Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  avgust 2015.

Šta učimo od Jovane

Šta učimo od Jovane

VEĆINI ljudi je poznato da je Isus imao 12 apostola. Ali retko ko zna da su među njegovim učenicima bile i žene, koje su ga verno sledile. Jedna od njih bila je Jovana (Mat. 27:55; Luka 8:3).

Kakvog je udela Jovana imala u Isusovoj službi i šta učimo iz njenog primera?

KO JE BILA JOVANA?

Jovana je bila „žena Irodovog nadzornika Huze“. Huza je verovatno nadgledao poslove u domaćinstvu Iroda Antipe. Jovana je bila jedna od nekoliko žena koje je Isus izlečio od njihovih bolesti. Zajedno sa ostalim ženama, putovala je sa Isusom i njegovim apostolima (Luka 8:1-3).

Prema učenjima jevrejskih rabina, nije bilo prihvatljivo da žene budu u društvu muškaraca koji nisu njihovi rođaci, a kamoli da putuju s njima. Štaviše, Judejci su vrlo malo razgovarali sa ženama. Međutim, Isus se nije obazirao na takve običaje i dopustio je da se Jovana i druge pobožne žene pridruže njemu i njegovim učenicima.

Jovana je sarađivala sa Isusom i apostolima čak i po cenu toga da bude izložena osudi od strane religioznih vođa, članova porodice i prijatelja. Takođe je morala da pravi promene u svom životu. Zapravo, svi koji su želeli da ga slede morali su biti spremni na to. Isus se o njima ovako izrazio: „Moja majka i moja braća jesu ovi koji slušaju reč Božju i vrše je“ (Luka 8:19-21; 18:28-30). Sigurno je i za tebe veoma ohrabrujuće kada znaš da Isus oseća takvu privrženost prema onima koji se žrtvuju da bi ga sledili.

SLUŽILA JE SVOJOM IMOVINOM

Jovana i mnoge druge žene služile su Isusu i apostolima „svojom imovinom“ (Luka 8:3). „Luka ne kaže svojim čitaocima da su te žene kuvale obroke, prale sudove i krpile odeću“, zabeležio je jedan pisac. „Možda i jesu [...] ali Luka o tome ne govori.“ Po svemu sudeći, one su koristile svoj novac, materijalna dobra ili imanje kako bi pružile podršku svojim prijateljima.

Tokom svojih propovedničkih putovanja, ni Isus ni apostoli nisu imali neki posao kojim bi se izdržavali. Zbog toga možda nisu imali sredstva da kupe hranu i ostale potrepštine za grupu od verovatno 20 ljudi. Premda su ponekad uživali u gostoprimstvu drugih, činjenica da su Isus i apostoli nosili „kutiju za novac“ navodi  nas na zaključak da se oni nisu stalno oslanjali na tuđe gostoprimstvo (Jov. 12:6; 13:28, 29). Jovana i druge žene su verovatno davale priloge kako bi pokrile njihove troškove.

Neki tvrde da Jevrejke nisu posedovale novac ili imanje. Pa ipak, zapisi iz tog doba pokazuju da je kod Jevreja žena mogla da stekne imovinu na više načina: (1) kao nasledstvo od svog preminulog oca, ako nije imao sinove, (2) kao imovinu koju je dobila na poklon, (3) kao novac koji joj prema bračnom ugovoru pripada u slučaju razvoda, (4) kao prihod od imanja njenog preminulog muža ili (5) kao svoju ličnu zaradu.

Bez sumnje, Isusovi sledbenici su prilagali ono što su mogli. Među njima su verovatno bile i imućne žene. Pošto je Jovana bila supruga čoveka koji je nadgledao poslove u Irodovom domu, neki na osnovu toga zaključuju da je bila bogata. Možda je Isus od nekoga poput nje dobio skupocenu donju haljinu, koja je bila bez šavova (Jov. 19:23, 24). Jedan pisac ističe da je to bio predmet koji „žena jednog ribara nije mogla priuštiti“.

Sveto pismo nam ne kaže konkretno da je Jovana prilagala svoja materijalna sredstva. Ali znamo da je sigurno činila sve što je mogla, čime nam je ostavila primer vredan oponašanja. Od nas zavisi da li ćemo i na koji način podupirati delo propovedanja. Jehovi je važno da radosnog srca činimo sve što možemo (Mat. 6:33; Mar. 14:8; 2. Kor. 9:7).

VERNA I NAKON ISUSOVE SMRTI

Po svemu sudeći, Jovana je bila svedok Isusovog pogubljenja, zajedno sa ostalim ženama „koje su ga pratile i služile mu kad je bio u Galileji“. Takođe, „bile su tamo i mnoge druge žene koje su s njim došle u Jerusalim“ (Mar. 15:41). Kada su Isusovo telo skinuli sa stuba, „žene koje su došle s njim iz Galileje pratile su to i videle grob i kako je položeno njegovo telo. Zatim su se vratile da pripreme mirisna ulja i druge mirise“. Luka je zapisao da su se te žene, naime „Marija Magdalena, Jovana i Marija, Jakovljeva majka“, vratile na grob posle sabata. Tamo su videle anđele koji su im rekli da je Isus uskrsnuo (Luka 23:55 – 24:10).

Jovana i druge pobožne žene činile su sve što su mogle za svog Gospod

Sasvim je moguće da je Jovana bila među učenicima koji su se sa Isusovom majkom i njegovom braćom okupili u Jerusalimu, na Pedesetnicu 33. n. e. (Dela 1:12-14). Zbog njene povezanosti sa dvorom, možda je upravo od Jovane Luka iz prve ruke saznao pojedinosti o Irodu Antipi. Vredi zapaziti da je Luka jedini pisac jevanđelja koji nju spominje po imenu (Luka 8:3; 9:7-9; 23:8-12; 24:10).

Zapis o Jovani pruža nam pouke koje zavređuju našu pažnju. Ona je podupirala Isusa najbolje što je mogla. Sigurno ju je radovalo što je njena imovina bila od koristi njemu, apostolima i drugim učenicima, kako bi mogli da putuju i propovedaju. Jovana je služila Isusu i to je činila verno, čak i u nevoljama. Dobro je da se današnje hrišćanke ugledaju na nju.