Vrati se na sadržaj

Pređi na pomoćni meni

Vrati se na sadržaj

Jehovini svedoci

srpski (latinica)

Stražarska kula (izdanje za proučavanje)  |  jul 2015.

Budimo odani Božjem Kraljevstvu

Budimo odani Božjem Kraljevstvu

„Oni nisu deo sveta“ (JOV. 17:16)

PESME: 63, 129

1, 2. (a) Zašto je odanost Bogu važna hrišćanima i kako to utiče na njihov stav prema sporovima u svetu? (Videti sliku na početku članka.) (b) Čemu su mnogi ljudi posebno privrženi i do čega to često vodi?

ODANOST Bogu i neutralnost u svetskim sporovima su pravim hrišćanima važne uvek, a ne samo u ratno doba. Zbog čega? Kad smo se predali Jehovi, mi smo mu takoreći obećali da ćemo ga voleti, biti mu odani i poslušni (1. Jov. 5:3). Bez obzira na to gde živimo i iz kog naroda i kulture potičemo, želja nam je da se držimo Božjih pravednih merila. Odanost Jehovi i njegovom Kraljevstvu važnija je od svega za šta smo emotivno vezani (Mat. 6:33). Ona podrazumeva da smo potpuno neutralni u pogledu sukoba i sporova koji potresaju ljudsko društvo (Is. 2:4; pročitati Jovana 17:11, 15, 16).

2 Mnogi ljudi osećaju snažnu privrženost prema svojoj domovini, narodu i kulturi, pa čak i sportskim timovima svoje zemlje. Nažalost, posledice toga mogu biti rivalstvo i mržnja, a u ekstremnim slučajevima krvoproliće i genocid. Pokušaji  ljudskih vlasti da reše takve probleme neminovno utiču na nas i našu porodicu jer smo deo ljudskog društva. Pošto smo stvoreni sa osećajem za pravdu, mogli bismo biti ozlojeđeni zbog nekih odluka koje vlast donese (Post. 1:27; Pon. zak. 32:4). Kako reagujemo u takvim okolnostima? Lako bi se moglo desiti da stanemo na nečiju stranu.

3, 4. (a) Zašto se pravi hrišćani ne mešaju u svetske sukobe i sporove? (b) Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

3 Ponekad državna vlast vrši pritisak na građane da zauzmu stranu u nekom konfliktu. Pravi hrišćani to ne mogu prihvatiti. Mi ne učestvujemo u političkim razmiricama niti u oružanim sukobima (Mat. 26:52). Ne želimo da upadnemo u zamku da bilo koji deo Sataninog sveta smatramo boljim od ostalih (2. Kor. 2:11). Rešeni smo da nemamo udela u tome, jer nismo deo sveta. (Pročitati Jovana 15:18, 19.)

4 Međutim, svi smo nesavršeni i zbog toga se neki od nas moraju boriti da iskorene negativne stavove prema ljudima koji se razlikuju od njih (Jer. 17:9; Ef. 4:22-24). U ovom članku će biti osmotrena načela koja će nam pomoći da se odupremo takvim sklonostima. Takođe ćemo videti kako svoj um i savest možemo oblikovati tako da budemo odani Božjem Kraljevstvu.

ZAŠTO SMO NEUTRALNI U SVETSKIM SPOROVIMA

5, 6. Kako je Isus reagovao na predrasude koje su postojale u njegovo doba i zašto?

5 Ako si ikad u nedoumici kako da postupiš u određenoj situaciji, bilo bi mudro da se pitaš: ’Šta bi Isus uradio da je na mom mestu?‘ Narod kom je Isus pripadao sastojao se od ljudi iz Judeje, Galileje, Samarije i drugih oblasti. Iz Biblije saznajemo da je vladalo neprijateljstvo između ljudi iz različitih krajeva (Jov. 4:9). Postojala je netrpeljivost između fariseja i sadukeja (Dela 23:6-9), običnog naroda i poreznika (Mat. 9:11) i između onih koji su završili rabinske škole i onih koji nisu stekli takvo obrazovanje (Jov. 7:49). U prvom veku, Izraelci su mrzeli Rimljane pod čijom su vlašću tada bili. Premda je Isus zastupao istinu o Bogu i znao da „spasenje dolazi od Judejaca“, nikad nije govorio svojim učenicima da je njihov narod bolji od drugih (Jov. 4:22). Sasvim suprotno, poučavao ih je da vole sve ljude kao svoje bližnje (Luka 10:27).

6 Zašto Isus nije odobravao uobičajene judejske predrasude? Zato što ni on ni njegov Otac ne staju ni na čiju stranu u svetskim sporovima. Kad je sa svojim Sinom stvorio ljude, Jehova je želeo da oni napune celu zemlju (Post. 1:27, 28). Naši praroditelji su stvoreni tako da od njih proisteknu različite rase. Ni Jehova ni Isus ne uzdižu nijednu rasu, narod ili jezik iznad ostalih (Dela 10:34, 35; Otkr. 7:9, 13, 14). Izuzetno je važno da se ugledamo na njih (Mat. 5:43-48).

7, 8. (a) U kom sporu hrišćani moraju izabrati stranu? (b) Čega hrišćani treba da budu svesni kad se radi o rešavanju društvenih i političkih problema?

7 Međutim, postoji jedan spor u kom moramo izabrati stranu — naime, moramo podržati Jehovinu vrhovnu vlast. Ona je prvi put osporena u Edenu, kada je Satana tvrdio da bi ljudima bilo bolje bez Jehovine vlasti. Sada se svi moraju  opredeliti za vlast koju smatraju boljom — Jehovinu ili Sataninu. Da li jasno pokazuješ da si na Jehovinoj strani time što ne donosiš odluke samovoljno već se vodiš njegovim zakonima i merilima? Da li veruješ da je njegovo Kraljevstvo jedini lek za nedaće koje pogađaju čovečanstvo? Ili smatraš da su ljudi sposobni da upravljaju sami sobom? (Post. 3:4, 5).

8 Od tvog mišljenja o tome zavisiće i tvoj stav prema gorućim pitanjima u svetu. Političari, aktivisti i reformatori odavno se bore da pronađu rešenje za probleme koji izazivaju podele. Neki od njih to čine iskreno i s najboljom namerom. Pa ipak, hrišćani su svesni da samo Božje Kraljevstvo može rešiti probleme čovečanstva i ostvariti istinsku pravdu. Moramo prepustiti Jehovi da to učini. Na kraju krajeva, ako bi svako od nas zagovarao rešenje koje smatra najboljim, u skupštinama bi brzo došlo do podela.

9. Koji se problem u prvom veku pojavio među hrišćanima u Korintu i na šta je Pavle podstakao tu braću?

9 U prvom veku, jedinstvo skupštine u Korintu bilo je ugroženo. Među članovima skupštine se moglo čuti: „’Ja sam Pavlov‘, ’A ja Apolov‘, ’A ja Kifin‘, ’A ja Hristov‘.“ Šta god da je bio uzrok tih podela, apostol Pavle je bio uznemiren zbog toga. Izgledalo je da je ’Hrist podeljen‘. Šta je bilo rešenje tog problema koji je remetio mir u skupštini? Pavle je napisao Korinćanima: „Podstičem vas, braćo, imenom našeg Gospoda Isusa Hrista, da svi jedno govorite i da među vama ne bude podela, nego da budete potpuno ujedinjeni istim umom i istim načinom razmišljanja.“ Ni u današnjoj hrišćanskoj skupštini ne smeju postojati podele bilo koje vrste (1. Kor. 1:10-13; pročitati Rimljanima 16:17, 18).

10. Kako je apostol Pavle ukazao hrišćanima na potrebu da budu neutralni u političkim i drugim sukobima u svetu?

10 Pavle je podstakao pomazane hrišćane da razmišljaju o svom građanstvu na nebesima, a ne o onome što je zemaljsko (Fil. 3:17-20). * Trebalo je da postupaju kao „poslanici koji zastupaju Hrista“. Poslanik odnosno ambasador zastupa svoj narod u drugoj državi i zato se ne meša u probleme zemlje u koju je poslat. Slično tome, pomazanici su odani Božjem Kraljevstvu i ne mešaju se u političke i druge sukobe u ovom svetu (2. Kor. 5:20). Hrišćani koji se nadaju večnom životu na zemlji imaju isti stav jer su i oni podanici Božjeg Kraljevstva.

USKLADI SVOJE RAZMIŠLJANJE S JEHOVINIM

11, 12. (a) U kakvoj sredini se hrišćani moraju posebno truditi da ostanu odani Božjem Kraljevstvu? (b) S kojim problemom se suočila jedna naša sestra i kako ga je rešila?

11 U mnogim delovima sveta, ljudi su izuzetno ponosni na istoriju, kulturu i jezik svog naroda. U takvoj sredini, hrišćanin mora oblikovati svoj način razmišljanja i savest, kako bi ispravno postupio u okolnostima kad je njegova neutralnost na ispitu. Na koji način?

12 Pogledajmo kako je to učinila Mirjeta, * koja živi u jugoistočnoj  Evropi. Od malih nogu je vaspitavana da mrzi jednu naciju. Proučavajući Bibliju, saznala je da je Jehova nepristran, a da Satana želi da ljudi mrze jedni druge. Zato se trudila da iz srca iskoreni nacionalizam. Međutim, kad je u njenoj zemlji izbilo etničko nasilje, ponovo su je obuzela neprijateljska osećanja i bilo joj je teško da propoveda pripadnicima te nacije. Ipak, shvatila je da ne može sedeti skrštenih ruku i nadati se da će ta otrovna osećanja nestati sama od sebe. Usrdno je molila Jehovu da joj pomogne ne samo da savlada taj problem nego i da više učestvuje u službi i ispuni uslove da postane pionir. „Shvatila sam da je služba propovedanja najbolji lek za sve“, kaže ona. „Dok sam u službi, nastojim da ispoljavam ljubav poput Jehovine, pa negativna osećanja polako nestaju.“

13. (a) Zbog čega se jedna sestra loše osećala i šta je preduzela? (b) Šta možemo naučiti iz njenog iskustva?

13 Osmotrimo još jedan primer. Zoila se iz Meksika preselila u Evropu. U skupštini kojoj pripada ima braće i sestara iz jednog dela Južne Amerike. Primetila je da neki od njih sa omalovažavanjem i podsmehom govore o njenoj zemlji, tamošnjim običajima, pa čak i o muzici. Kako bi se ti osećao na njenom mestu? Sasvim je razumljivo što je Zoila bila tužna zbog toga. Za pohvalu je to što je molila Jehovu da joj pomogne da negativna osećanja ne uhvate koren u njenom srcu. Neka braća se i dalje bore s problemima poput njenog. Imajući to u vidu, budimo pažljivi, kako nikad ne bismo rekli ili uradili nešto što bi stvorilo podele ili pothranjivalo patriotska osećanja (Rimlj. 14:19; 2. Kor. 6:3).

14. Šta će nam pomoći da na ljude gledamo poput Jehove?

14 Da li se u tvojoj porodici ili sredini ističe neki oblik patriotizma? Da li se takva osećanja još skrivaju u tvom srcu? Kao hrišćani, ne smemo dozvoliti da nacionalizam oblikuje naše mišljenje o drugima. Ali šta ako uvidiš da ipak imaš negativno gledište o ljudima iz drugih naroda, kultura, jezika i rasa? Bilo bi dobro da razmišljaš o tome kako Jehova gleda na nacionalizam i predrasude. Istražuj više o tim i sličnim temama tokom ličnog ili porodičnog proučavanja. Zatim moli Jehovu da ti pomogne da o drugim ljudima imaš isto gledište kao on. (Pročitati Rimljanima 12:2.)

Da bismo ostali odani Jehovi, moramo biti nepokolebljivi uprkos pretnjama (Videti 15. i 16. odlomak)

15, 16. (a) Kako ostali ljudi često reaguju na našu rešenost da budemo odani Bogu? (b) Kako roditelji mogu pomoći deci da ostanu odana Jehovi?

15 Pre ili kasnije, sve Jehovine sluge će se naći u situaciji kada će im savest nalagati da postupe drugačije od ostalih — svojih kolega, školskih drugova, komšija, rođaka i drugih (1. Petr. 2:19). Nema sumnje da moramo biti drugačiji. Nismo iznenađeni ako nas svet mrzi zbog našeg stava, jer nas je Isus upozorio da će biti tako. Većina onih koji nam se protive ne razume koliko je za hrišćane važno da ostanu neutralni. S druge strane, za nas je to od primarnog značaja.

16 Da bismo ostali odani Jehovi, moramo biti nepokolebljivi uprkos pretnjama (Dan. 3:16-18). Niko nije imun na strah od čoveka, ali mladima je možda posebno teško da se izdvajaju od ostalih. Ako se od vaše dece u školi očekuje da pevaju himnu ili učestvuju u proslavama državnih praznika, učinite  sve da im pomognete. Tokom porodičnog proučavanja objasnite im kako Jehova gleda na takve običaje, da bi mogla odvažno da se suoče s tim izazovima. Poučite ih da svoje lično uverenje iznesu jasno i s poštovanjem (Rimlj. 1:16). Pružite im podršku tako što ćete razgovarati s njihovim nastavnicima ako je potrebno.

UŽIVAJ U SVEMU ŠTO JE JEHOVA STVORIO

17. Koji stav treba da izbegavamo i zašto?

17 Nema ničeg neobičnog u tome što u izvesnoj meri volimo svoju zemlju — njenu kulturu, jezik, hranu i prirodne lepote. Međutim, moramo se čuvati stava „moje je najbolje“. Jehova želi da uživamo u svim njegovim raznolikim delima (Ps. 104:24; Otkr. 4:11). Zašto bismo onda insistirali na tome da je najbolje ono što mi volimo?

18. Zašto je dobro da usvojimo Jehovino gledište o drugima?

18 Bog želi da „sve vrste ljudi“ upoznaju istinu i dobiju večni život (Jov. 3:16; 1. Tim. 2:3, 4). Otvorenost prema mnoštvu različitih ideja obogaćuje nas i čuva naše hrišćansko jedinstvo. Da bismo ostali odani Jehovi, moramo se držati po strani od svetskih trvenja. Među nama nema mesta za podele. Svim srcem smo zahvalni Jehovi što nas je oslobodio stavova koji preovladavaju u Sataninom svetu i raspiruju neslogu, ponos i nadmetanje. Zato se uvek trudimo da gradimo mir i imamo stav koji se ogleda u psalmistinim rečima: „Gle, kako je dobro i kako je divno kad braća žive zajedno u jedinstvu!“ (Ps. 133:1).

^ odl. 10 Grad Filipi bio je rimska kolonija. Neki članovi tamošnje skupštine su verovatno imali neki vid rimskog građanstva, zbog čega su bili u povlašćenijem položaju od ostale braće.

^ odl. 12 Neka imena su promenjena.