dušu. Prema tome, „bog stvoritelj“ koji se pominje u hebrejskom delu Svetog pisma zapravo je bio manje važan i suprotstavljao se drugim savršenim bogovima. Onaj ko je imao pravo „znanje“ razumeo je tu „tajnu“ i težio za oslobođenjem od zemaljskog tela.

To je verovanje na kom se zasniva „Judino jevanđelje“. Ono počinje sledećim rečima: „Tajna reč objave o kojoj je Isus govorio sa Judom Iskariotskim tokom osam dana, sve do tri dana pre proslave Pashe.“

Da li je otkriveni kodeks upravo onaj tekst o kom je pisao Irinej, za koji se vekovima mislilo da je izgubljen? Marvin Majer, koji je učestvovao u prvobitnoj analizi i prevođenju kodeksa, kaže da se Irinejev „kratak opis prilično dobro slaže sa koptskim tekstom pod nazivom Judino jevanđelje“.

JUDIN LIK U JEVANÐELJU — DEBATA U NAUČNIM KRUGOVIMA

U „Judinom jevanđelju“, Isus se podsmeva učenicima kada oni pokažu da nemaju pravo znanje. Ali Juda je jedini od 12 apostola koji razume Isusovu pravu prirodu. Zato mu Isus nasamo govori o „tajnama kraljevstva“.

Na tim stručnjaka koji je radio prvu rekonstrukciju teksta mnogo je uticao Irinejev opis ovog jevanđelja. U njihovom prevodu, Isus smatra da je Juda jedini učenik koji bi mogao da razume tajne i „dospe u kraljevstvo“. Ostali apostoli su u zabludi i kasnije biraju zamenu za Judu, ali on postaje „trinaesti duh“. On će „nadmašiti sve [druge učenike]“, jer Isus kaže: „Ti ćeš žrtvovati čoveka koji me zaodeva“ — to jest pomoći će mu da se oslobodi zemaljskog tela.

Pisci bestselera Bart Erman i Elejn Pejdžels, koji su ujedno i poznati stručnjaci  za rano hrišćanstvo i gnosticizam, vrlo brzo su objavili svoju analizu i komentar na „Judino jevanđelje“, ne odstupajući mnogo od prvobitnog prevoda. Međutim, uskoro su drugi stručnjaci, kao što su Ejpril Dekonik i Birger Pirson, izrazili neke sumnje. Tvrdili su da je u želji za medijskom pažnjom Društvo National Geographic požurilo sa objavljivanjem drevnog teksta. Osim toga, zbog potpisanog sporazuma o poverljivosti, pre objavljivanja je preskočen uobičajen akademski postupak detaljne analize i recenzije.

Nijedan stručnjak koji je analizirao tekst ne tvrdi da se tu nalaze tačne istorijske informacije

Radeći nezavisno, dvoje stručnjaka je došlo do istog zaključka da je prvi tim pogrešno preveo neke ključne delove kodeksa. Prema rekonstrukciji teksta koju je napravila Ejpril Dekonik, Isus je nazvao Judu „trinaestim Demonom“, a ne „trinaestim duhom“. * Isus takođe nedvosmisleno kaže Judi da on neće dospeti u „kraljevstvo“. Osim toga, Isus mu nije rekao da će ’premašiti‘ druge učenike već: „Ti ćeš biti gori od svih njih. Ti ćeš žrtvovati čoveka koji me zaodeva.“ Prema njenom mišljenju, „Judino jevanđelje“ je drevna gnostička parodija u kojoj se ismevaju svi apostoli. Konačan zaključak do kog su došli Ejpril Dekonik i Birger Pirson jeste da u „Judinom jevanđelju“ Juda nije junak.

ŠTA UČIMO IZ „JUDINOG JEVANÐELJA“?

Bilo da smatraju da je Juda u ovom jevanđelju prikazan kao junak ili kao demon, nijedan od stručnjaka koji su analizirali tekst ne tvrdi da se tu nalaze tačne istorijske informacije. Bart Erman objašnjava: „To nije jevanđelje koje je pisao Juda, niti se to u njemu tvrdi [...] To nije jevanđelje pisano u vreme kada je Juda živeo niti je pisac neko ko ga je poznavao [...] Zato to nije knjiga u kojoj bismo mogli naći dodatne činjenice o tome šta se zapravo dešavalo u Isusovo vreme.“

„Judino jevanđelje“ je gnostički tekst verovatno iz drugog veka nove ere, koji je izvorno pisan na grčkom. Da li je nedavno otkriveno „Judino jevanđelje“ isti tekst o kojem je pisao Irinej ostaje predmet rasprave među stručnjacima. Ono što je sigurno jeste da jevanđelje pruža važne dokaze o periodu kada je „hrišćanstvo“ postalo iscepkano pojavom raznih sekti i oprečnih doktrina. Ono ne potkopava veru u Sveto pismo već potvrđuje apostolska upozorenja. Jedno od njih je upozorenje apostola Pavla o tome šta će se desiti posle njegove smrti: „Između vas samih dići će se ljudi koji će iznositi iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:29, 30).

^ odl. 11 Ova jevanđelja su obično nazvana po onima koji su navodno bolje razumeli Isusova učenja. Među njima su „Tomino jevanđelje“ i „Jevanđelje po Mariji Magdaleni“, a pronađeno je oko 30 takvih drevnih spisa.

^ odl. 18 Stručnjaci koji su prihvatili gledište da je Juda u ovom tekstu demon — koji je bolje razumeo Isusa od drugih učenika — povezuju to sa tim da su i demoni u biblijskim jevanđeljima tačno znali ko je Isus (Marko 3:11; 5:7).