Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  septembar 2015.

Da li je tvoja savest pouzdan vodič?

Da li je tvoja savest pouzdan vodič?

„Svrha te zapovesti je ljubav iz čistog srca, čiste savesti“ (1. TIM. 1:5)

PESME: 57, 48

1, 2. Šta je savest i zašto je dobro što je imamo?

JEHOVA BOG je stvorio ljude sa slobodnom voljom, to jest sposobnošću da biraju između više mogućnosti. Uz to, prvom paru i njihovom potomstvu podario je pouzdanog vodiča — savest, to jest osećaj za ispravno i pogrešno. Ako se mudro koristi, savest nam pomaže da činimo dobro i da izbegavamo loše postupke. Samim tim, ona je dokaz da nas Bog voli i da želi da svi ljudi postupaju ispravno.

2 U tom pogledu, ništa se nije promenilo. (Pročitati Rimljanima 2:14, 15.) Iako većina ljudi ne živi u skladu s biblijskim načelima ponašanja, ima onih koji postupaju ispravno i mrze loše stvari. Savest sprečava mnoge da učine neko zlodelo. Zamisli koliko bi stanje u svetu bilo lošije ako niko ne bi imao savest. Bilo bi neuporedivo više zla. Zaista možemo biti zahvalni što nam je Bog dao savest!

3. Kako nam dobro oblikovana savest koristi?

3 Za razliku od većine ljudi, Jehovine sluge žele da oblikuju svoju savest. Oni žele da im savest reaguje  u skladu s merilima za ispravno i pogrešno, dobro i loše, koja se nalaze u Božjoj Reči. Dobro oblikovana savest može u velikoj meri doprinositi jedinstvu u skupštini. Međutim, u oblikovanje i korišćenje savesti nije uključen samo naš um. U Bibliji se dobra savest dovodi u vezu s verom i ljubavlju. Pavle je napisao: „Svrha te zapovesti je ljubav iz čistog srca, čiste savesti i nelicemerne vere“ (1. Tim. 1:5). Dok oblikujemo svoju savest i slušamo je, naša ljubav prema Jehovi će biti veća a naša vera jača. Zapravo, način na koji koristimo svoju savest otkriva kakav je naš odnos s Jehovom, šta nam je u srcu i kolika je naša želja da ugodimo Jehovi. Ona je poput unutrašnjeg glasa koji otkriva kakve smo osobe.

4. Kako možemo oblikovati svoju savest?

4 Na koji način možemo oblikovati svoju savest? Pre svega, moramo redovno i uz molitvu proučavati Bibliju, duboko razmišljati o tome i primenjivati ono što naučimo. Očigledno je uključeno više od toga da stičemo znanje i učimo pravila. Dok proučavamo Sveto pismo, trebalo bi da imamo sve jasniju sliku o Jehovi, njegovoj ličnosti, osobinama i tome šta voli a šta ne. Tako se naša savest usklađuje s Jehovinim načinom razmišljanja. To će uticati na naše srce i sve više ćemo želeti da se ugledamo na njega.

5. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

5 Ipak, možda se pitaš: Kako nam izgrađena savest pomaže pri donošenju odluka? Kako možemo pokazati da poštujemo odluke koje suvernici donesu na temelju savesti? Kako nas savest može pokrenuti da revno činimo dobra dela? S tim pitanjima na umu, osmotrimo tri oblasti u kojima nam je potrebna izoštrena savest: (1) zdravlje, (2) razonoda i (3) služba propovedanja.

BUDI RAZUMAN

6. Koje pitanje se javlja kada je reč o lečenju?

6 Biblija nas podstiče da izbegavamo štetne postupke i da budemo umereni u stvarima kao što su hrana i piće (Posl. 23:20; 2. Kor. 7:1). Premda ne možemo izbeći starost i bolest, primena biblijskih načela pomoći će nam da donekle sačuvamo dobro zdravlje. U nekim zemljama, dostupne su i konvencionalna medicina i različite vrste alternativnog lečenja. Podružnice često dobijaju pisma braće i sestara koji razmišljaju o tome koju metodu da izaberu. Mnogi pitaju: „Da li Jehovin sluga može prihvatiti ovu vrstu lečenja?“

7. Šta će nam pomoći da donesemo odluke koje se tiču lečenja?

7 Ni podružnica ni skupštinske starešine nemaju pravo da odluče umesto nekog objavitelja, čak i ako on to traži (Gal. 6:5). Naravno, mogu skrenuti pažnju na Jehovina merila koja treba da uzme u obzir kada donosi odluku. Primera radi, hrišćanin treba da ima na umu zapovest da se ’uzdržava od krvi‘ (Dela 15:29). To znači da je neprihvatljivo lečenje u kom se koristi cela krv ili njene četiri glavne komponente. Ta činjenica bi mogla uticati na savest osobe čak i kada odlučuje da li će koristiti manje frakcije  koje se dobijaju iz tih komponenti. * Koji nam još biblijski saveti mogu pomoći kada razmišljamo o metodama lečenja?

8. Kako nam reči iz Filipljanima 4:5 pomažu kada je u pitanju zdravlje?

8 U Poslovicama 14:15 piše: „Lakoveran veruje svakoj reči, a pametan pazi na korake svoje.“ Za neke bolesti ne postoji proveren lek. Zato treba biti oprezan kada je reč o metodama lečenja koje se reklamiraju na sav glas a zapravo su neproverene. Pavle je bio nadahnut da napiše: „Neka vaša razumnost bude poznata svim ljudima“ (Fil. 4:5). Razumnost nas sprečava da previše vremena posvetimo brizi o zdravlju i dopustimo da duhovne aktivnosti padnu u zasenak. Ako se preokupiramo brigom o zdravlju, moglo bi se desiti da postanemo usredsređeni samo na sebe (Fil. 2:4). Najvažnije je da sačuvamo duhovnost. Kada je u pitanju zdravlje, naša očekivanja treba da budu razumna. (Pročitati Filipljanima 1:10.)

Da li drugima namećeš svoje stavove? (Videti 9. odlomak)

9. Kako se načela iz Rimljanima 14:13, 19 odnose na brigu o zdravlju i šta može ugroziti jedinstvo skupštine?

9 Razuman hrišćanin ne nameće svoje stavove drugima. U jednoj evropskoj zemlji, jedan bračni par je svesrdno promovisao određene dodatke ishrani, kao i režim ishrane. Neka braća su počela da koriste te proizvode, a neka nisu. S vremenom, pošto nije bilo željenih rezultata, kod mnogih se javila ozlojeđenost. Bračni par je imao pravo da za sebe odluči da li će držati neku dijetu i koristiti dodatke ishrani. Međutim, da li je razumno ugroziti jedinstvo u skupštini? Jedno vreme su među hrišćanima u Rimu postojala oprečna mišljenja o tome da li treba jesti određenu hranu i praznovati određene dane. Koji savet im je Pavle uputio? Što se tiče praznikâ, napisao je: „Neko smatra da je jedan dan važniji od drugog, a drugi smatra da su svi dani jednaki. Neka svako bude potpuno uveren u svoje mišljenje.“ Prema tome, budimo oprezni da ne bismo spoticali svoje suvernike. (Pročitati Rimljanima 14:5, 13, 15, 19, 20.)

10. Zašto treba da poštujemo tuđe odluke lične prirode? (Videti sliku na početku članka.)

10 Ako ne možemo razumeti odluku lične prirode, koju je doneo naš suvernik, ne treba da ga odmah osudimo ili vršimo pritisak na njega da se predomisli. Možda je njegova savest još uvek slaba i nedovoljno izoštrena,  ili je u nekim pitanjima preosetljiva (1. Kor. 8:11, 12). S druge strane, možda mi moramo da preispitamo svoju savest i još više je uskladimo s Božjim načelima. Kada su u pitanju stvari kao što je zdravlje, svako od nas treba da donese ličnu odluku i preuzme odgovornost za nju.

UŽIVAJ U UMERENOJ RAZONODI

11, 12. Koji biblijski savet treba da imamo na umu kada biramo razonodu?

11 Jehova je stvorio ljude tako da uživaju u razonodi i da ona pozitivno utiče na njih. Solomon je napisao da postoji „vreme kad se smeje“ i „vreme kad se igra“ (Prop. 3:4). Ali nije svaka vrsta razonode korisna i prijatna, niti je pametno preterivati s rekreacijom. Kako nam savest može pomoći da izaberemo zdravu rekreaciju i da uživamo u njoj?

12 Sveto pismo nas upozorava na postupke koji su opisani kao „dela tela“. U to spadaju „blud, nečistoća, besramnost, idolopoklonstvo, bavljenje spiritizmom, neprijateljstva, svađe, ljubomora, izlivi gneva, prepirke, podele, sekte, zavisti, pijanke, razuzdane gozbe i tome slično“. Pavle je rekao da „oni koji tako nešto čine neće naslediti Božje kraljevstvo“ (Gal. 5:19-21). S tim na umu, možemo se zapitati: ’Da li me savest podstiče da izbegavam sportove koji su nasilni ili ih karakteriše takmičarski ili nacionalistički duh? Da li me unutrašnji glas upozori kad poželim da gledam film koji sadrži pornografske scene ili u kom se nemoral, pijanstvo i spiritizam prikazuju kao nešto prihvatljivo?‘

13. Kako nam saveti iz 1. Timoteju 4:8 i Poslovica 13:20 pomažu pri izboru razonode?

13 Biblija takođe sadrži načela koja nam pomažu da oblikujemo svoju savest kada je reč o rekreaciji. Primera radi, istina je da redovno vežbanje doprinosi zdravlju i osvežava telo i um. Međutim, treba imati u vidu sledeće načelo: „Telesno vežbanje malo čemu koristi“ (1. Tim. 4:8). Osim toga, ako želimo da se rekreiramo s drugima, da li je svejedno ko će to biti? Poslovice 13:20 kažu: „Ko se druži s mudrima, postaće mudar, a ko ima posla s bezumnima, loše će proći.“ Jasno je da je neophodno je voditi se biblijskim načelima kada biramo vrstu razonode.

14. Kako je jedna porodica primenila načela iz Rimljanima 14:2-4?

14 Kristijan i Danijela imaju dve ćerke tinejdžerskog uzrasta. Kristijan kaže: „Pričali smo o rekreaciji tokom porodičnog proučavanja. Složili smo se da su neki oblici zabave prihvatljivi dok drugi nisu. Pričali smo i o tome ko je dobro društvo. Naša ćerka se požalila da se neki mladi Svedoci na školskom odmoru ponašaju neprimereno. Osećala je kao da i ona treba tako da postupa. Razgovarali smo o tome da svako od nas ima savest, koja treba da utiče na to šta radimo i s kim.“ (Pročitati Rimljanima 14:2-4.)

Savest koja se temelji na Bibliji čuvaće te od opasnosti (Videti 14. odlomak)

15. Kako načelo iz Mateja 6:33 utiče na naše planiranje rekreacije?

15 Treba razmisliti i o tome kada je vreme za razonodu. Da li su ti prioritet teokratske aktivnosti, kao što su sastanci, služba propovedanja i lično  proučavanje? Ili ti se dešava da razonoda preovlađuje, a za teokratske aktivnosti jedva nađeš vremena? Šta je za tebe najvažnije? Isus je rekao: „Zato tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo dodati“ (Mat. 6:33). Da li te savest usmerava da prioritete određuješ u duhu Isusovog saveta?

PODSTAKNUTI NA DOBRA DELA

16. Na šta nas savest podstiče?

16 Izoštrena savest nas neće samo upozoravati na neispravne postupke. Podsticaće nas na dobra dela. Najistaknutije od tih dela je učestvovanje u službi od kuće do kuće i neformalno svedočenje. Pavla je savest pokretala upravo na to. Napisao je: „To mi je dužnost. Zaista, teško meni ako ne objavljujem dobru vest!“ (1. Kor. 9:16). Dok postupamo u skladu s tim, savest nas takoreći uverava da radimo ono što je ispravno. Takođe, kad propovedamo dobru vest drugima, pružamo im primer koji može duboko uticati na njih. Pavle je rekao: „Objavljujući istinu pružamo pred Bogom dobar primer svakoj ljudskoj savesti“ (2. Kor. 4:2).

17. Kako je jedna mlada sestra poslušala svoju savest?

17 Kada je Žaklina imala 16 godina, u školi se na časovima biologije dosta govorilo o teoriji evolucije. „Pošto ne verujem u tu teoriju, savest mi nije dozvoljavala da kao obično budem aktivna na času. Prišla sam nastavniku i objasnila svoj stav. Na moje iznenađenje, lepo je reagovao i predložio mi da pred celim razredom pričam o stvaranju.“ Žaklina je osetila duboko zadovoljstvo zato što je poslušala svoju savest, oblikovanu u skladu s Biblijom. Da li i tebe savest podstiče da postupaš ispravno?

18. Zašto nam je cilj da imamo dobro oblikovanu savest?

18 Zaista je divno kada dajemo sve od sebe da svoj život uskladimo s Jehovinim merilima! U tome nam je savest od neprocenjive pomoći. Svoju savest oblikujemo time što redovno temeljno proučavamo Božju Reč, duboko razmišljamo o onome što saznamo i trudimo se da postupamo u skladu s tim. Ona tako postaje pouzdan vodič na kog se uvek možemo osloniti.

^ odl. 7 Videti „Pitanja čitalaca“ u Stražarskoj kuli od 15. juna 2004, str. 29-31.