Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 IZ NAŠE ARHIVE

„Jehova vas je doveo u Francusku da upoznate istinu“

„Jehova vas je doveo u Francusku da upoznate istinu“

KAO dečaku, Antoanu Skalekiju je poni ili neki drugi konj bio nerazdvojan pratilac. Zajedno s njim bi se probijao kroz slabo osvetljene tunele, prenoseći tovare uglja u rudniku koji se nalazio 500 metara pod zemljom. Nakon što se Antoanov otac povredio kada je došlo do urušavanja u rudniku, porodica je bila prinuđena da pošalje Antoana da mukotrpno radi u rudniku devet sati dnevno. Jednom je Antoan zamalo izgubio život prilikom odrona.

Alat i oprema koju su koristili poljski rudari; rudnik u Dešiju, u blizini mesta Sen le Nobl, gde je Antoan Skaleki radio

Antoan je bio jedno od mnogobrojne dece koja su rođena u poljskim porodicama u Francuskoj tokom 1920-ih i 1930-ih. Zbog čega su se neki Poljaci doselili u Francusku? Nakon što je Poljska ponovo postala nezavisna posle Prvog svetskog rata, javio se ozbiljan problem prenaseljenosti. S druge strane, Francuska je u ratu izgubila više od milion muškaraca i bili su joj preko potrebni rudari. Stoga su u septembru 1919. francuska i poljska vlada potpisale sporazum o imigraciji. U Francuskoj je 1931. živelo 507 800 Poljaka, od kojih se veliki broj nastanio u rudarskim krajevima na severu.

Marljivi poljski doseljenici doneli su sa sobom svoju kulturu, zajedno sa snažnim religioznim osećanjima. „Moj deda Jozef govorio je o Svetom pismu s dubokim poštovanjem koje mu je usadio njegov otac“, priseća se Antoan, koji sada ima 90 godina. Nedeljom su poljske rudarske porodice oblačile svoju najbolju odeću i išle u crkvu, kao što su radile u svojoj domovini, zbog čega su im se podsmevali neki Francuzi koje religija nije zanimala.

Mnogi Poljaci su u regionu Nor Pa de Kale prvi put došli u kontakt sa Istraživačima Biblije, koji su tamo revno propovedali od 1904. Počevši od 1915, Stražarska kula je izlazila na poljskom svakog meseca, dok je Zlatni vek (sada Probudite se!) počeo da izlazi na tom jeziku 1925. Mnogim porodicama su se dopale biblijske teme u tim časopisima, kao i knjiga Harfa Božja.

Antoanova porodica je saznala za Istraživače Biblije od njegovog ujaka, koji je prvi put bio na njihovom sastanku 1924. Te iste godine su Istraživači Biblije održali svoj prvi veći skup na poljskom jeziku, u mestu Brije an Artoa. Nakon manje od  mesec dana, u istom gradu je predstavnik glavnog sedišta, Džozef Raterford, održao javno predavanje na kom je bilo 2 000 ljudi. Tako veliki broj prisutnih, među kojima je bilo najviše Poljaka, ostavio je dubok utisak na brata Raterforda. Zato im je rekao: „Jehova vas je doveo u Francusku da upoznate istinu. Sada vi i vaša deca morate pomoći Francuzima! Još uvek ima puno posla oko stvaranja učenika, a Jehova će se pobrinuti da bude radnika koji će obaviti taj zadatak.“

Jehova je to i učinio! Ti objavitelji su svim srcem propovedali, baš kao što su i vredno radili u rudnicima. Neki od njih su se vratili u svoju rodnu Poljsku da bi preneli drugima dragocenu istinu koju su saznali. Među onima koji su otišli iz Francuske kako bi prenosili dobru vest širom Poljske bili su Teofil Pjaskovski, Ščepan Kosjak i Jan Zabuda.

Mnogi objavitelji poljskog porekla ostali su u Francuskoj i nastavili da revno propovedaju zajedno s tamošnjom braćom i sestrama. Na kongresu održanom 1926. u mestu Sen le Nobl, program na poljskom pratilo je 1 000 prisutnih, a na francuskom njih 300. U Godišnjaku za 1929. stajalo je: „Tokom ove godine se 332 Poljaka krstilo u znak predanja Bogu.“ Pre izbijanja Drugog svetskog rata, od 84 skupštine u Francuskoj 32 su bile poljske.

Poljska braća i sestre u Francuskoj putuju na kongres. Na autobusu je natpis „Jehovini svedoci“

Godine 1947, mnogi Jehovini svedoci su prihvatili poziv koji je poljska vlada uputila svojim građanima, pa su se vratili u Poljsku. Međutim, i posle njihovog odlaska, rezultati onoga što su postigli sa svojim francuskim suvernicima bili su očigledni — te godine je zabeležen porast u broju objavitelja od 10 posto. Zatim je u periodu od 1948. do 1950. usledio porast od 20, 23, i čak 40 posto! Da bi ti novi objavitelji bili osposobljeni za službu, francuska podružnica je 1948. naimenovala prve pokrajinske nadglednike. Od petorice koji su odabrani, četvorica su bila Poljaci, među kojima je bio Antoan Skaleki.

Mnogi Svedoci u Francuskoj i dalje nose poljska prezimena svojih predaka, koji su neumorno radili kako u rudnicima tako i u službi propovedanja. I danas mnogi doseljenici upoznaju istinu u Francuskoj. Bilo da se vrate u svoju domovinu bilo da ostanu u svom novom domu, oni revno prenose dobru vest o Kraljevstvu, baš kao i njihovi prethodnici iz Poljske. (Iz naše arhive — Francuska.)