Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  novembar 2015.

Sto godina vladavine Božjeg Kraljevstva

Sto godina vladavine Božjeg Kraljevstva

„Bog mira [...] neka vas opremi svakim dobrom da vršite njegovu volju“ (JEVR. 13:20, 21)

PESME: 136, 14

1. Koliko je propovedanje o Božjem Kraljevstvu bilo važno Isusu? Objasni.

ISUS je voleo da priča drugima o Božjem Kraljevstvu. Iz Biblije saznajemo da je o Kraljevstvu govorio više nego o bilo kojoj drugoj temi — tokom svoje službe, na njega je ukazao preko 100 puta. Iz toga se vidi da je svim srcem cenio Kraljevstvo. (Pročitati Mateja 12:34.)

2. Pred koliko osoba je Isus verovatno izgovorio reči zabeležene u Mateju 28:19, 20 i na osnovu čega to možemo zaključiti? (Videti i fusnotu.)

2 Ubrzo posle svog uskrsenja, Isus se jednom prilikom sastao sa više od 500 budućih objavitelja Kraljevstva (1. Kor. 15:6). Moguće je da im je tada zapovedio da s dobrom vešću o Kraljevstvu idu do „ljudi iz svih naroda“ — što je za to vreme bio ogroman poduhvat! * Isus je prorekao da će se to obimno propovedničko  delo obavljati sve do „svršetka ovog poretka“ i zaista je tako. Verovatno i ti učestvuješ u tome, čime doprinosiš ispunjenju Isusovog proročanstva (Mat. 28:19, 20).

3. Čime nas je Jehova opremio da bismo delotvorno propovedali dobru vest?

3 Nakon što je svojim učenicima poverio odgovornost da propovedaju, Isus ih je uverio: „Ja sam s vama“ (Mat. 28:20). On vodi i usmerava to propovedničko delo ogromnih razmera, a Jehova nas oprema „svakim dobrom“ da bi nam pomogao da ispunimo taj zadatak (Jevr. 13:20, 21). U ovom članku će biti reči o tri takva dobra: (1) o sredstvima koja smo dobili, (2) o metodama koje smo koristili i (3) o obuci koju smo primili. Osmotrimo najpre neka sredstva koja smo koristili u proteklih 100 godina.

KRALJ OPREMA SVOJE SLUGE ZA PROPOVEDANJE

4. Zašto smo u službi propovedanja koristili različita sredstva?

4 Isus je „reč o kraljevstvu“ uporedio sa semenom posejanim na različite vrste tla (Mat. 13:18, 19). Ratar koristi raznovrsne alatke da bi pripremio zemlju za sejanje. Slično tome, kako su godine prolazile, naš Kralj nam je davao sredstva koja smo koristili da bismo srca miliona ljudi pripremili da prime poruku o Kraljevstvu. Neka od tih sredstava su bila delotvorna deceniju ili malo više, dok su druga od neprolazne vrednosti. Ali sva ona su nam na neki način pomogla da postanemo bolji propovednici dobre vesti.

5. Šta je kartica za svedočenje i kako su je braća koristila?

5 Objavitelji Kraljevstva su 1933. počeli da koriste kartice za svedočenje, koje su mnogima olakšale učestvovanje u službi propovedanja. Bile su veličine 8 puta 13 centimetara i na njima se nalazila kratka poruka s dobrom vešću. S vremena na vreme, izlazile su kartice s novim temama. Bilo je jednostavno koristiti ih u službi. Čarls Erlenmajer je imao oko deset godina kad je prvi put učestvovao u tom vidu svedočenja. On je ispričao: „Najčešće bismo rekli stanaru: ’Molim vas, pročitajte ovu karticu.‘ Nakon što bi je pročitao, ponudili bismo mu literaturu i produžili dalje.“

6. Zašto je kartica za svedočenje još bila korisna?

6 Kartica za svedočenje je bila višestruko korisna. Premda su svim srcem želeli da učestvuju u propovedanju, neki objavitelji su bili stidljivi i nisu znali šta da kažu. Drugi su pak imali da kažu mnogo toga. Za samo nekoliko minuta, ispričali bi stanaru sve što znaju, ali nisu to uvek taktično činili. Nasuprot tome, u nekoliko sažetih, promišljenih rečenica, kartica je takoreći govorila umesto objavitelja.

7. Šta je ponekad bio problem u svedočenju pomoću kartice?

7 Naravno, nije uvek sve teklo glatko. Grejs Istep, koja je dugi niz godina učestvovala u službi, ispričala je: „Ponekad bi nam ljudi rekli: ’Pa šta tu piše? Što mi vi ne kažete?‘“ Nadalje, bilo je stanara koji nisu mogli ili umeli da pročitaju tekst s kartice. Drugi su mislili da mogu da je zadrže, pa bi je uzeli od objavitelja i zatvorili vrata. Dešavalo se da se stanar naljuti i pocepa karticu. Pa ipak, ovaj vid službe je pomogao braći da nauče da svedoče ljudima i ujedno postanu poznati kao objavitelji Kraljevstva.

8. Kako je korišćen fonograf? (Videti sliku na početku članka.)

 8 Još jedno sredstvo koje je korišćeno tokom 1930-ih i početkom 1940-ih bio je prenosivi fonograf, koji su neka braća zvala Aron jer je govorio umesto njih. (Pročitati Izlazak 4:14-16.) Ako bi se stanar složio, objavitelj bi mu pustio govor o nekoj biblijskoj temi, u trajanju od četiri i po minuta, a zatim bi mu ponudio literaturu. Ponekad bi se čitava porodica okupila da čuje govor. Jehovina organizacija je 1934. počela da proizvodi fonografe prilagođene za službu propovedanja. S vremenom su snimljena 92 govora o različitim temama.

9. Da li je svedočenje pomoću fonografa bilo delotvorno? Navedi primer.

9 Nakon što je čula jedan od snimljenih biblijskih govora, Hilari Goslin je zamolila objavitelja da joj pozajmi fonograf na nedelju dana kako bi puštala taj govor komšijama. Kad je objavitelj ponovo došao, čekalo ga je nekoliko osoba koje su bile zainteresovane za biblijsku istinu. S vremenom je više njih predalo svoj život Jehovi i krstilo se. Hilarine dve ćerke su pohađale školu Galad i služile kao misionarke. Poput kartica za svedočenje, i fonograf je mnogima pomogao da započnu sa službom propovedanja. Kasnije ih je Jehova putem Teokratske škole propovedanja poučio da samostalno započinju i vode kvalitetne razgovore.

METODE KOJE SU OTVORILE PUT DO VELIKOG BROJA LJUDI

10, 11. Kako su novine i radio doprineli širenju biblijske istine?

10 Pod Kraljevim vođstvom, Božji narod je koristio raznovrsne metode kako bi što većem broju ljudi preneo dobru vest. To je bilo posebno važno u vreme kad je „radnika [bilo] malo“. (Pročitati Mateja 9:37.) Početkom 20. veka, u područjima gde je živelo malo objavitelja Kraljevstva, mnogi ljudi su upoznali dobru vest putem novina. Čarls Rasel je svake sedmice preko telegrafa slao propoved jednoj novinskoj agenciji, koja je tu propoved potom prosleđivala novinama u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Evropi. Procenjuje se da su 1913. godine Raselove propovedi bile objavljivane u 2 000 novina koje su ukupno imale 15 000 000 čitalaca!

11 Nakon smrti brata Rasela, uveden je još jedan efikasan metod za širenje dobre vesti. Procenjuje se da je radio-prenos govora koji je Džozef Raterford održao 16. aprila 1922. slušalo oko 50 000 ljudi. Zatim je 24. februara 1924. počelo emitovanje programa na radiju WBBR, prvoj radio-stanici naše organizacije. U vezi s tom novom metodom, u Stražarskoj kuli od 1. decembra 1924. rečeno je: „Radio je ekonomičniji i efikasniji od svih sredstava koja smo do sada koristili za širenje istine.“ Poput novina, i radio je bio izuzetno korisno sredstvo jer se putem njega moglo svedočiti velikom broju ljudi u područjima gde je bilo malo objavitelja dobre vesti.

Mnogi objavitelji Kraljevstva vole da svedoče na javnim mestima i da upućuju ljude na naš veb-sajt, jw.org (Videti 12. i 13. odlomak)

12. (a) Koji vid svedočenja na javnom mestu najviše voliš? (b) Kako možemo pobediti strah od svedočenja na javnom mestu?

12 U današnje vreme, sve veća pažnja se poklanja svedočenju na javnim mestima: na autobuskim i železničkim stanicama, parkinzima, na trgovima i pijacama. Ukoliko ti je teško da učestvuješ u nekom od ovih vidova službe, moli se Jehovi i razmisli o onome što je rekao Anđelo Manera, dugogodišnji putujući nadglednik: „Svaki novi  vid službe za nas je bio još jedan način da služimo Jehovi, još jedan način da mu dokažemo svoju vernost, još jedan ispit naše poslušnosti. Želeli smo da pokažemo da smo spremni da u službi učinimo sve što traži od nas.“ Učestvovanje u novom vidu službe, možda u nekom kog se pomalo pribojavamo, pomaže nam da izgradimo pouzdanje i veru u Jehovu, što će ojačati našu duhovnost. (Pročitati 2. Korinćanima 12:9, 10.)

13. (a) Šta se postiže pomoću našeg veb-sajta? (b) Ispričaj kako si nekome ukazao na naš veb-sajt.

13 Mnogi objavitelji rado upućuju ljude na naš veb-sajt, jw.org, gde se na više od 700 jezika može naći obilje biblijske literature, koja se može preuzeti ili čitati onlajn. Svakog meseca naš veb-sajt ima preko 1,6 miliona posetilaca. Kao što je nekad bio slučaj s radiom, danas putem ovog sajta dobru vest mogu čuti čak i ljudi koji žive u najzabačenijim delovima sveta.

OBUKA ZA OBJAVITELJE DOBRE VESTI

14. Šta je bilo potrebno objaviteljima Kraljevstva i zahvaljujući čemu su postali bolji učitelji?

14 Osmotrili smo nekoliko sredstava i metoda koje su korišćene za širenje dobre vesti. Šta se može reći u vezi sa obukom koju smo dobijali? Zamisli da je stanar prigovorio nečemu što je čuo preko fonografa ili da je želeo da sazna više o onome što je pročitao s kartice za svedočenje. Trebalo je da objavitelji znaju da taktično odgovore na prigovore i da vešto poučavaju ljude. Vođstvo Božjeg duha došlo je do izražaja kad je Natan Nor uvideo potrebu da objavitelji budu obučavani da svoj dar govora još bolje koriste u službi. Šta je bilo rešenje? Teokratska škola propovedanja, koja je uvedena 1943. godine. Ta škola je pomogla objaviteljima Kraljevstva da postanu dobri učitelji.

15. (a) Šta su neki doživeli kad su počeli da učestvuju u Teokratskoj školi propovedanja? (b) Kako si se ti uverio u istinitost reči iz Psalma 32:8?

15 Mnogima je bilo potrebno vreme da se naviknu da govore pred publikom. Hulio Ramu je ispričao kako je bilo kad je 1944. održao svoj prvi govor u ovoj školi. Koju temu je dobio? Trebalo je da govori o Doiku, čoveku koji se spominje u samo pet  biblijskih stihova! „Kolena su mi klecala, ruke su mi drhtale, a zubi cvokotali“, rekao je Hulio. „Pošto mi se ceo govor temeljio na samo pet stihova, završio sam ga za tri minuta. Tada sam prvi put govorio pred publikom, ali nisam odustao.“ I deca su učestvovala u programu, iako nije bilo lako držati govor pred skupštinom. Anđelo Manera se seća jednog dečaka koji je svoj prvi govor održao baš u vreme kad je krenuo u osnovnu školu. „Imao je tako veliku tremu da je na samom početku govora počeo da jeca. Ali bio je rešen da održi ceo govor, što je i učinio, sve vreme izgovarajući reči kroz jecaje.“ Da li se zbog stidljivosti ili nekog drugog razloga ustručavaš da komentarišeš na sastancima ili učestvuješ u programu? Moli Jehovu da ti pomogne da pobediš svoje strahove. On je spreman da ti pritekne u pomoć, baš kao i prvim polaznicima Teokratske škole propovedanja. (Pročitati Psalam 32:8.)

16. (a) Šta je u prošlosti bio cilj škole Galad? (b) Šta se promenilo od 2011?

16 Osim Teokratske škole propovedanja, u okviru Jehovine organizacije postoje i druge škole. Misionarima i drugima je mnogo značilo pohađanje škole Galad. Prema rečima jednog instruktora, svrha ove škole je da u „polaznike usadi još jaču želju da propovedaju dobru vest“. Od njenog osnivanja 1943. godine pohađalo ju je više od 8 500 polaznika, a misionari iz Galada su služili u preko 170 zemalja. Od 2011, u školu Galad se mogu upisati samo oni koji su već u specijalnoj punovremenoj službi — specijalni pioniri, putujući nadglednici, članovi betelske porodice ili misionari koji je još nisu pohađali.

17. Kakve je rezultate donelo obučavanje u školi Galad?

17 Koje rezultate je dala ova dodatna obuka? Osmotrimo jedan primer. U avgustu 1949. u Japanu je bilo manje od deset domaćih objavitelja. Do kraja te godine u tu zemlju je stiglo 13 misionara iz Galada, koji su počeli da neumorno propovedaju. Danas u Japanu ima oko 216 000 objavitelja, a skoro 42 posto njih služe kao opšti pioniri!

18. Navedi još neke škole koje postoje u okviru naše organizacije.

18 Jehovin narod prima obuku i u drugim školama, kao što su Seminar za naimenovanu braću, Škola za pionire, Škola za objavitelje Kraljevstva, Škola za pokrajinske nadglednike i njihove supruge, kao i Škola za članove Odbora podružnice i njihove supruge. Taj obrazovni program je izuzetno ojačao braću i sestre u duhovnom pogledu i pomogao im da budu veštiji u službi. Očigledno je da Kralj i dalje obučava svoje podanike!

19. Šta je Čarls Rasel predvideo i kako se pokazalo da je u pravu?

19 Prošlo je više od 100 godina otkako je Božje Kraljevstvo počelo da vlada. Naš Kralj, Isus Hrist, nas i dalje poučava. Kratko pre svoje smrti 1916. godine, Čarls Rasel je predvideo obim do kog će se delo propovedanja razvijati. Naime, svojim saradnicima je rekao: „Naše delo poprima sve veće razmere i nastaviće da napreduje, jer ’jevanđelje o kraljevstvu‘ treba da se propoveda po celom svetu“ (Faith on the March, Aleksander Makmilan, str. 69). I zaista je bio u pravu! Zahvalni smo Bogu mira koji nas i dalje oprema „svakim dobrom“ da bismo vršili njegovu volju i ispunili predivan zadatak koji nam je poveren!

^ odl. 2 Po svemu sudeći, većina onih koji su tada bili prisutni postali su hrišćani, jer Pavle u svom pismu Korinćanima na njih ukazuje kao na „500 braće“. On u nastavku kaže: „Većina njih još je živa, a neki su pomrli“, iz čega se vidi da su Pavle i drugi iz tog doba izgleda poznavali mnoge iz te grupe, koji su lično čuli Isusovu zapovest.