Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula  |  januar 2013.

 PRIMERI VERE

„Iako mrtav, još uvek govori“

„Iako mrtav, još uvek govori“

AVELJ posmatra svoje stado ovaca kako mirno pase na obroncima brda. Zatim možda baca pogled u daljinu gde se tek nazire bledi sjaj. On zna da je tamo plameni mač koji se okreće, i to neprestano, braneći put ka edenskom vrtu. Nekada su njegovi roditelji živeli tamo, ali sada ni oni ni njihova deca ne smeju da uđu. Zamislite kako popodnevni povetarac mrsi Aveljevu kosu dok on upire pogled ka nebu i razmišlja o svom Stvoritelju. Da li će se ikada premostiti jaz između čoveka i Boga? Avelj je to svim srcem želeo.

Avelj još uvek govori. Kako je to moguće? Na kraju krajeva, ovaj drugi Adamov sin je umro jako davno. Sve što je od njega ostalo samo je prah star skoro 60 vekova. Sveto pismo o mrtvima kaže sledeće: „Mrtvi nisu svesni ničega“ (Propovednik 9:5, 10). Štaviše, nijedna Aveljeva reč nije zapisana u Bibliji. Kako onda može da nam govori?

Apostol Pavle je pod Božjim nadahnućem o Avelju rekao sledeće: „Zbog te vere, iako mrtav, još uvek govori“ (Jevrejima 11:4). Kako nam Avelj govori? Putem svoje vere. On je bio prvi čovek koji je razvio tu izuzetnu osobinu. Njegov primer vere je tako snažan da odjekuje do dan-danas. Ako učimo od njega i trudimo se da ga oponašamo, onda možemo reći da jasno čujemo Aveljev glas.

Šta možemo naučiti o Avelju i njegovoj veri kada u Bibliji tako malo piše o njemu? Hajde da vidimo.

ODRASTANJE U ZAČETKU CIVILIZACIJE

Avelj se rodio u osvit čovečanstva. Isus je kasnije rekao za njega da je živeo u vreme „postanka sveta“ (Luka 11:50, 51). Očigledno se izraz „svet“ ovde odnosi na ljude koji imaju nadu da će biti otkupljeni od greha. Premda je Avelj bio četvrti čovek na planeti, izgleda da je bio prvi na koga se po Božjim merilima mogla primeniti otkupnina. * Sigurno je da Avelj nije odrastao u najboljem okruženju.

Iako je čovečanstvo tek bilo u povoju, tuga se nadvila nad njim. Aveljevi roditelji, Adam i Eva, bili su lepi i energični ljudi, ali su u životu napravili kobnu grešku i bili su svesni toga. Nekada su bili savršeni i pred njima je bio večni život. A onda su se pobunili protiv Jehove Boga i bili prognani iz edenskog vrta, svog rajskog doma. Time što su stavili svoje želje ispred svega — čak i ispred potreba svog potomstva — izgubili su savršenstvo i večni život (Postanak 2:15–3:24).

Našavši se van edenskog vrta, Adam i Eva su se suočili sa teškim životom. Pa ipak, kada im se rodilo prvo dete, dali su mu ime Kain, što znači „dobijen“, i Eva je  rekla: „Dobila sam sina uz Jehovinu pomoć.“ Iz njenih reči se vidi da je možda imala na umu obećanje koje je Jehova dao u Edenu. On je prorekao da će žena imati „potomstvo“ i da će ono jednog dana uništiti zloga koji je zaveo Adama i Evu (Postanak 3:15; 4:1). Da li je Eva zamišljala da je ona žena iz tog proročanstva i da je Kain obećani potomak?

Ako jeste, onda je živela u zabludi. Štaviše, ako su ona i Adam usađivali u Kaina takve ideje dok je odrastao, onda su pothranjivali njegov ponos, odliku nesavršenog čoveka. Kasnije je Eva rodila i drugog sina, ali o njemu ne nalazimo takve visokozvučne izjave. Dali su mu ime Avelj, što možda znači „izdisaj“ ili „ispraznost“ (Postanak 4:2). Da li izbor njegovog imena otkriva da su imali manja očekivanja, da nisu toliko polagali nadu u njega kao u Kaina? Možemo samo da nagađamo.

Bilo kako bilo, današnji roditelji mogu nešto naučiti iz primera prvih roditelja. Da li svojim rečima i delima doprinosite da se kod vašeg deteta razviju ponos, ambicija i sebične sklonosti? Ili ga učite da voli Jehovu Boga i trudi se da postane njegov prijatelj? Nažalost, prvi roditelji nisu dobro ispunili svoju odgovornost. Ali za njihove potomke je ipak bilo nade.

KAKO JE AVELJ RAZVIO VERU?

Dok su dečaci odrastali, Adam ih je sigurno učio kako da zbrinu potrebe porodice. Kain je počeo da se bavi zemljoradnjom, a Avelj je postao pastir.

Međutim, Avelj je učinio i nešto mnogo važnije. Tokom godina je razvio veru — prelepu osobinu o kojoj je apostol Pavle kasnije pisao. Razmislite o tome. Među ljudima Avelju niko nije mogao biti uzor. Kako je onda razvio veru u Jehovu Boga? Osmotrimo tri kamena temeljca na kojima je počivala njegova vera.

Jehovina dela stvaranja.

Istina, Jehova je prokleo zemlju, zbog čega je rađala trnje i korov koji su otežavali njeno obrađivanje. Pa ipak, zemlja je velikodušno davala hranu od koje je zavisila Aveljeva porodica. Takođe, pod prokletstvom nisu bile životinje, ptice i ribe, kao ni planine, jezera, reke, mora, a takođe ni nebo, oblaci, sunce, mesec i zvezde. Gde god da je Avelj pogledao, video je dokaz duboke ljubavi, mudrosti i dobrote Jehove Boga koji je sve stvorio (Rimljanima 1:20). Njegovu veru je jačalo to što je sa zahvalnošću razmišljao o svemu tome.

Avelj je sigurno odvajao vreme da razmišlja o Jehovi. Zamislite ga kako čuva svoje stado. Pastir je morao mnogo da pešači dok je ova krhka stvorenja vodio preko brda, dolina i reka, uvek u potrazi za najzelenijom travom, najboljim pojilima i najsigurnijim mestima za odmor. Od svih Božjih stvorenja ovce su delovale najbespomoćnije, kao da su stvorene da ih čovek vodi i štiti. Da li je Avelj uvideo da i  njemu treba vođstvo, zaštita i briga nekoga ko je mnogo mudriji i moćniji od čoveka? Nema sumnje da je mnoge od tih misli izrazio u molitvi i njegova vera je i dalje rasla.

Dela stvaranja su bila jedan od kamena temeljaca Aveljeve vere u Stvoritelja

Jehovina obećanja.

Adam i Eva su sigurno svojim sinovima pričali o tome šta se dogodilo u edenskom vrtu i zbog čega su bili izgnani. Avelj je imao o čemu da razmišlja.

Jehova je rekao da će zemlja biti prokleta. Avelj je jasno video da se ispunjavaju te reči jer su posvuda rasli trnje i korov. Jehova je takođe prorekao da će Eva imati muke u trudnoći i da će rađati decu u bolovima. Kada su Aveljeva braća i sestre dolazila na svet, on je shvatio da se i te reči obistinjuju. Jehova je predvideo da će Eva imati neuravnoteženu potrebu za ljubavlju i pažnjom muža i da će, s druge strane, Adam gospodariti nad njom. Avelj je gledao kako se taj tužan scenario odigrava pred njegovim očima. Na osnovu svega toga, uverio se da je Jehovina reč potpuno pouzdana. Zato je imao čvrste razloge da veruje u Božje obećanje o potomstvu koje će jednoga dana popraviti štetu nastalu u Edenu (Postanak 3:15-19).

Jehovine sluge.

Avelj nije imao dobre primere među ljudima, ali u to vreme ljudi nisu bili jedina inteligentna stvorenja na zemlji. Kada su Adam i Eva isterani iz Raja, Jehova se pobrinuo da ni oni ni njihovi potomci ne uđu ponovo. Na ulaz je postavio heruvime — anđele na visokom položaju — kao i plameni mač, koji se stalno okretao (Postanak 3:24).

Zamislite Avelja kao dečaka kako posmatra heruvime. Pošto su se materijalizovali, bili su vidljivi i njihova pojava je sigurno odavala utisak ogromne moći. Strahopoštovanje je ulivao i „mač“ koji je neprestano plamteo i okretao se. Dok je Avelj odrastao, da li je ikada video da je heruvimima dosadio njihov zadatak i da su ostavili svoj položaj? Ne. Dan i noć, godinu za godinom, deceniju za decenijom, ova inteligentna, moćna bića stajala su uvek na istom mestu. Avelj je tako naučio da Jehova Bog ima pravedne, postojane sluge. U tim heruvimima je video vernost i poslušnost Jehovi kakvu nije mogao pronaći u svojoj porodici. Sigurno je primer anđela jačao njegovu veru.

Avelj je celog svog života mogao posmatrati heruvime, koji su bili verni i poslušni Jehovi

Razmišljanje o svemu što je Jehova otkrio o sebi putem onoga što je stvorio, o njegovim obećanjima i njegovim slugama sve više je jačalo Aveljevu veru. Njegov primer nam glasno govori, zar ne? Za mlade je posebno ohrabrujuće saznanje da mogu razviti pravu veru u Jehovu Boga bez obzira na to šta čine članovi njihove porodice. Okruženi čudesnim delima stvaranja, sa celokupnom Biblijom i mnogim primerima vernih ljudi, danas imamo čvrst temelj za veru.

AVELJEVA ŽRTVA — ZAŠTO JE BILA BOLJA

Kako je imao sve veću veru u Jehovu, Avelj je želeo da pronađe način da to pokaže i delima. Ali šta bi običan čovek mogao da pruži Stvoritelju svemira? Bogu svakako ne treba nikakav dar niti pomoć od ljudi. Avelj je s vremenom shvatio jednu duboku istinu: Ako sa čistim motivima jednostavno d Jehovi najbolje što ima, brižni nebeski Otac će biti zadovoljan time.

Zato je Avelj pripremio nekoliko ovaca iz stada da ih prinese na žrtvu. Izabrao je najbolje, prvine, i u svoju žrtvu uključio njihov najkvalitetniji deo. Kain je takođe želeo da dobije Božji blagoslov i naklonost pa je pripremio prinos od plodova zemlje. Ali njegovi motivi su bili drugačiji od Aveljevih. Ta razlika je postala očigledna kada su braća prinela svoje prinose.

Avelj je prineo žrtvu s verom, a Kain nije

Moguće je da su oba Adamova sina prinela svoje žrtve na oltaru i spalila ih vatrom, verovatno u vidokrugu heruvima, koji su u to vreme bili jedini Jehovini predstavnici na zemlji. Kako je Jehova reagovao?  Čitamo: „Jehova je s naklonošću pogledao na Avelja i na njegov prinos“ (Postanak 4:4). U zapisu se ne kaže na koji način je Bog pokazao odobravanje. Ali zašto je on s naklonošću pogledao na Avelja?

Da li zbog samog prinosa? Istina je da je Avelj prineo živo stvorenje i prolio njegovu dragocenu krv. Ali da li je on shvatao koliko je vredna takva žrtva? Vekovima nakon toga, Bog je koristio jagnje bez mane kako bi predočio žrtvu svog savršenog Sina, „Jagnjeta Božjeg“, čija će nedužna krv biti prolivena (Jovan 1:29; Izlazak 12:5-7). Međutim, sve je to verovatno bilo van domašaja Aveljevog znanja i razumevanja.

Ono što sigurno znamo jeste da je Avelj prineo najbolje što je imao. Jehova je s naklonošću pogledao ne samo na prinos već i na samog čoveka, koga je ljubav prema Jehovi i iskrena vera podstakla na dela.

Međutim, sa Kainom je bilo drugačije. Jehova „na Kaina i na njegov prinos nije pogledao s naklonošću“ (Postanak 4:5). Nije reč o tome da je Kainov prinos sam po sebi bio loš. Božji Zakon je kasnije dopuštao da se prinesu plodovi zemlje (Levitska 6:14, 15). Ali Sveto pismo za Kaina kaže da su mu „dela bila zla“ (1. Jovanova 3:12). Poput mnogih ljudi danas, Kain je očigledno mislio da je dovoljno samo prikazati sebe kao pobožnu osobu. Nedostajala mu je prava vera i ljubav prema Jehovi i to se ubrzo videlo i po njegovim postupcima.

Kada je Kain video da Jehova nije s naklonošću pogledao na njega, da li se potrudio da se ugleda na Avelja? Naprotiv, on je gajio mržnju prema svom bratu. Jehova je video šta se dešava u Kainovom srcu i strpljivo je pokušao da mu pomogne. Upozorio ga je da je krenuo putem koji vodi do ozbiljnog greha i rekao mu da će mu „biti mio“ ako se promeni (Postanak 4:6, 7).

Kain se oglušio o Božje upozorenje. Iskoristio je poverenje svog mlađeg brata i pozvao ga da odu zajedno u polje. Tamo je nasrnuo na njega i ubio ga (Postanak 4:8). U nekom smislu, Avelj je bio prva žrtva verskog progonstva, prvi mučenik. Njegov život se završio, ali njegova priča ni u kom slučaju nije.

Simbolično govoreći, Aveljeva krv je vikala sa zemlje tražeći od Jehove Boga osvetu i pravdu. I Bog se pobrinuo da se pravda zadovolji time što je kaznio Kaina za njegov zločin (Postanak 4:9-12). Što je još važnije, zapis o Aveljevoj veri i dan-danas govori. Njegov život, koji je možda trajao oko sto godina, bio je kratak za to doba, ali Avelj nije živeo uzalud. Umro je znajući da ga njegov nebeski Otac Jehova voli i priznaje (Jevrejima 11:4). Stoga možemo biti sigurni da je on na bezbednom mestu, u Jehovinom bezgraničnom sećanju, gde čeka uskrsenje u zemaljskom raju (Jovan 5:28, 29). Da li ćete imati priliku da ga upoznate tamo? Hoćete ako ste odlučni da slušate ono što Avelj govori i ako se ugledate na njegov izuzetan primer vere.

^ odl. 8 Izraz „postanak sveta“ u izvornom jeziku nosi misao o bacanju semena, čime se ukazuje na stvaranje potomstva. Zato se može zaključiti da se odnosi na prve ljudske potomke. Ali zašto je Isus pomenuo Avelja kada je govorio o „postanku sveta“, a ne Kaina, prvog čoveka koji se rodio? Kainove odluke i postupci bili su ravni svesnoj pobuni protiv Jehove Boga. Kao ni njegove roditelje, izgleda da ni Kaina ne očekuje uskrsenje i da se na njega neće primeniti otkupnina.